Građani Kosjerića u strahu: Ako Grci ostvare svoj plan, moraćemo svi odavde!
Stanovnike užičkog kraja već nedeljama mori zagađen vazduh, ali i strah da bi situacija uskoro mogla da bude mnogo gora - toliko da mnoge od njih primora da napuste svoje domove.
Odluka "Titan cementare-Kosjerić" da počne da koristi gorivo dobijeno spaljivanjem otpada, pa za to izgradi i pogon, digla je na noge ne samo žitelje ove zlatiborske varoši, već i njihove komšije, uverene da će, kako kažu, "ekološki genocid" zahvatiti ceo kraj.
- Svaka druga smrt u Kosjeriću već je posledica kancera i mnogo je mladih ljudi proteklih godina umrlo. Ovo je za nas borba na život i smrt! Možemo da biramo hranu koju jedemo, vodu koju pijemo, ali kako da biramo vazduh - pita se Dalibor Vujić iz Udruženja "Ekološki pokret Kosjerić".
U protekla četiri meseca Kosjerci su se ujedinili kako nisu još od poplava. Oko 1.500 građana izašlo je u novembru na ulicu, preko 4.000 potpisalo peticiju, a osnovano je i pomenuto udruženje.
- Otako smo ušli u ovu borbu, kontaktirali smo razne stručnjake i svuda dobili isti odgovor - dioksini, furani i teški metali, koji se oslobađaju tokom spaljivanja smeća, imaju poguban uticaj na vazduh i kompletan živi svet i vode u ekološki genocid. Moja porodica i ja smo došli da živimo ovde, jer sam želela da mi deca rastu u zdravoj i mirnoj sredini, ali ako smeće ovde počne da se spaljuje, moraćemo da spakujemo kofere - kaže Marija Blagojević.
Da će morati da zatvore svoje kuće i napuste rodni grad pribojavaju se i drugi Kosjerci, predviđajući, pored zdravstvene, i ekonomsku katastrofu.
Uništiće i uzgoj maline i zdrave hrane
- Spaljivanja komunalnog otpada neće biti samo problem Kosjerića. Ruža vetrova je dobra i lako će preći zagarantovani prečnik od 50 kilometara, u okviru kog već spadaju čitava Požega, Lučani, Užice i Divčibare. To će uništiti i uzgoj maline i zdrave hrane, od koje živi 90 odsto ljudi. Ovo je podneblje stvoreno za sportski i seoski turizam. Imamo fabriku vode koja se reklamira kao najzdravija u Evropi, a koja je u istoj mesnoj zajednici kao cementara. U našoj opštini nema mesta za tešku industriju i velike zagađivače - smatraju građani, odlučni da se ne dozvole da se ovakav scenario desi.
Iza njih je stala i lokalna zajednica.
- Protivimo se, suprotstavljamo i ne odobravamo da se na području opštine Kosjerić upotrebljava gorivo dobijeno spaljivanjem otpada na bilo koji način. Na sednicama Skupštine jednoglasno je izglasana odluka da se ne odobri izgradnja postrojenja, koje i ne postoji u planu detaljne regulacije - kaže predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić.
Cementara: Nema posledica po zdravlje ljudi
Iz "Titan cementare" sa druge strane tvrde da u ovom momentu razmatraju samo "korišćenje goriva pripremljenog od komunalnog i neopasnog industrijskog otpada, što bi u najboljem slučaju počelo kroz dve-tri godine".
- Cementne peći su pogodne za korišćenje alternativnih goriva, jer se u njima, na temperaturama koje idu do 2.000°C, potpuno uništavaju organska jedinjenja u izduvnim gasovima, a pritom se ne stvara pepeo. Ovo uz efikasne filtere omogućuje bezbedno korišćenje alternativnih goriva, bez negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi naši planovi za korišćenje alternativnih goriva su u potpunosti usklađeni sa domaćim propisima - kažu nadležni.
Iz Udruženja na ovo dodaju da temperatura u pećima svakodnevno padne na ispod 600 stepeni, te se tada već razložene čestice ponovo sintetizuju.
Vlasnik Cementare je inače "Titan grupa" iz Grčke. U Grčkoj je spaljivanje otpada zakonom zabranjeno i to je jedina država u Evropi u kojoj ne postoji nijedna spalionica.
Stručnjaci: dioskini i furani izuzetno toksični
Dioksini i furani su izuzetno toksični, kancerogeni, opšte rasprostranjeni i veoma otporni prema razaranju. Spadaju u najopasnije zagađivače životne sredine, ali najugroženiji je, svakako, čovek, a naročito bebe, kažu stručnjaci.
- Višedecenijska istraživanja su pokazala da odojčad sa majčinim mlekom primaju znatnu količinu dioksina i furana i da je koncentracija u telu bebe i tri puta veća nego kod odraslog čoveka. Oni se akumuliraju u masnom tkivu i jetri, a nešto i u koži i mišićima. Međunarodna agencija za istraživanje raka uvrstila je neke članove dioksina u grupu 1 kancerogena - kaže dr Petar Pfendt, redovni profesor Hemijskog fakulteta u penziji.
Ove čestice ne samo da lako mogu dospeti od Kosjerića do ostalih mesta Zlatiborskog okruga, već se mogu seliti sa jednog kontinenta na drugi, najbrže putem vazduha.
Hrana je puna dioksina i furana
- Ako dospeju u vode, ulaze u ribe. Biljke i plodovi su uglavnom površinski zagađeni i mogu se oprati, ali stočna hrana se ne pere, tako da supstance uđu u životinje. Zbog toga neki eksperti u ishrani ne preporučuju ribe i morske plodove, odnosno masno meso, mlečne proizvode ili žumanca iz nekih krajeva - dodaje Pfendt.
Ove čestice nastaju iz različitih izvora, a najvažniji su procesi sagorevanja organskih materijala koji sadrže vezani hlor (kao komunalni, medicinski i poljoprivredni otpadi).
- Usavršavanjem procesa sagorevanja i snabdevanjem peći sa odgovarajućim uređajima, emisija može da se smanji na ispod propisane količine, ali filteri za molekule dioksina i furana ne postoje. Jedino sagorevanje na temperaturama iznad 850 stepeni i dovoljno dugo zadržavanje na njima može smanjiti emisiju. Po mom znanju, u Srbiji ne postoje ustanove koje izvode merenja dioksina i furana, niti je ono obuhvaćeno propisima i to je jedan od razloga nedozvoljene indiferentnosti prema opasnostima od ovih supstanci. Sem toga, analiza na ove supstance spada u najzahtevnije što se tiče znanja, opreme i vremena - objašnjava.
Zdravlje vs. profit
Dozvolu da izgradi postrojenje za korišćenje goriva dobijenog od otpada "Titan cementara" dobila je od Minstarstva građevine. Istu ovu odluku Zorana Mihajlović nije odobrila 2012. godine, dok je bila na čelu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
- Nadamo se i da će Vladi Srbije biti važnije zdravlje njenih građana, nego profit jedne multinacionalne kompanije - kažu Kosjerci.
Kosjerić je od Ministarstva ekologije nedavno dobio mobilnu stanicu za merenje kvaliteta vazduha, koja je upaljena 26. decembra. Podaci koje je očitala su frapantni. Koncentracija PM 10 čestica, čija je maksimalna propisana granica 50, izlazila je i na 216 u dnevnom proseku.
