Čuvaju blago stare čaršije
Zahvaljujući već uhodanom timu ljudi zaduženih za organizaciju, Ulica knjaza Mihaila je stanovnike Negotina i okolnih sela i ovog januara dočekala pesmom, štandovima s raznim ukusnim đakonijama i što je najvažnije, otvorenog srca.
Bilo je to praznično veče, koje je po jednoglasnom mišljenju i izjavama posetilaca podarilo svima sećanje na duh stare čaršije, uvek otvorene, srdačne, gostoljubive!
Žila kucavica
Brojni fotografi
Među onima koji su posetili čaršiju bili su i brojni fotografi i saradnici ljudi iz dijaspore kao i Dragan Trikić Bale, koji je svojim fotografskim aparatom zabeležio najlepše trenutke višečasovne manifestacije.
- Uprkos protoku vremena i danas postoje ljudi zaljubljeni u svoju varoš, koju ne napuštaju, a ako to i učine, sa mnogo više radosti i ushićenja joj se vraćaju - kazao je za "Vesti" Milan Frunzarelović, jedan od posetilaca, uz napomenu da je prethodne četiri decenije proveo radeći u Nemačkoj i da se kao penzioner vratio u zavičaj.
- Činjenice ukazuju da Negotin jeste poseban, pre svega po svom geografskom i istorijskom određenju, kao i po ljudima koji se svrstavaju u velikane i najznačajnije ličnosti prethodnih vekova, posebno 18. i 19. Reč je, inače, o stolećima tokom kojih je i nastajala i stasavala ulica u kojoj se već sedam godina zaredom građani željni bliskosti, muzike i smeha okupljaju - istakla je diplomirani politikolog - novinar Jovanka Stanojević, rođena Negotinka.
Ulica knjaza Mihaila, kaže predanje, odvajkada je važila za jednu od najstarijih, najlepših i najprometnijih u Negotinu. U njoj su otvorene prve zanatske i trgovinske radnje, ona je bila žila kucavica mesta u nekada omalenoj Srbiji.
Staro gradsko jezgro Negotina je, inače, opisano kao prostorno-istorijska celina, sa kućama, spomenicima, česmom i parkom u neposrednom okruženju stare čaršije, nastale u 18. veku, kada je Negotin prerastao granice sela i poprimio obeležja varoši. Taj status je zvanično, posle mnogih promena, uspona i padova, zakonom i dobio 1866. godine. Dakle, čitavo jedno stoleće zanatlije i trgovci, raznih delatnosti, širili su i razvijali ovaj prostor uprkos austrijsko-turskim, a kasnije i srpsko-turskim sukobima. Ova ulica i danas ima najveći broj trgovina i radnji i opet je jedna od najprometnijih u Negotinu.
Nikla iz pepela
Zapisano je i da je u vreme Hajduk Veljkove odbrane Krajine, na početku 19. veka, veliki deo stare čaršije izgoreo u požaru iz koga je kasnije, kao feniks, ponovo počela da se uzdiže.
Sa konačnim oslobođenjem od Turaka i priključenjem tog kraja Miloševoj Srbiji 1833. godine, stara čaršija u Negotinu je postajala jača, jer su promene omogućile razvoj zanatstva i raznih esnafa.
Sa porastom broja stanovnika, nicali su dućani, kafane, pekare...
- Treba da smo ponosni i da čuvamo naše vrednosti, tradiciju, značajne institucije i ustanove, u koje kao jedna od najstarijih u kulturi, spada i bioskop Krajina, a ove godine ćemo obeležiti osam decenija njegovog postojanja. Važno nam je zbog identiteta, da sačuvamo sećanja starijih Negotinaca, da pamtimo da je u ovoj ulici u staroj čaršiji uvek bilo veselo, da se igralo, pevalo... da su se ljudi družili - rekao je Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.
Kolo u centru
Rečima i pesmom na značaj Ulice knjaza Mihaila podsetili su uz besednika Jovanku Stanojević, novinara i hroničara Negotina, književnik, slikar i vokalni solista Dragoljub Firulović Firul, izvođenjem VI rukoveti "Stevana Mokranjca", nezvanične himne Negotina, Etno grupa Klasje iz Osnovne škole "Vuk Karadžić", pod upravom Dušice Đurđić, pesnik Vlasta Mladenović, etno grupa Dolama Muzičke škole "Stevan Mokranjac" i Pevačka grupa Udruženja penzionera Negotin.
Zanimljivo veselo čaršijsko saborovanje je završeno izborom pesama Starogradskog orkestra Kavaljeri na velikoj izvođačkoj bini, ali i zvucima trube duvačkog orkestra "Hajduk Veljko", pod upravom Braneta Jovanovića, koji je izmamio osmehe i uveo ljude u kolo u centru grada.
Vlaško-srpsko kolo i trubači su se veoma dopali i našem zemljaku Draganu Petroviću iz Mokranja koji je sa svojom decom, Stefanom i Kristinom, posetio ovogodišnju Veselu čaršiju. Bio je ushićen, baš kao i njegova deca Stefan i Kristina kojoj su se, kako navode, posebno dopali animatori iz Kreativnog udruženja Nego i Shock magic tima.
Turističko-zabavnu manifestaciju Vesela čaršija, pod pokroviteljstvom opštine Negotin, sedam godina zaredom organizuju Turistička organizacija i Dom kulture "Stevan Mokranjac", uz pomoć raznih udruženja i posebno privatnih preduzetnika.
