Ministar komentarisao vršnjačko nasilje: Ovom ko na čelu da piše "muči me"
"Kad pogledate ovog krupnog momka i ovog sitnog momka, otprilike ovom na čelu piše 'muči me'" - ovim rečima je ministar prosvete Mladen Šarčević tokom gostovanja u emisiji "Upitnik" prokomentarisao snimak vršnjačkog nasilja. Nakon toga, sa osmehom je istakao da se šali.
U pomenutoj emisiji koja je sinoć emitovana, prikazan je potresan snimak nasilja od pre dve godine, na kojem učenici Ekonomske škole u Aranđelovcu tuku svog vršnjaka, koji zapomaže "nemoj" i pokušava da se odbrani od brojnih udaraca.
Ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da je upućen u ovaj, kao i svaki drugi slučaj vršnjačkog nasilja i naglasio da su se dečaci sa snimka kasnije sprijateljili. Međutim, kada ga je novinarka pitala šta se onda dogodilo, usledio je objašnjenje koje je zbunilo gledaoce.
- Znate kako, kada pogledate ovog krupnog momka i ovog sitnog momka, otprilike ovom na čelu piše 'muči me' - rekao je ministar.
Nakon pitanja novinarke, kako je moguće da neko unapred bude predisponiran za žrtvu, on je sa osmehom istakao da se šali! Tek onda je objasnio šta je zapravo mislio.
- To njima (učenicima) tako izgleda, kao što je rekla koleginica psiholog, oni imaju svoje neke sisteme vrednosti, nisu ni malo naivni, ne možete ih pustiti mnogo. Škola mora biti oprezna, mora imati kamere i dežurnog nastavnika na skrivenim mestima – ispravio se ministar i kao primer naveo svlačionice.
"Blic" je danas kontaktirao Ministarstvo prosvete povodom ovog slučaja gde smo dobili odgovor "da je reč šala pogrešno upotrebljena". U Ministarstvu su istakli i da je ministar odmah u nastavku " jasno rekao šta je mislio".
Međutim, i pored toga što je pojasnio na šta se odnosila njegova izjava, neki smatraju da je bila potpuno neprikladna.
- Skandalozno je da se ministar "šali" na ovakav način. Bez obzira na to što se kasnije "opravdao", nije smeo da dozvoli sebi da u emisiji posvećenoj jednom tako ozbiljnom problemu kao što je vršnjačko nasilje kaže, pa čak ni u šali, da nekim učenicima na čelu piše da bi ih trebalo mučiti – samo je jedan od komentara revoltiranih roditelja.
Škole zataškavaju nasilje
Ministar je, gostujući u ovoj emisiji, istakao da u poređenju sa većinom drugih zemlja Srbija bolje stoji kada je vršnjačko nasilje u pitanju.
- Godišnje se prijavi oko 75 sličnih događaja, ali se mnogo njih i zataška. Novi zakon bi trebalo da doprinese celoj priči, da se ne prikriva istina. To se ponegde radi, jer direktor ne snosi posledice ako se slučaj ne prijavi - rekao je Mladen Šarčević.
Kao primer škole koja je dobro reagovala nakon incidenta, naveo je Tehničku školu u Aranđelovcu, u kojoj je sredinom oktobra došlo do fizičkog nasilja nad učenicom, a sve je zabeleženo mobilnim telefonom.
- Škola u Aranđelovcu je dosta toga uradila, mi smo bili tamo da ih podržimo. Ali uvek na 800 đaka imate mogućnost da neko iskoči i napravi kiks - rekao je on i istakao da se u novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja bitno pooštrava uloga svih učesnika u procesu nastave.
Važna je prevencija i poverenje
Ministar Šarčević je u emisiji izrazio uverenje da će smanjenju nasilja s jedne strane doprineti kazne koje se predviđaju ovim zakonom, a dok će na tome zajednički raditi i međuministarski tim, koji će činiti i ministarstva unutrašnjih poslova, pravde, omladine i sporta, telekomunikacija, ministarstvo za socijalni rad.
Osim kazni, ministar je istakao i značaj prevencije i poverenja.
- Selektovanje kadrova u prosveti odavno je napušteno. Međutim, i škole i kolege su bile izolovane, bile su im vezane ruke i noge čak i kad su mogli da reaguju. Novim sistemskim zakonom tu otvaramo ventil, ali gledamo odgovornost i porodice i učenika i nastavnika, tu je istina najvažnija - ukazao je ministar Šarčević.
Kako kaže, važno je uključti sve sfere društva.
- Školama ćemo poslati jasne procedure, gde ćemo porodice nasilnika edukovati i raditi druge procedure sa njima. Imamo i popravne domove i izuzeće dece iz porodice, to neke zemlje rade krajnje ozbiljno. U civilizovanim sistemima postoje opisne karakteristike ličnosti koje se prenose iz osnovne u srednju školu, pa na studije, a zatim i poslodavac traži te karakteristike - rekao je Šarčević i najavio da će se raditi procena poslodavaca svršenih studenata, s osvrtom na testiranja od osnovne škole.
Pedagog mora da zna sastav porodice
On je podsetio na slučaj iz Tehničke škole u Mladenovcu, kada je učenik udario šamar nastavnici engleskog.
- Taj učenik je imao dosije u osnovnoj školi, tu su stvari jako vezane. Psiholog i pedagog su zaista resursi škole, oni moraju da znaju i sastav porodice i da znaju gde može da se nađe trag nekom budućem događaju da bi ga prevenirali. Ovako, reagujemo tek kada se nešto dogodi - kaže on.
Postupak bez saglasnosti roditelja
- Po novom zakonu vodi se postupak protiv učenika i bez saglasnosti roditelja. Škola određuje po službenoj dužnosti pedagoga, psihologa ili razrednog starešinu da bi se pokrenuo postupak, on ne može da zastari, ne mogu roditelji da se ne odazovu, što su sve muke sa kojim su se kolege susretali - istakao je on.
Šarčević je naveo da se ne slaže sa politikom ranijih ministarstava da se smanji broj školskih psihologa i pedagoga.
- Novim zakonom dali smo nove modele škola, organizacije i uštede i tek kada uspemo da napravimo sredstva, moći ćemo da povećamo broj psihologa i pedagoga. Na primer, uštede je bolje praviti preko domara, koji mogu da rade kao timovi na opštinama - kaže on.
Roditelji najslabija karika
Ministar je rekao da su u lancu nasilja odgovorni svi od direktora do školske uprave, kao i da će škole koje se drže procedura zaštićene.
- Najslabija karika su roditelji - decidan je ministar.
U školi je, kaže on, najvažnija uloga direktora jer može da mobiliše i saradnike i nastavničko veće i roditelje.
- Sada više ne može da direktor bude bilo ko, novim zakonom predviđeno je da ministar bude zadnji filter pri njihovom izboru. U zakonu tačno postoje kompetencije koje on mora da ima, kojoj god partiji da pripada - rekao je ministar i najavio da u petak počinju obuke i licence za direktore, novine koje su uvedene kako bi oni bili postavljani na drugačiji način.
