Slavske sveće nas održavaju u životu
Voskarska radnja "Šterić" jedna je od retkih koja još uvek uspeva da odoli trendovima potrošačkog društva, šoping centara i kineske jeftine robe.
Osnovana je davne 1933. godine u Topličkoj ulici na Zvezdari. Od 1945. godine pa sve do danas radnja se nalazi u ulici Maksima Gorkog na Vračaru. Čuburci, kako se nazivaju stanovnici ovog dela Beograda, svoj kraj ne mogu da zamisle bez ove stare zanatske radnje.
Pored "Šterića" još samo jedna radnja ovakvog tipa postoji u celom gradu. Stari zanati izumiru, a borba zanatlija da održe tradiciju sve je teža i teža.
Treća generacija
Aleksandar Šterić sa osmehom je dočekao ekipu "Vesti" u svojoj radnji. On je treća generacija Šterića koja sa ponosom od zaborava čuva staro voskarsko zanimanje.
- Radnju je osnovao moj pokojni deda. On je zanat učio od svog teče, a kad je savladao sve tajne zanata postao je sam svoj gazda. U porodičnoj kući je bila radionica. Nasledio ga je moj otac, a ja svoga oca. Počeo sam da učim još kao dečak sa desetak godina od dede, a kasnije od oca. U prvo vreme mi je to donosilo džeparac. Kasnije sam želeo da nastavim sa porodičnom tradicijom, a volim ovo što radim. Zvanično sam posao preuzeo 1986. godine - počinje priču Aleksandar.
Deda mu je preneo u amanet svoju ideju vodilju da se mora raditi visok kvalitet sveća, i to se drži i dan danas.
Učio od majstora
- Kao klinac sam želeo da budem veterinar, ali sam sa 18 godina definitivno odlučio da ću biti voskar. Škola za ovo ne postoji, uči se jedino od majstora. To je, nažalost, zanat u izumiranju. Devedesetih nas je bilo sedmoro u gradu, a eto, sada još dvoje samo. Imam ćerku koja je izrazila želju da se bavi ovim poslom. Nadam se da će nastaviti da održava našu radnju u životu - kaže Aleksandar.
Poštene komšije
Anegdota za sve godine postojanja radnje ima mnogo, a Aleksandar Šterića posebno je dirnula situacija koja se dogodila jedne subote.
- Žurio sam negde i otišao sam, a da nisam zaključao radnju. Došao sam u ponedeljak na posao i tek tada shvatio da je radnja otključana. A unutra me je sačekalo pismo jedne stalne mušterije na kome je pisalo: "Dragi komšija, bila sam, uzela dve sveće, rođendanska broja." A pored pisma, novac za sveće. To me je nekako raznežilo i dokaz je da poštenog sveta ima uvek - ispričao je Aleksandar Šterić.
Ipak, kriza ugrožava ovaj lep porodični posao, a period slava je jedini koji ovo zanimanje održava u životu.
- Sve teže i teže živim od ovog posla. Kada se mesec završi sa nulom, to smatramo lepim uspehom. Problem ovog posla je što je postao sezonski. Posla bude od kraja septembra do kraja januara. Posle toga je veliko zatišje. Najveći problem je što se potrošačka filozofija svela na šoping centre. Ljudi odu u šoping centar, završe posao. I Kinezi su mi velika konkurencija. A glavni problem je, naravno, da narod nema para. Nekada je postojala lepa tradicija, svako je imao svog pekara, svog frizera, voskara, danas se to izgubilo. Drugo je danas vreme došlo - ističe Šterić. Kako kaže, bilo bi lepo kada bi se ovakvi proizvodi domaće radinosti našli i na inostranom tržištu, jer bismo pokazali Srbiju u najboljem svetlu.
Precizna ruka
Kada prođe sezona slava najviše se prodaju vosak za depilaciju i sveće u obliku brojeva za rođendanske torte.
Glumci redovne mušterije
- Dolaze nam mušterije svih uzrasta. Diplomate često dolaze kod mene i kupuju za razne prilike, ali i glumci. Dok je Gaga Nikolić bio živ, Milena Dravić je redovno kod mene kupovala. Sada je i ona bolesna i teško dolazi. Svaka mušterija meni je draga, a najdrži su oni koji se opet vrate. To znači da su zadovoljni, a samim tim zadovoljan sam i ja - kaže Šterić.
- Vosak za depilaciju je mnogo kvalitetniji od onog u salonima lepote. Potpuno je prirodan. Prodajemo i mirisne sveće, ukrasne sveće, sveće za venčanja. Ipak, slavske nas održavaju u životu - ispričao je Aleksandar.
Najviše uživa kad pravi ukrasne sveće raznih oblika.
- To zahteva i klasičan zanat, i crtanje za koje je neophodno imati preciznu ruku. Ali se takve sveće najteže prodaju, jer ljudi za luksuz nemaju novca. Kalupi za lepe ukrasne sveće koštaju mnogo. Na primer, interesantna sova koja najviše privlači pažnju onima koji u radnju uđu ima kalup koji je svojevremeno plaćen 200 maraka po komadu. A za prodaju potrebno je kupiti bar nekoliko komada. To je pipav posao, treba lepo odliti sveću, potruditi se da parafin ne curi. Kada su bila srećna vremena, ulagali smo dosta novca u nove modele, sada je ulaganje svedeno na minimum. Ja imam oko 100 modela, ali prodajem samo oko 20. Ostali kalupi su uredno oprani i čekaju neko bolje vreme - zaključuje Aleksandar Šterić.
Može da gori i dva dana
Dok je pokazivao kako izgleda radionica jednog voskara, Aleksandar nam je ispričao nešto više o voskarskoj nauci.
- Sveće mogu da se prave od dva materijala, od voska i od parafina. Većina se danas pravi od parafina, jer je zahvalniji za rad. Oba materijala su kvalitetna, a drugačije su tehnike kojima se izrađuju sveće. Kvalitetna sveća je ona koja kada se zapali ne curi, daje ujednačen plamen i ne čadi. Jedna dobra slavska sveća može da gori neprekidno 45 do 50 sati - kaže Aleksandar.
