Umesto badnjaka ložićemo palme
Arhimandrit Pantelejmon Jovanović, koji je stolovao u Eparhiji raško-prizrenskoj koja je godinama u egzilu, nalazi se u istorijskoj duhovnoj misiji dalekim Filipinima.
- Svi se raduju molitvenim okupljanjima i ako Bog da, svečanoj proslavi Božića. Božićna proslava će imati svojih specifičnih lokalnih filipinskih karakteristika, jer ovde nemamo hrast, pa će badnjaci biti palmine grančice, a umesto pšenice, slame, kukuruza i meda, verovatno ćemo imati pirinač, kokos, ananas i papaju - kaže Pantelejmon i dodaje:
- Sa blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa Artemija, i na poziv mojih domaćina koji žive na Filipinima - Branka Miloševića i njegove supruge Lorelaji, pravoslavne Filipinke, stigao sam u glavni grad Manilu (22 miliona stanovnika). Vernici iz ove daleke azijske države (105 miliona stanovnika) sinovski su se obratili Vladiki Artemiju pismom da im pošalje sveštenoslužitelja koji će biti tokom i posle božićnog posta (kada će moći da se ispovedaju i pričešćuju) i koji će služiti svete liturgije u ovom periodu koji je ispunjen brojnim i velikim crkvenim praznicima - priča Jovanović.
Država sa 7.107 ostrva
Republika Filipini, ostrvska je država u jugoistočnoj Aziji. Obuhvata arhipelag sa 7.107 ostrva koji čine tri celine: Luzon, Visaja i Mindanao.
- Na aerodromu u glavnom gradu Filipina Manili, sa velikom ljubavlju su me dočekali Branko, Lorelaji i Aleksandar Popović kome je duhovni otac naš horepiskop Nikolaj i koji je godinama bio gost kod nas u manastiru Crna Reka. Kod brata Aleksandra i njegove supruge Dragane, koja radi u međunarodnom Crvenom krstu, dočekan sam sa gostoljubljem. Tu sam osveštao vodicu, ulje i dom u kojem oni žive. Na neki način, ova molitva je bila istorijski vredan događaj, jer je to bilo prvo molitvoslovlje (duhovna potreba) u istoriji SPC koju je služio sveštenoslužitelj Srpske Pravoslavne crkve na teritoriji Filipina. Tom prilikom smo posetili pravoslavni hram u Manili. Rastali smo se uz dogovor da se još vidimo dok budem na Filipinima, da se saborno molimo Bogu i zajedno proslavimo nastupajuće velike praznike - kaže on.
Slavili Svetog Nikolu
Posle nekoliko dana jakih kiša i manjih uragana i tajfuna koji su pogodili Filipine, osvanuo je veoma lep i sunčan praznični dan Sv. Nikolaja čudotvorca ove 2017. godine Gospodnje. Jedina dva pravoslavna Srbina koja se trenutno nalaze na obali Tihog okeana u gradu Daetu (120.000 stanovnika) smo: eparhiot eparhije Raško-prizrenske u egzilu i moj domaćin Branko Milošević i ja. Obojici nam je Sveti Nikola porodični zaštitnik i krsna slava.
U prostoriji koja se nalazi na prvom spratu iznad Brankovog restorana, u kojoj je po potrebi bogoslužbeno mesto i koju pripremamo za služenje svete liturgije, na ovaj praznični svetonikolajevski dan okupili su se i Filipinci, Amerikanci i Rusi koji su delimično uzimali učešća i u bogosluženju čitajući određene bogoslužbene tekstove. Posle prvog molitvenog dela proslave, pristupili smo takođe u svečanom i molitvenom duhu blagosiljanju slavskog žita i sečenju slavskog kolača.
U Daetu živi i mala pravoslavna zajednica Filipinaca i Rusa, a velika je njiva gospodnja za uspešnu duhovnu misiju i među lokalnim stanovništvom. Službeni jezik je engleski, a domaći-lokalni jezik je tagalo. Trudom i zalaganjem našeg eparhiota Branka, ako Bog da osposobićemo i urediti prostoriju za redovno služenje svetih liturgija, bogosluženja i molitvoslovlja, a u planu su i susreti, gostovanja i predstavljanja naše svete pravoslavne vere u lokalnim medijima (radio, TV, novine) i predavanja i časovi veronauke u lokalnim školama i poslovnim prostorijama (maloj sali) našeg domaćina.
Rusi i Grci
U Manili živi veća pravoslavna zajednica sastavljena od Srba sa teritorija bivše Jugoslavije, Rusa, Filipinaca, Grka....
Čuvari pravoslavne vere
Na kraju treba istaći i da su moji domaćini iskreno pobožni ljudi koji se trude u veri (prošle godine su se udostojili da sa strahom Božjim i velikom radošću posete Svetu zemlju i poklone se tamošnjim velikim svetinjama) i da je do ovog blagoslova, posete i početka duhovne misije u Aziji došlo promislom Božjim, a zbog otvorene izdaje svete pravoslavne vere od strane pomesnih pravoslavnih patrijaršija koje su prisutne na Filipinima (Vaseljenska i Moskovska patrijaršija), a na prvom mestu od strane Beogradske patrijaršije o čemu je Branko i napisao u svom pismu-molbi koje je uputio vladici Artemiju u kome svedoči da je, iako se nalazi
Žito pobudilo pažnju
Za većinu naših gostiju, molitveni obred slavskog kolača i žita je do tada bio nepoznat i svi su sa naročitom pažnjom pratili i učestvovali u ovom svetom činu. Ukratko sam na engleskom jeziku prisutnima objasnio poreklo, značaj i smisao krsne slave u srpskom narodu. Posle bogosluženja, bilo je puno pitanja i razgovora o veri i slavskom obredu. Nas dvojica slavara smo se, zajedno sa domaćicom, Brankovom suprugom Loreleji, pobrinuli i za svečanu slavsku trpezu po srpskom običaju uz filipinske dodatke.
12.000 kilometara udaljen od otadžbine, posle dvogodišnjeg pomnog izučavanja događaja i dešavanja u srpskoj crkvi - svim srcem osetio i razumeo da se trenutno u SPC prava svetootačka vera čuva u eparhiji Raško-prizrenskoj u egzilu.
