Boginje ubile i porodilju
Epidemija malih boginja (morbile) u Srbiji uzela je i treću žrtvu - porodilju iz Niša. Mlada žena (21) koja je pre nešto više od mesec dana rodila devojčicu, umrla je zbog komplikacija izazvanih malim boginjama. Kako je za medije potvrdio Miodrag Vrbić, direktor niške Infektivne klinike, nesrećna žena nije bila vakcinisana.
Ona je 16. januara primljena u teškom opštem stanju sa kliničkom slikom morbila i komplikovanom upalom pluća.
Njena beba takođe ima boginje i upalu pluća, zbog čega se nalazi na Dečjoj infektivnoj klinici, ali nije životno ugrožena.
Preminula žena živela je u niškom naselju Stočni trg, gde preovladava romsko stanovništvo. Među njima je sada zavladao strah jer većina njih, kao i njihova deca, nisu vakcinisani.
Epidemija nije proglašena
Od početka oktobra 2017. godine, zaključno sa 22. januarom ove godine, na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju Kosovske Mitrovice, registrovano je ukupno 1.255 slučajeva malih boginja, saopštili su u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
U Srbiji, podsećamo, nije proglašena epidemija malih boginja. Da je do proglašenja epidemije došlo, to bi podrazumevalo zabrane posete bolnicama i javna okupljanja.
- Nema odlaska na utakmice, bioskope, škole - slikovito opisuje posledice proglašenja epidemije profesor dr Zoran Veličković sa Instituta za javno zdravlje u Nišu.
Vrste boginja
- rubeola ili crvenka - blaga virusna sepsa. Uzročnik joj je virus rubeole koji se nalazi kod obolelih u krvi i nosno-ždrelnoj sluzi. Inkubacija traje dve do tri nedelje, a najčešće obolevaju deca i mlađe osobe
- ovčje boginje ili varičele - najčešće se javljaju kao epidemija u dečjim kolektivima, prenose se preko disajnih puteva, kašljanjem, kijanjem ili kapljicama pljuvačke. Traju oko dve nedelje, a osoba je zarazna dva dana pre izbijanja boginja pa sve dok se boginje ne osuše, a nove ne pojavljuju.
- male boginje ili morbile - veoma su zarazne. U prošlosti su, pre ere vakcinacije, bile veoma česta bolest male dece, imale su često teške posledice, a moglo je doći i do smrti.
- velike boginje ili variola - zarazna bolest koju izazivaju dve vrste virusa variole zvane variola vera major i variola vera minor. Variola vera major, poznatija kao velike ili crne boginje, je opasnija vrsta koja izaziva smrt kod 20 do 40 odsto zaraženih. Variola vera minor predstavlja blaži oblik koji izaziva smrt samo kod jedan posto zaraženih.
On ističe da epidemiju može da proglasi samo Ministarstvo zdravlja i to na predlog Instituta za javno zdravlje "Batut".
- Mi prijavljujemo broj obolelih, a da li će biti proglašena epidemija stvar je procene onih koji su za to zaduženi. Sadašnja brojka više od 1.200 obolelih je ozbiljna, ali pre više od dvadesetak godina, mislim da je u pitanju 1996, na Kosovu je bilo 4.500 obolelih, a Ministarstvo nije proglasilo epidemiju - podseća sagovornik "Vesti".
Cela ova situacija oko povećanog broja obolelih od malih boginja usledila je posle višegodišnjeg antivakcione kampanje protiv trokomponentne vakcine MMR (protiv malih boginja, rubeola i zauški) za koju su pojedinci preko društvenih mreža i medija tvrdili da izaziva autizam.
U tome su učestvovale i neke poznate ličnosti poput pevačice Jelene Karleuše i profesorke i zagovornice veganske ishrane Maje Volk.
Protiv njih je u novembru grupa lekara i roditelja iz više gradova Srbije podnela krivičnu prijavu jer su ugrozile zdravlje nacije i širile paniku propagirajući nevakcinisanje dece.
Apel ministra
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar apelovao je na građane da se vakcinišu.
- Male boginje nisu političko pitanje. Bolnice u Srbiji pune su pacijenata obolelih od malih boginja. Najbitnije je da se ljudi vakcinišu MMR vakcinom - poručio je Lončar.
Kao primer zbog kojeg je vakcinacija neophodna ministar je naveo da se u Japanu građani sedam godina nisu vakcinisali MMR vakcinom, a da su istraživanja pokazala da je u tom periodu povećan broj autistične dece, upravo suprotno onome što su tvrdili protivnici vakcinacije.
U "Batutu" podsećaju da su od 9. oktobra prošle godine na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije, što podrazumeva prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni i epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba.
Statistika je relativna
Imunolog Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže da je rizik za smrtni ishod kod malih boginja jedan na 1.000 zaraženih, ali da ljudi nisu statistika, što potvrđuju i tri smrtna ishoda na 1.255 zaraženih pacijenata.
- Tragično je što je to bolest koja nije morala da se desi. Ona je bila eliminisana i tako bi i ostalo da nije došlo do gubitka poverenja u vakcinaciju - rekao je Janković.
Inače, većina osoba koje obole od malih boginja se oporave bez komplikacija ili posledica.
Međutim, kod onih koji nisu vakcinisani, kao što je slučaj sa starijim osobama kojima je oslabljen imunitet, usled morbila može doći do komplikacija od kojih su po život najopasniji teška upala pluća, zapaljenje mozga i moždine.
Otud se u Srbiji intenzivno sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od 12 meseci do navršenih 14 godina.
To zasad ne ide tako efikasno, pa su vlasti SAD nedavno upozorile svoje građane da u slučaju da putuju u Srbiju obavezno budu vakcinisani MMR vakcinom.
Vakcine i za bolesnu decu
Lekari pozivaju roditelje da vakcionišu svoju decu MMR-om, pa čak i kada pate od nekih oboljenja.
Javnost je početkom godine bila potresena smrću mališana iz Niša koji zbog respiratornih infekcija nije mogao da bude vakcinisan.
Dr Zoran Veličković kaže da je dečak uprkos bolesti trebalo da bude vakcinisan.
- Trebalo je uhvatiti trenutak da se vakciniše to dete koje je zbog bolesti bilo u tvz. posebnom riziku - kaže ovaj stručnjak.
U Srbiji je 1971. počelo davanje pojedinačne vakcine protiv malih boginja i u tom smislu ne kaskamo mnogo za svetom.
Beba najmlađi pacijent
Prvi smrtni ishod zabeležen je u Beogradu krajem decembra kada je u Klinici za infektivne i tropske bolesti umro muškarac od 30 godina koji nije bio vakcinisan. Početkom januara, Klinički centar u Nišu prijavio je smrtni ishod dvogodišnjeg deteta iz Aleksinca koje nije bilo vakcinisano. I kod njega je, kao i kod mladića, došlo do teškog oblika zapaljenja pluća. U "Batutu" navode da je najmlađa obolela beba od jednog i po meseca, a najstariji pacijent ima 60 godina. Najrizičnije grupe su u uzrastu mlađem od pet, odnosno stariji od 30 godina.
- SAD su 1963. uvele vakcinu protiv malih boginja, a mi osam godina kasnije. Tada su vakcinisane generacije koje su rođene 1966. godine i kasnije - objašnjava dr Veličković.
Dok u javnosti postoje dileme da li vakcinu mogu primati i stariji od 14 godina, dr Veličković kaže da po tom pitanju nema ograničenja.
- Mi vakcinišemo naše studente koji idu na specijalizaciju u Veliku Britaniju, SAD, jer oni to traže. Naši fudbaleri su bili vakcinisani kad su išli na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku. Naravno, najbolje je to učiniti u najranijoj dobi, jer se tako gradi kolektivni imunitet - objašnjava naš sagovornik.
Međutim, treba dodati i da domovi zdravlja imaju količine vakcine samo za decu čija je imunizacija MMR vakcinom obavezna.
Smrt posle dve decenije
Nakon uvođenja obavezne pojedinačne vakcine protiv malih boginja u Srbiji 1971. godine, obolevanje se javljalo u epidemijskoj formi na svakih tri do pet godina, ali sa višestruko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre vakcinacije.
U epidemiji morbila 1997, kada je obolelo oko 4.000 osoba, registrovani su poslednji smrtni ishodi od ove bolesti u Srbiji.
Inače, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, broj slučajeva nije odlučujući kriterijum za proglašenje epidemije, već neuobičajeno veliki broj obolelih za određeni period na jednoj teritoriji.
Tako na primer, 50 slučajeva gripa ne predstavlja epidemiju, ali 20 slučajeva hepatitisa A na istoj teritoriji u istom periodu dovoljan je razlog da se proglasi epidemija ovog zaraznog oboljenja.
