Zlatna ćirilica za princa Čarlsa
Vredne srpske žene rukotvorinama čuvaju tradiciju i istoriju svoje domovine i njen identitet. Te zlatne ruke otrgle su od zaborava šare čuvenih domaćih ćilima i revitalizovale stare tehnike rada zlatovez, tkanje, necanje i pustovanje ili valjanje vune.
Vezu, heklaju, izrađuju grnčariju... One su neprocenjivo blago Etno mreže, krovne asocijacije udruženja i zadruga proizvođača rukotvorina nastale, prema rečima dobrovoljne predsednice UO Etno mreže i izvršne direktorke Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Violete Jovanović, pod okriljem NALED-a i uz podršku američke organizacije za razvoj USAID.
- Tim projektom je naše nasleđe sačuvano, ali i stavljeno u službu lokalnog razvoja i zapošljavanja - objašnjava ona za "Vesti".
Zahvaljujući ovim ženama, u čijim se rukotvorinama ogleda i istorijsko bogatstvo etno različitosti zemlje, svoj kutak je u domovima svetskih državnika, među njima i britanskog princa Čarlsa, pronašao deo Srbije.
One su povezale vekove stvorivši nesvakidašnju mešavinu tradicionalnog i modernog u torbama za laptopove ili flaše, ali i odevnim komadima koje su ponele poznate dame iz sveta i Srbije.
- Brojni stari motivi se nalaze na 50 različitih vrsta proizvoda od onih za opremanje kuća i kancelarija do suvenirskih i odevnih komada. Sve se radi pod budnim okom našeg tima dizajnera, etnologa i primenjenih umetnika - priča sagovornica "Vesti".
Za jelek, poklon šefa diplomatije Ivice Dačića portparolki Ministarstva spoljnih poslova Rusije Mariji Zaharovoj čuo je ceo svet kada se pohvalila na društvenim mrežama.
- Malo je poznato da je ruska političarka dobila i rukavice sa homoljskim vezom i dvoprežne knjaževačke čarape sa zaštićenim motivima tog kraja koje se vrlo teško izrađuju, jer se pletu sa pet igala istovremeno - otkriva nam Violeta Jovanović i dodaje da je i šefica Misije Srbije pri EU Ana Hrustanović ponela oko struka tkanicu koju joj je darovao vojvođanski premijer Igor Mirović.
Mesto pod suncem remek-dela tkalja našla su i u državnom protokolu.
- Salon za sastanke u Vladi Srbije krase i staparski i ćilimi sa pirotskim motivima. Ručnim radovima naši državni funkcioneri daruju strane goste, a najčešće srpskom azbukom u vezu i zlatovezu - kaže Violeta Jovanović.
Čest poklon su i vezeni peškiri.
- U našem narodu peškiri su kroz vekove bili simbol prijateljstva i građenja odnosa, a služili su i kao obredni i ceremonijalni poklon na krštenjima i venčanjima - pojašnjava ona.
Staparske prostirke sa motivima ćilima nastaju nadomak Sombora. Žene su ih vekovima izrađivale, ali se ispostavilo da je tehniku njihovog rada u novi milenijum unela samo jedna starica.
- Potrudili smo se da ova baka obuči žene i danas su ova čudesno lepa dela uvrštena u nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa. Inače, autohtoni motivi na njima bili su geometrijski rađeni i sa motivima životinja, ali kada su žene počele da odlaze u kuće vojvođanskih Nemaca, zapazile su industrijski rađene cvetne aranžmane i počele da ih kopiraju.
Britanski prestolonaslednik, koji je krajem prošle zime posetio Srbiju, vratio se kući sa srpskom azbukom na zlatovezu, a njegova supruga Kamila darovana je peškirom sa Hilandara. Tada je rad Etno mreže odjeknuo u javnosti.
- Zahvalnost za veliku podršku, pomoć i promociju dugujemo Džuliji Fini, ambasadorki Australije u Srbiji i potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović - ističe sagovornica "Vesti".
Starinske lopte
Zlatne ruke žena Srbije pohvalio je britanski prestolonaslednik u čiju je čast u Novom Sadu organizovan sajam ručnih radova.
- Interesantno je da princ Čarls zna za tehniku pustovanja, ručnog valjanja vune. Nekada su na taj način rađene lopte za decu, a danas su suveniri.
Izrađuju se tako što se unutrašnjost vune, koja se kvasi vodom i sapunom i valja u loptu, puni ljuskama od oraha i kamenčićem da bi zveckale.
Zatim se suši i ručno veze posebnim koncem - pričaju u NALED-u.
Priča o narodnoj umetnosti ima dve strane medalje - osim očuvanja tradicije, predstavlja uspostavljanje svojevrsne veze te baštine sa ekonomskim osnaživanjem i emancipacijom žena:
- Program je usmeren na razvoj lokalnih sredina i na angažovanje nezaposlenih, ili žena koje su dobile otkaz, da rade i ostvare prihode.
Mreža ima 20-ak grupa i zdrava je ekonomska priča sa velikim potencijalom. Ovi ručni radovi, nažalost, još nemaju stalni dom, već se prodaju na manifestacijama, vašarima i u suvenirnicama. Najčešće kao pokloni za prijatelje u inostranstvu, rođake u dijaspori...
Poteškoće u radu su, prema rečima naše sagovornice, uzrokovane i činjenicom da funkcioniše na projektnom principu.
- Radi se kada stigne novac iz republičke kase, ili od donacija, ali to ne omogućava konstantnu proizvodnju. Neophodna je dodatna obuka žena sa osnovnim znanjem - kaže ona, dodajući da se radi i sa lokalnim vlastima, ali da oni nažalost ne prepoznaju značaj i potencijale stvaralaštva i ne ulažu dovoljno.
Pozitivan primer je grad Sombor odakle ide stalni materijalni priliv.
- Kada bi se tako ponašale i druge sredine, ovaj projekat bi bio brend za osnaživanje lokalnog razvoja koji ne bi zavisio od dolaska investitora - zaključila je izvršna direktorka NALED-a. Ohrabrujuće vetrove krajem proleća je donela inicijativa o upošljavanju 1.000 žena sa sela na izradi tradicionalnih rukotvorina, a institucije, kompanije i ambasade su pozvane da ih koriste za reprezentaciju i tako doprinesu ovom projektu.
Uključiti dijasporu
- Mladi imaju posebno mesto u našem projektu i za njih smo uveli nagrade za minijature. Zainteresovana su i školska deca, pa apelujemo na ministarstva obrazovanja i sporta da nam pomognu i da češće organizujemo radionice i kolonije za omladinu iz Srbije i dijaspore. Dobrodošla je i pomoć opština čiji je veliki broj stanovnika otišao u inostranstvo - kaže Lidija Jovanović, dodajući da je ovaj rad posebno blagotvoran za decu sa posebnim potrebama jer razvija motoriku.
