Neće BG metro bar deceniju, još Duško govorio...

"Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju", rekao je čuveni pesnik i novinar Duško Radović. Čak dve decenije kasnije, ove reči su još aktuelne.

Samo u poslednjih deset godina nizali su se projekti, ideje, planovi, ali nije napravljen nijedan metar beogradskog metroa.

Gradske vlasti, tvrde - Beograđani nikad nisu bili bliže metrou

Pitanje je samo da li su sugrađani i Grad saglasni oko toga koliko je to „blizu“ daleko uzimajaći u obzir činjenicu da je potrebno najmanje tri i po godine da se metro izgradi. 

Gradonačelnik Beograd Siniša Mali nedavno je najavio da bi gradnja tog projekta trebalo da počne 2020. godine. 

Sa gradnjom metroa može da se po;ne 2020. godine, naglasio je on i dodao da je planirano da se uradi prva linija od 22 kilometra i druga linija od 20 kilometara, a ukupna investicija je oko četiri milijarde evra. 

Gradonačelnik kaže da je to investicija koju grad može da finansira i da za te svrhe ima novca i u budžetu, jer je to strateški važan posao.

Upitan da li se odustalo od privatno-javnog partnerstva on je rekao da postoji nekoliko opcija: da ceo projekat bude privatno-javno partnerstvo, da se sve radi iz kredita i možda najbliže rešenje je da Grad obezbedi finansije za građevinske radove, a da javno-privatno partnerstvo bude na softveru i kompozicijama. 

Dodao je da bi uskoro trebalo da budu završen i plan za prve tri linije.

I Aleksandar Vučić, tada u svojstvu premijera, izjavio je u martu da bi do kraja godine mogao da bude potpisan ugovor za izgradnju prve linije metroa u Beogradu. 

Do kraja godine ostalo je još mesec dana.

Prvi pomen beogradskog metroa, kao visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema, datira još iz 1950. godine kada je po Generalnom urbanističkom planu zamišljeno da se postojeća železnička pruga koristi kao metro koji bi povezivao Rumu i Smederevo, i Pančevo i Obrenovac. Kao i mnogo puta posle toga, i ova ideja je bila napuštena zbog nedostatka novca. 

Do danas, koliko se puta pomenuo metro u javnosti, čini se, toliko se puta i menjala njegova trasa. 

Planovi nekad i sad: Trasa metroa

Za raniju verzuju bivšeg gradonačenika Dragana Đilasa procenjeno je da nije ekonomična. 

- Ne smemo da uđemo u izgradnju podzemne železnice koja košta milijardu evra, a da linija bude pogrešna. Ona koju je htela Đilasova vlast da gradi, nije ekonomična. Trenutno, najopterećenije tačke su stanica preko puta Sajma i ona kod Brankovog mosta, preko puta Ušća - rekao je u jednom intervjuu prvi čovek srpske prestonice. 

Danas, prema njegovim rečima, urađena je ozbiljna studija u smislu brojanja putnika i saobraćaja i projekcije potreba saobraćaja na teritoriji grada. 

Tako da bi metro, kako predviđa najnoviji plan, bio nezavisni šinski sistem čija trasa bi se u starom delu grada kretala pod zemljom, a tamo gde je moguće po površini, s tim da se ne bi preklapala sa ostalim vrstama saobraćaja.

Takođe, prema skicama koje su dosad prezentovane, prva linija metroa bi išla od Makiškog polja do Pančevačkog mosta u prvoj fazi, a kasnije do Mirijeva, dok bi druga linija bila od Ustaničke do Zemuna.

Tokom poslednjih deset godina nizali su se i investitori. Dogovori su vođeni sa Austrijancima, Nemcima, Špancima, Rusima i Kinezima, a u igri su i Francuzi, tačnije njihova firma "Egis Rail“ 

Još krajem 2011. godine potpisan je ugovor s tom kompanijom o početku projekta beogradskog metroa. 

Tada je saopšteno da je planirano da studiju izvodljivosti uradi ta francuska projektantska kuća, dok bi u izgradnji metroa učestvovala kompanija Alstom transport koja je tokom 70 godina postojanja izgradila više od 40 metro-sistema u svetu. 

Metro bi, kako je predviđeno, bio nezavisni šinski sistem čija trasa bi se u starom delu grada kretala pod zemljom, a tamo gde je moguće po površini, s tim da se ne bi preklapala sa ostalim vrstama saobraćaja.