Slavsku trpezu okitio zlatom
Za zlato dobijeno na decembarskoj manifestaciji Slavagastro, koja je u Beogradu okupila veliki broj najeminentnijih kulinara, ugostitelja i onih koji se spremaju da to postanu, Staniša Kržanović Miročanac, jedan od najpoznatijih ugostitelja na širem prostoru Negotinske i Timočke Krajine, kaže da je to nagrada za celu istočnu Srbiju, a da je poziv da učestvuje i bude u društvu velikih imena za njega, samo po sebi, priznanje bez presedana.
Staniša Kržanović je od devete do 15. godine proveo radeći kao sluga u sodadžijskoj radnji, a narednih nekoliko je konobarisao u tada uglednim kafanama Negotinske i Timočke Krajine, hotelu Kasina u Majdanpeku, Lepenskom Viru i kod Gere Miročanca u Negotinu.
Probali i Kinezi
- Sa suprugom, snahom, sinom i najstarijim unukom koji ima 15 godina, ali me prati u stopu, predstavio sam na manifestaciji Slavagastro 22. vrste jela iz našeg kraja. Nije izostalo pečeno jagnje, a ni prase, a na odlično aranžiranoj trpezi "Miročanac" našli su se domaća pogača, kačamak, proja. Nije bilo posetioca koji nije probao domaća jela, među njima i brojne kolege iz cele bivše Jugoslavije, čovek koji je 33 godine bio kuvar i šef protokola Titove kuhinje, a naše specijalitete je sa zadovoljstvom pravog poznavaoca hrane degustirao i zamenik ambasadora Kine u Srbiji. Naš izložbeni štand je Vlaška miročka slava na kome smo izložili tradicionalna jela srpskog domaćina, a krsna slava moje porodice je Sveti Aranđel - priča Staniša.
Kćerka farmaceut
- Na okupu smo i radom i kvalitetom stičemo poverenje svih koji žele dobru tradicionalnu hranu i odmor od gradske vreve. Ćerka Nataša Kržanović Božinović, sa suprugom i dvoje dece, živi u Negotinu i posvećena je drugim obavezama kao diplomirani farmaceut - kaže Staniša.
Manifestaciju Slavagastro već 22 godine organizuje Sacen internacional, međunarodni centar za unapređenje ugostiteljstva i turizma jugoistočne Evrope. I ove godine festival koji ima za cilj da promoviše srpsku slavu, organizovan je u hotelu Palas u Beogradu.
Porodica je svetinja
- Porodica i porodične vrednosti su za mene svetinja. U selu Miroč, koje je kao i mnoga u Srbiji suočeno s pretećim gašenjem zbog sve manjeg broja stanovnika koji ostaju na rodnoj zemlji, moja porodica je najbrojnija i ima osam članova. Sa mnom posao razvija sin Srđan, jedno od dvoje dece iz mog prvog braka, snaha Slađana i njihovo najstarije dete, moj petnaestogodišnji unuk Miloš, koji će iduće godine upisati srednju ugostiteljsku školu. On je i sada vredan i marljiv, rano rani, a njegova velika ljubav su trave i biljke i proizvodnja čajeva. Unuka Anđela ima 11, a najmlađi unuk Nikola samo šest godina. U porodičnom poslu su i moja supruga Maja, sa kojom imam sina Maria, od 11 godina. Da li će i ko u budućnosti nastaviti da razvija posao koji sam pionirski u selu Miroč, izgradnjom restorana, počeo da razvijam 26. decembra 1986. godine, sa dvadeset i dve godine, za sada ne znam - ističe Kržanović.
Pokrovitelj je bila Vlada Republike Srbije, Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija, a pored generalnog sponzora Monera eksport-import Novi Sad i Zlatiborac, održavanje su pomogli i drugi - kaže Staniša Kržanović.
Dobio zvanje viteza
- Za mene je najveći uspeh što sam pozvan da budem među vrhunskim majstorima. Želeo sam da pokažem da i selo ume da napravi i ponudi nešto što drugi nemaju. S druge strane sam hteo da što bolje prikažem vlaški kraj, da pokažem kako Vlasi prave slavu.
U sopstvenom porodičnom poslu, koji mu je zasluženo doneo zvanje viteza kulinarstva je od 26. decembra 1986. kada se vratio u rodni Miroč, sagradio restoran i stekao ime i reputaciju. Zanimljivo je da je Staniša Miročanac do 2000. godine 900 puta bio učesnik negotinskih vašara, a da je u svom ličnom dnevniku evidentirao organizaciju 531. svadbe, veselja ili krštenja.
