Na tragu humanosti 18 godina
Malo ko ima priliku da čuje ili sazna šta sve to Trag fondacija, sa sedištem u Beogradu, čini za boljitak mnogih lokalnih zajednica širom Srbije. Istina je da se tome ne pridaje prevelika medijska pažnja, ali ne i kad je reč o "Vestima", uvek spremnim da prenesu i podele inspirativne priče kako o humanom radu pojedinaca, tako i organizacija, kompanija i fondacija.
Povod da podelimo sa našim čitaocima priču o radu Trag fondacije je i to što su nedavno proslavili svoj 18. rođendan. Za to vreme, Trag fondacija je sa impresivnih 11 miliona dolara podržala 1.500 projekata u više od 200 zajednica u Srbiji. O svemu tome, ali i budućim ciljevima, razgovarali smo sa izvršnom direktorkom Biljanom Dakić Đorđević i direktorkom razvoja Tanjom Bjelanović koje su od početka na veoma važnim misijama osnaživanja zajednica u Srbiji.
- Ove godine, 30. novembra, proslavili smo 18 godina ulaganja u lokalne zajednice, kroz podršku raznim inicijativama koje pomažu građanima da na direktan način reše probleme. Mislimo na kvalitet života u lokalnim zajednicama. Istina, problemi i poput nezaposlenosti, reforme sistema zdravstvene zaštite i slično teško su rešivi bez pomoći državnog sistema. Angažovani u različitim oblastima kao što su zaštita životne sredine i obnova javnih prostora. Pogotovo u lokalnim zajednicama, jer to nije samo fizički prostor, već prostor zajedničkog delovanja, koji je velikim delom zanemaren i ljudi nemaju priliku, niti gledaju blagonaklono da ožive neke javne objekte uprkos inicijativama koje potiču iz same zajednice - istakla je Biljana Dakić Đorđević.
Pomoć "nevidljivim" ljudima
Trag fondacija koncentrisana je i na druge vrste programa koje podržavaju tematske i konkretnije stvari kao što su pružanje socijalnih usluga.
- Ceo sistem pružanja socijalnih usluga je na neki način decentralizovan. Nama je važno da smo bili u mogućnosti da podržimo ceo proces licenciranja takvih organizacija, jer cilj celog tog napora je da u stvari građani dobiju ono što im zaista treba. To su usluge dnevnih boravaka, gerontološke usluge, pomoć ugroženim porodicama. Neke stvari koje su danas već ušle u praksu, a koje su do pre nekih šest, sedam godina bile neka vrsta novine - kaže Biljana.
U protekle tri godine, Trag se angažovao na pružanju podrške i ženskim organizacijama. Generalno, na izgradnji ženskog pokreta u borbi protiv nasilja nad ženama i protiv trgovine ljudima.
- Neke od organizacija koje podržavamo su više od 20 godina na tom polju aktivne i pružaju usluge tim ženama. To su sve socijalne usluge i ozbiljani problemi, koje bi država trebalo da obezbedi, jer nije logično da to finansiraju strani poreski obveznici - rekla je Biljana Dakić Đorđević.
Njena koleginica Tanja Bjelanović, direktorka razvoja, pominje da je novo za Srbiju program samostalnog stanovanja osoba sa mentalnim invaliditetom:
- Oni se teško bore da da uđu na državni budžet. Na Zapadu to funkcioniše i oni su sasvim integrisani u društvu, ali ovde dalje postoji velika stigma. Ti ljudi su diskriminisani i prosto nisu vidljivi. Ovde se oni osnažuju da žive, ne u nekom Domu van društva, već u zajednici i radi se sa njima da oni sami zastupaju svoja prava, pa tako u nekim zemljama imaju i pravo glasa.
Deža Kiš zadivio Suboticu
Imaju viziju Srbije kao pravednog i otvorenog društva.
- Želja nam je da dopremo do što većeg broja ljudi koji tamo negde nemaju nikakvu podršku, koje niko ne poznaje, a entuzijasti su. Tako je jedan profesor u penziji, pedagog, Deža Kiš, u Subotici primetio problem dece na ulici. Deca su u riziku iz raznih razloga. On je u dogovoru sa školom, napravio klub u podrumskim prostorijama. Napravio je koncept Mesečina klubova, po ugledu na Mađarsku, jer se te aktivnosti odvijaju noću, kada su deca najugroženija na ulici. Omogućio im je prostor, obrok, gde mogu da provedu vreme na toplom i uz druženje, ali i vaspitno-obrazovani rad i bolju socijalizaciju. Gospodin Kiš je tako ubrzo uključio celu zajednicu da pomognu rad klubova. Svakome kome se obratio, rado je izašao u susret i pomogao kako je mogao. Njegov model i koncept se širio. Kada su se registrovali kao Udruženje, mi smo im dali donaciju od 3.000 dolara inicijalno uz pomoć koje su opremili taj prostor. Sa još 3.000 dolara uspeli su da dalje razviju taj program. Onda je to zajednica prepoznala i zajedno su uspeli na lokalnom nivou da se finansiraju kroz podršku škole i ostalih aktera. Isto tako smo ih i regionalno povezali. Ima tu i kampova, dečjih igrališta, dnevnih boravaka i još mnogo čega što smo podržali. Oko 70 odsto naše pomoći je novčano, ali pomažemo i kroz povezivanje, razmenu znanja i ohrabrivanje - ispričala je Tanja Bjelanović.
Biljana Dakić Đorđević ističe da se ta sredstva dobijaju pod uslovom da su u stanju da u lokalu dodatni novac za ideju prikupe od građana, od prijatelja, poznanika, od kompanija, od lokalne samouprave:
- Onda mi ta sredstva poistovećujemo (dajemo isto toliko), naravno uz proveru da li su u mogućnosti da to sve ispune. Ljudi se ohrabre, ne sede skrštenih ruku, ne očekuju da će neko drugi da uradi stvari umesto njih. Oni su pokretači tih promena i oni su svesni da je promena moguća. Mogu navesti i primere Udruženja Biser u Srbobranu, koji su dobili nagradu za svoj angažman. Konjički klub Aranđelovac je angažovao veliki broj volontera i omladinaca da pomažu deci sa autizmom. Tu zaista ima mnogo projekata na koje smo ponosni. Jedan od njih jeste i program Zelene ideje jer spaja ulogu društvene odgovornosti i uticaja na zajednicu kroz preduzetništvo. Trag tu nagrađuje najbolje preduzetničke ideje koje doprinose razvoju zelene ekonomije. Danas u Tragu radi skoro 20 ljudi, imamo aktivan upravni odbor, savetnike, tako da u nekom neposrednom radu sigurno na dnevnom nivou učestvuje oko 50 ljudi, ali ta zajednica je mnogo šira.
Poreske olakšice
Potencijalne poreske olakšice su bile od velikog značaja za humanitarni rad.
- Nadamo se da će u budućnosti doći do nekog rešenja za poreske olakšice. Zakonodavni okvir ima prostor za olakšice pri davanju, ali implementacije problematična. Ipak, verujemo da postoji neko kreativno rešenje. Dugo se priča o ukidanju PDV-a za donacije. Svesni smo da to nije nimalo jednostavan proces, ali isto tako je činjenica da ćete možda na taj način, iako biste izgubili deo državnih prihoda, istovremeno dobiti deo ulaganja kompanija, suprotno finansiranju iz budžetskih davanja. Potrebno je srušiti taj zid nepoverenja. Mediji imaju izuzetno važnu ulogu u svemu tome. Oni su, takođe, doprineli talasu promovisanja pozitivnih vrednosti i filantropije, ali i tu ima prostora za poboljšanje i vidljivost svih onih koji čine nešto pozitivno za društvo. Ozbiljan prostor, takođe vidimo i za unapređenje vrednosti zajedništva, solidarnosti, podrške i filantropije kroz škole i slične sisteme obrazovanja mladih - iskreno će Biljana Dakić Đorđević.
Poverenje koren uspeha
Inspirisani delima Miše Anastasijevića, Marije Trandafil, Ilije M. Kolarca, u Trag fondaciji rešeni su da pokrenu stvaranje jedinstvene finansijske zadužbine. Pre pet godina pokrenuli su kampanju koja je do sada okupila više od 250 pojedinaca, veliki broj kompanija, fondacija, i drugih donatora iz Srbije i sveta. Finansijska zadužbina Traga je prva te vrste u regionu. Prikupljanjem sredstava u iznosu od 251.861 USD stvorili su inicijalni zadužbinski fond veći 750.000 USD zahvaljujući podršci privatne fondacije Čarls Stjuart Mot koja je donirala dvostruko veći iznos od prikupljenog.
- Ovaj Fond je pokušaj da se promoviše i vrati nekadašnji filantropski koncept - zadužbinska kultura koja je nekad u Srbiji postojala. Drugi cilj je naravno finansijski, a to je da pomognemo ljudima koji žele da učine nešto dobro.Tokom ovih pet godina prikupili smo više od 250.000 dolara od 250 donatora, najviše pojedinaca, građana, ljudi koji nam veruju, ali i kompanija čije smo poverenje polako gradili. Imali smo sreću da nam fondacija Čarls Stjuart Mot, sa kojima dugo sarađujemo, ponudi dvostruki iznos od onog koji smo mi prikupili - kazala je Tanja Bjelanović.
Pitanje poverenja je ključno, napominje naša sagovornica.
- Za ovih 18 godina smo dosta uložili u razvoj filantropije, a ona aspolutno počiva na poverenju. Tu smo dali svoj doprinos i kroz VIRTUS nagradu, koju godišnje dodeljujemo najuspešnijim kompanijama, a od prošle godine i istaknutim pojedincima. Filantropija je zaista u razvoju i zauzima vrlo zanimljive oblike, jer nisu u pitanju samo imućni pojedinci, već neki ljudi koji pokreću promene u svojim zajednicama na neke druge načine. Tako da smo ove godine proslavili i deset godina nagrade i čini nam se da se ta filantropska zajednica širi i uvećava.
Poziv dijaspori
Po iskustvima zaposlenih u Trag fondaciji, Istočna Srbija nije preterano aktivna po pitanju aktivizma u zajednicama, jer veliki delovi te regije su opusteli, mahom i zbog toga što je većina ljudi u dijaspori.
- Slično je i sa Jugoistočnom Srbijom. U narednom periodu, fokusiraćemo se na podršku zapostavljenim zajednicama, jer one nisu manje vredne. Velika je depopulacija ruralnih područja i zato nam je važno da budemo prisutni u tim malim sredinama. Sa druge strane podržavamo i regionalnu saradnju. Kao država smo u procesu promena podstaknuti ka evropskim integracijama, šta god taj korpus podrazumevao. Dugo vremena taj proces je vezan za političke elite koje su u prestonici, ali doći će dan, koji je vrlo blizu, kada će doći do primene tih integracija i novih mera koje će se dešavati na lokalu. Ljudi treba to da shvate i da što pre daju svoju podršku, da sami odlučuju šta je dobro za njihovu zajednicu. Želja nam je da napravimo iskorak i uključimo u te aktivnosti i dijasporu koja je senzibilisana za teme kojima se naša fondacija bavi, kao što su: zaštita životne sredine, obrazovanje, pitanje podsticaja zelenih ideja... Da saznaju gde su ti ljudi spremni da nešto promene i da im pomognu - istakle su Biljana i Tanja.
