Na današnji dan umro je Patrijarh Pavle
Danas je osma godišnjica smrti poglavara Srpske pravoslavne crkve patrijarha Pavla. Preminuo je na današnji dan 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je proveo poslednje dane na lečenju.
Patrijarh Pavle je na mestu poglavara Srpske pravoslavne crkve proveo 19 godina: Izabran je 1. decembra 1990. godine, kada je zamenio bolesnog patrijarha Germana.
Njegovoj sahrani prisustvovalo je oko 600.000 ljudi, a sahranjen je u porti manastira u Rakovici.
Ostao je upamćen kao duhovni orjentir srpskog naroda. Patrijarh Pavle - skromni čovek iz kojeg je progovarala mudrost.
Toliko je bio skroman da ni u manastiru jedno vreme nisu znali da je izabran za episkopa.
Nikada nije imao kola ni telefon...”Kome sam potreban, neka mi piše”, govorio je. Imao je veliku ljubav prema ljudima, ali nije voleo neradnike i pušače. Podizao je kuće sirotinji sa Kosova.
Škrt je bio prema sebi, a izdašan pomažući drugima u stradanju, nevolji, patnji.
Biografija
Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, srez Donji Miholjac u Slavoniji, tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj. Rano je ostao bez roditelja. Otac Stevan je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se kući da umre“ kad je dečaku bilo tri godine, iza njega su ostala dva sina Dušan i Gojko. Posle toga majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, i pri rođenju treće je umrla. Dušan i Gojko su ostali sa babom Dragom i tetkom, najstarijem očevom sestrom.
U Beograd je došao 1936. godine, gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio. U Beogradu ga je zatekao i Drugi svetski rat.
Početkom rata da bi se izdržavao radio je na beogradskim građevinama, a to mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića, koji je bio iguman manastira Svete Trojice, odlazi 1942. u ovaj ovčarsko-kablarski manastire gde je proveo sledeće dve godine rata. U to vreme njegovog brata Dušana ubile su ustaše.
Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvećen je 21. septembra 1957. godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. Čin posvećenja obavio je patrijarh srpski Vikentije. Za episkopa raško-prizrenskog ustoličen je 13. oktobra 1957. godine, u prizrenskoj Sabornoj crkvi svetog Đorđa.
Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. Sutradan, 2. decembra, ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu. Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao: "Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.”
