Paprene mahinacije na izgradnji puteva: Sve puca po džepu naroda
Javašluk, nesposobnost, neodgovornost i glina ugrađena umesto čvrstog materijala na deonici autoputa Ub-Lajkovac koštaće papreno građane Srbije.
Prošlo je tri godine od zvaničnog završetka radova na toj deonici, a već su se pojavile pukotine iako ova deonica nikada nije puštena u saobraćaj!
Drugim rečima i bez automobila na njemu put je teško oštećen.
Zbog svega toga moraće da se krene u sanaciju, a procena je da će čak oko 4,5 kilometara auto-puta morati da se gradi ispočetka, što bi državni budžet moglo da košta najmanje 1,07 milijardi dinara ili oko devet miliona evra!
Kašnjenje godinu dana
Kako je do toga došlo trebalo bi da pokaže istraga, ali je veliko pitanje da li će javnost na kraju saznati zašto se u asfaltu na ovoj deonici nalazi glina umesto čvrstog materijala.
Još teže će se doći do odgovora ko je u svoj džep stavio razliku u novcu koji bi se potrošio da je put urađen kako standardi nalažu, a ko je na sve to zažmurio?
Kako jedan problem vuče drugi, zbog ove deonice kasniće i otvaranje auto-puta od Obrenovca do Ljiga u dužini od oko 60 kilometara.
Umesto krajem novembra, kako je bilo planirano, dodatne popravke i rekonstrukcija sporne deonice Ub - Lajkovac odložiće otvaranje za čak godinu dana.
Ovo bi još mogla da bude optimistična verzija, s obzirom na to da je elaborat na osnovu kojeg je utvrđeno da je umesto čvrstog materijala u put ugrađivana glina uradio CIP, jedna od institucija koja je bila zadužena za nadzor.
Sumnjiv izveštaj CIP
Drugim rečima, stručnjaci iz CIP su objavili podatke koji su optužujući i za sam Institut u kojem rade.
Zbog toga se u Ministarstvu saobraćaja plaše da je možda reč i o težem stanju stvari na terenu, da je šteta mnogo veća, te da će iznova morati da se gradi svih 12,5 kilometara, koliko iznosi dužina sporne deonice Ub-Lajkovac.
Beogradski mediji objavili su tvrdnje nezvaničnih izvora u nadležnom ministarstvu da će se verovatno raditi i nova analiza, ali će to obaviti nezavisna firma, a ne CIP.
Početak i kraj u njivama
Deonica Ub-Lajkovac prva je sagrađena na Koridoru 11 zato što je na tom delu trase većim delom bila završena eksproprijacija. Iako je izgradnja 12,5 kilometara auto-puta koštala 70 miliona evra i završena pre tri godine, nikada nije puštena u saobraćaj zato što njen početak i kraj završava u njivama. Da bi bila stavljena u saobraćaj neophodno je da bude završen deo Koridora 11 između Obrenovca i Uba i Lajkovca i Ljiga.
Mile iz čuvene narodne pesme moraće do tada da se drži lajkovačke pruge.
Za to vreme po društvenim mrežama auto-put Ub-Lajkovac prerasta u svojevrsni simbol decenijama fušerski građenih infrastrukturnih projekata koji se izvode ko Skadar na Bojani, sa lošim materijalom, upotrebom mašina osuđenih kriminalaca i finansijskom dobiti pojedinaca koji donose odluke, ali nikada nisu odgovorni za propuste.
Prva pogibija
Osim neplaniranog utroška budžetskih para zbog loše izvedenih radova, trasa Ub-Lajkovac postala je poprište i teške saobraćajne nesreće iako se zvanično na tom putu ne odvija saobraćaj. U nedelju rano ujutro poginuo je suvozač u automobilu koji se velikom brzinom kretao ovom deonicom. Zaštitna barijera koja je bila znak da se na tom delu puta ne saobraćaju vozila, iz nepoznatih razloga je bila uklonjena.
Neverovatan propust: Tri meseca bez nadzora
U periodu od 2010. do 2014. nadzor na izgradnji auto-puta su sprovodili i Institut za puteve koji je nadzirao trasu, CIP koji je kontrolisao mostove na deonici i Koridori Srbije.
Ispostavilo se da je deonica bila i tri meseca bez nadzora, pa se pretpostavlja da je dogovorom izvođača radova i ovlašćene laboratorije baš tada ugrađena glina u asfalt.
Potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore Goran Rodić ističe da je nadzor nad građevinskim radovima ključan.
- Ako je loše rađeno, trebalo je da istog trenutka spreče dalju gradnju. Odnosno da se sačeka da se prosuši tlo, pa da se materijali, ako su neadekvatni, zamene onima koji su propisani i odgovarajući. Sve je to ljudski faktor - objasnio je Goran Rodić.
Mrkonjić bez straha: Ne mogu da me uhvate
Zbog toga što je deonica već puna pukotina iako nije ni korišćena, odnosno zbog javašluka koji ukazuje na korupciju, Ministarstvo građevinarstva podnelo je krivične prijave protiv 14 odgovornih lica, među kojima je i bivši ministar Milutin Mrkonjić za čijeg mandata je građen put i nadzirani radovi.
U krivičnoj prijavi protiv Mrkonjića navodi se da je odgovoran za zloupotrebu službenog položaja jer u budžetu nije obezbeđen novac za firme koje bi radile stručni nadzor.
Mrkonjić se već izjasnio da se ne oseća odogovornim, te da "preduzeća grade, a ministarstvo nadzire".
Uzgred je poručio da je očekivao orden za obavljen posao, a ne prijavu, dok je preko tabloida slao nepristojne poruke sadašnjoj ministarki Zorani Mihjalović, inače potpredsednici SNS-a.
- Mene mogu da uhvate za mnogo stvari, ali za ovo ne. Šalim se, naravno - rekao je Mrkonjić, ali nije šala da je SNS samo zahvaljujući koaliciji s njegovim SPS-om već više od pet godina u vlasti.
Drži vodu dok Vučić ne ode
U Srbiji su i ranije beleženi slučajevi gde je moralo da se pristupi ozbiljnim opravkama auto-puteva neposredno nakon svečanog otvaranja, a crvenu vrpcu je po pravilu sekao predsednik Aleksandar Vučić.
U maju ove godine, rupe, brazde, ali i metalna armatura koja viri iz asfalta bili su slika i prilika Koridora 10 na pirotskoj deonici Crvena Reka - Čiflik, koju je Vučić svečano otvorio krajem 2015.
Dva meseca kasnije deonica je zatvorena, a popravke su trajale godinu i po.
Građevinski inženjer i savetnik za infrastrukturu Danijel Dašić isticao je da je najveći problem to što se radilo zimi umesto od 1. aprila do 1. novembra, kako je predviđeno.
- Put je propao, a nema odgovora ko je odgovoran - kazao je Dašić.
Lokalni mediji zabeležili su u julu ove godine da je samo posle godinu dana popustio nadvožnjak na auto-putu Koridora 10 između Vranja i Vladičinog Hana kod Korbevačke reke.
I ovu deonicu pustio je u rad Vučić, a iz Koridora Srbije su navodili da je reč o " radovima manjeg obima na sanaciji primećenih ulegnuća i da se nedostaci uklanjaju u garantnom roku". Izvođač je bila grčka firma Terna.
Međutim, nekoliko meseci ranije saniran je još jedan nadvožnjak nedaleko od izlaza iz Vranja i to iz istih razloga.
Ruše i novi Klinički centar
Nažalost, auto-putevi nisu jedini primer kako se arče državne pare.
Novi Klinički centar u Nišu, koji je pred kraj godine trebalo da počne da prima pacijente, moraće da pretrpi znatne građevinske korekcije.
Zid na južnoj strani ovog zdanja, koji je letos predsednik Aleksandar Vučić ocenio kao "najsavremeniji i najluksuzniji Klinički centar na Balkanu", moraće da se ruši jer ulaz na njemu nije dovoljno širok da bi se unela medicinska oprema poput magnetne rezonance.
Građevinskim planom nije bio predviđen dovoljno širok ulaz. Direktor Kliničkog centra Zoran Radovanović potvrdio je da će "zid biti srušen nakratko".
Radovanović je za sva pojašnjenja tražio od novinara da mu pitanja pošalju mejlom, jer nije želeo o tome da razgovara.
Tako javnost mora da se strpi da bi eventualno saznala ko je krivac za ovaj propust, koliko će to da košta i kako će ubuduće biti unošena i iznošena gabaritna oprema.
Tender propao, ugovor ostao
Otvaranje Kliničkog centra ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je za kraj prošle godine, ali je potom rok nekoliko puta pomeran. Veliki problem je nastao zbog sporne kupovine medicinske opreme vredne nekoliko miliona evra.
Prvo je šabačka firma Medikom osporila javnu nabavku na kojoj je kupljena oprema, nakon čega je tender poništen. Prema odluci komisije ovoj firmi Ministarstvo zdravlja dužno je da isplati 500.000 dinara (oko 4.200 evra), a austrijskoj Odelga med dva miliona dinara (16.800 evra). Međutim, ugovor je ostao iako je tender formalno poništen.
