"Za Dianu Budisavljević bismo potpisali, za Stepinca ne možemo"
Arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je da Mešovita komisija, čiji je i on bio član, nije mogla da se složi o kanonizaciji kardinala Alojzija Stepinca, te da to pitanje, koje u SPC-u nikada nisu dovodili pod sumnju, pripada rimskom episkopu, papi.
Mitropolit Amfilohije je podsetio da se komisija sastala šest puta i da je jedan od sastanaka bio u Podgorici.
Mi smo, u isto vreme, blagodarili sadašnjem papi Franji što je smogao snage, iako je po verovanju Rimske crkve nezabludiv, nepogrešiv u odlukama, da je on smatrao za potrebno da o tome vodi diskusiju. To mu služi na čast i mi smo to njemu i rekli kada smo predali pismo našega patrijarha Irineja njemu kao odgovor na predlog da Srpska pravoslavna crkva učestvuje u tim razgovorima o kanonizaciji Stepinca", rekao je mitropolit u intervjuu za Anadoliju.
Ističe da je papa Franja prvi od 11. veka koji je tako nešto učinio.
- I sada mu blagodarimo, ne samo ja, nego sva naša Crkva - navodi mitropolit Amfilohije.
Kaže da zbog činjenica nisu mogli da se saglase u vezi sa kanonizacijom.
- Nismo mi mogli da je prihvatimo, pre svega, jer ta kanonizacija kako je ona zamišljena od onih koji su je planirali, u suštini je nemoguća. Nije u pitanju ličnost samoga Stepinca, nego je u pitanju vreme u kojem je on živeo, koje je on podržao - kaže mitropolit, kojeg Anadolija predstavlja kao prvog do patrijarha Irineja.
"Granica koja se pravi na zločinu nema budućnost"
Mitropolit Amfilohije je u intervjuu za Anadoliju rekao da bi bilo najsvetije da se pomere granice između čovečnosti i nečovečnosti u nama.
"Moramo ih pomeriti. Ne smemo na nečovečnosti, na zločinu graditi i praviti bilo kakve granice. Patrijarh Pavle je i sam govorio protiv i velike Srbije i male Srbije, ako se gradi i na jednom zločinu. Granica koja se pravi na zločinu ona nema budućnost. Uostalom mi ovde na Balkanu koliko smo puta menjali i menjamo te granice. Tako, granice ovde nisu nikada bile neka sveta priča, ali bitno je da iskustvo ove tragedije i jučerašnje i današnje, da nas uputi da imaju neke vrednosti koje su važnije od granica", naveo je mitropolit.
Treba, ističe, da nas uputi na božje granice među nama. "To su granice među braćom i da braća bez obzira na to koju veru ispovedaju i kako bogosluže i u kojim granicama se nalaze da shvatimo da smo mi prizvani da budemo jedan narod, božiji narod", poručio je mitropolit Amfilohije.
Jasno je, ističe, da je on na neki način podržao Antu Pavelića, jednog od glavnih evropskih fašista i nacista.
- On (Stepinac) je podržao i njega (Pavelića) i tu državu, tu njegovu tvorevinu. Mi znamo kakvi su plodovi te države bili. Nije Stepinac učestvovao sam po sebi, ali je bio vikar te vojske i to je veoma značajno da se podvuče. On je postavljao i dušebrižnike toj takvoj vojsci koji su se ispovedali kod njega i kojima je davao oprost za ono što su radili ili što su sami blagoslovili - upozorava mitropolit Amfilohije.
Navodi da je činjenica da je Stepinac "jedna složena ličnost" i da su to i govorili.
Nema, ističe, nikakve sumnje da je Stepinac iz jedne čestite porodice iz Krašića, od osmoro dece koliko ih je bilo iz drugog braka, da je majka njegova izuzetno čestita i on po svom životu.
Imao je, veli mitropolit Amfilohije, čovekoljublja kao ličnost.
- Međutim, njegova kanonizacija je neka vrsta sakralizacije tog najtragičnijeg perioda u istoriji hrvatskog naroda. Sakralizuje se sve to. Razumem jedan broj potomaka tih ustaša kod Hrvata, da je to njima veoma bitno. Samo mi smo to njima i govorili – zar je moguće da u tom vremenu između 1941. i 1945. jedina ličnost koja zaslužuje u hrvatskom narodu, katoličkom je Stepinac - naveo je.
Istakao je da ima toliko divnih i čestitih ljudi.
"Mi smo pominjali posebno Dianu Budisavljević koja je spasila 12.000 dece iz Mlake i Jasenovca u to vreme. Ona je zaslužila. Mi bismo za nju potpisali bez daljega da bude kanonizovana. A za Stepinca ne možemo. Ne što se tiče prosto njegove ličnosti, nego što se tiče tog njegovog učešća i u tim zbivanjima, najtragičnijim u istoriji hrvatskog naroda, koji su ostavili strašne tragove. Tome svedoči Jadovno i Jasenovac. Mislim da ne treba svedoka većih i strašnijih od toga", navodi mitropolit Amfilohije.
"SPC ne može da se odrekne Kosova"
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kaže da Srpska pravoslavna crkva ne može da promeni svoje stavove i odrekne se Kosova, jer bi se time morala odreći sama sebe.
Istakao je da je Pećka patrijaršija vekovno središte srpske Crkve.
- Ja sam inače egzarh trona Pećkog. Još 1750. ta titula je data crnogorskom mitropolitu Vasiliju Petroviću koji je sahranjen u Petrogradu. Na njegovom grobu i sada piše da je mitropolit crnogorski i egzarh trona Pećkog. Tako da Crkva, što se toga tiče, ne može apsolutno promeniti stav o Kosovu i nema govora da će toga biti - navodi mitropolit Amfilohije.
Ono što se dogodilo na Kosovu, što se događa i sada, a kao što je bilo i sa ostalim delovima bivše Jugoslavije, je, kaže, jedna tragedija.
- Ta nesreća je započela poodavno, a naročito je krenula da se manifestuje tokom italijanske okupacije 1941. godine, kada je bilo proterano više od 100.000 pravoslavnih Srba s Kosova. Pa onda redom to proterivanje je išlo - rekao je mitropolit.
Kaže da se patrijarh Pavle, koji je tamo 34 godine bio episkop i svake godine je podnosio izveštaj Saboru, s mudrošću i poštovanjem odnosio prema svima i vlasti koja je tada bila, ali govorio je realno šta se događa.
- Tamo 700 sela, koja su bila naseljena pravoslavnim, srpskim življem, sada nema niti jednog uha pravoslavnog. Ne može to imati božijeg blagoslova za bilo koga. Da ne govorimo i o našoj braći Albancima koji su tamo. Nije to ni za njih sreća - tvrdi mitropolit Amfilohije.
Ne može se, ističe, na nasilju graditi budućnost: "Ta grupa ljudi koji su stvorili ovo sadašnje Kosovo nisu to, neka mi oproste i oni i svi drugi, pravi i čestiti Albanci Kosova. Ja znam njih na desetine takvih koji su i ubijeni zato što nisu prihvatali taj i takav metod i put stvaranja svoje države. I sami su ugroženi i moralno i duhovno, kao narod, a u isto vreme to je rađeno na zločinu s ljudima, s narodom s kojima žive vekovima, sa kojima su upućeni jedni na druge. Na tim zločinima graditi budućnost svoje dece nije to dobro".
