Odbrana istine: Ćutanje ubija pravdu
Trenutno stanje u srpskom pravosuđu je rezultat višedecenijske zapuštenosti sistema i staranja izvršne vlasti da se pravosuđe nikada suštinski ne osamostali. Zato imamo nefunkcionalan i od politike zavisan sistem. Takvom stanju su, nažalost, aktivno doprinosile i sudije koje su mahom ćutale i nisu htele da se zameraju različitim predstavnicima izvršne vlasti, plašeći se za sopstvene položaje. Tako su, paradoksalno, nečinjenjem doprinele pogoršanju sopstvenog položaja, ali i devastaciji sudske grane vlasti - kaže u intervjuu za "Vesti" Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Da ste ministar pravde, šta biste prvo uradili?
- Nemam te ambicije, ali kad god sam bio u prilici da posavetujem ministre ili njihove saradnike, predlagao sam nekoliko prvih koraka. Nužno za ovo društvo je da jasno obznani diskontinuitet s pravosuđem iz doba "jedinstva vlasti", čiji su refleksi još čvrsto usađeni u DNK većine sudija. Treba proglasiti novu paradigmu, prema kojoj će osnovna dužnost sudije biti ne samo apsolutno pridržavanje Ustava i zakona, već i odbrana pravosuđa od nasrtaja predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti.
Čekajući Ustav
Gde vidite Srbiju na kraju 2018. godine?
- To je pitanje pre za političare nego za jednog krivičnog sudiju. Kada je o pravosuđu reč, mislim da mnogo zavisi od toga kakav ćemo Ustav dobiti.
Kad bih znao šta će se stvarno naći u njemu, mogao bih preciznije da predvidim da li ćemo krajem ove godine i u narednom periodu biti bar korak bliži pristojnom sudstvu, ili ćemo se, što je takođe realna mogućnost, i ovakvog pravosuđa sećati sa setom.
Može li to ministar ako je i sam deo izvršne vlasti?
- On bi, pored predstavnika Visokog saveta sudstva, morao da bude prvi koji bi se suprotstavio kolegama kad se u medijima obruše na sudove zbog odluka koje im se ne svide i spreman da podnese ostavku ako ne može da promeni stanje. Pored toga, istinski reformski ministar bi se od prvog dana uzdržao od odlučivanja o statusnim pitanjima sudija, manifestujući, i pre promene Ustava, spremnost da sudstvo prepusti nosiocima sudske vlasti. Paralelno bih proglasio nultu toleranciju prema onima koji su se ogrešili o pravila struke, a umesto birokratskim izveštajima, ozbiljno bih radio na pritužbama na korupciju. Predlagao sam, i opet bih, da sudije odene u toge i mada mnogi to smatraju efemernim, neobično je važno jer sudije moraju biti sudije i izgledati kao sudije. Nažalost, nikada nismo u dovoljno razumeli značaj forme.
Šta mislite o političarima koji sebi daju ulogu i sudije i tužioca?
- To je, u demokratskom svetu, neprihvatljivo, ali se u kulturi u značajnoj meri oslonjenoj na otomansko nasleđe, takvi postupci blagonaklonije prihvataju. Razdvajanje funkcija je civilizacijska tekovina. Naši političari, nažalost, svakodnevno manifestuju nizak nivo kulture u ophođenju prema medijima, političkim protivnicima, pa i stranim diplomatskim predstavnicima. Osim što se narušava Ustavom proklamovani sistem podele vlasti, dodeljivanje sebi uloge sudije i tužioca je još jedna manifestaciju nepristojnosti u javnom životu.
Zbog čega su, kako je rekla Vida Petrović Škero, sudije nezavisne, a tužioci nisu?
- Naš Ustav je samo za sudije rezervisao nezavisnost, dok je tužiocima garantovao samostalnost. Iako je povremeno i na teorijskom planu teško povući jasnu razliku između dva pojma, suština je da je sudstvo nezavisna grana vlasti, a tužilaštvo nije. Međutim, ni postojeći stepen autonomije se kod nas ne manifestuje dovoljno. Tužilac bi morao da bude autonoman kad je reč o krivičnom progonu, ali ima bezbroj primera na osnovu kojih se vidi da nije. Sami tužioci, ako pogledate njihove ankete, kažu da su u neprihvatljivoj meri zavisni od politike i da je nerealno očekivati da u postojećim uslovima, krivičnim progonom bude obuhvaćen bilo ko ko je u vrhu vlasti. Onda tu nema ni reči o samostalnosti.
Jeste li trpeli pritiske ili pretnje zbog kritika negativnih pojava?
- Nisam, mada je, kada to kažem, mnogima čudno delovalo. Za to mogu da zahvalim karakteru jer je svima koji me iole poznaju jasno je da ovi na mene ne bi uticali. Štaviše, još više bi me učvrstili u uverenju da se pritiscima mora odupreti. To ne znači da u svakodnevnom životu ne osećam određenu vrstu pritiska koji potiče od svesti da se moji postupci cene drugačije od postupaka kolega koje su pristale da budu "tihe". Zbog "glasnosti" sam mnogo puta doživeo da me napuste kolege koje shvate da je distanciranje oportuno. Ni to me preterano ne uzbuđuje jer oni koji vas napuste zbog vaših uverenja nisu ni bili vredni vašeg vremena.
Doktor za krivicu
* Miodrag Majić je rođen 1969. u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je magistrirao i 2008. doktorirao specijalizujući se za oblast krivičnog i međunarodnog krivičnog prava.
* Bio je predsednik Prvog opštinskog suda, sudija Apelacionog suda gde od 2010. rukovodi odeljenjem sudske prakse veća za ratne zločine, a od 2013. je i zamenik predsednika odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda. Ima zvanje naučnog saradnika, bio je predavač, a od 2009. do 2012. predstavljao Srbiju pred Međunarodnim krivičnim sudom.
* Učestvovao je u izradi više zakona, autor je više stručnih radova, a poznat je i po sajtu Blog sudije Majića. Govori engleski i ruski jezik.
Koliko je urađeno na poglavljima 23 i 24 i da li smo se približili EU?
- Bojim se, veoma malo. Upravo poglavlje 23 konstantno predstavlja kamen spoticanja na putu ka EU i ne bez razloga. Plaši me da postoji određena vrsta verovanja domaćih političara da će, pružanjem ustupaka na drugim stranama, dobiti određene popuste u ocenjivanju ostvarenosti uslova u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Svestan sam spremnosti briselskih birokrata na određene oblike političke trgovine, ali je oblast pravosuđa toliko značajna za EU da ćemo na kraju, hteli ili ne, morati da uredimo sudstvo. Mislim da nećemo ući u EU s ovakvim pravosuđem i ovakvim odnosom vlasti prema njemu.
