Ljubav koja osvaja: Filmska priča Danice i Miloja
Život bračnog para iz Johanezburga Miloja (83), diplomiranog psihologa i atletskog reprezentativca bivše Jugoslavije, i Danice Grujić (84), diplomiranog agronoma, zaslužuje da po njemu bude snimljen film! Istovremeno, može da posluži i kao primer mladima kako timski rad u braku donosi uspeh u privatnom, ali i u poslovnom životu. Šarmantni gospodin Miloje na početku govori o svojoj atletskoj karijeri u vreme kada sportisti nisu bili plaćeni. Priseća se i davnih školskih dana kada je sa drugom otišao na prvi atletski trening.
- Trener me tada odbio, rekavši da radi samo sa "kvalitetom". A da li sam bio kvalitet, pokazalo se kada sam devet puta postao juniorski i osam puta seniorski prvak tadašnje Jugoslavije - priča Miloje.
Simpatija iz škole
Miloje smatra da njegova atletska karijera nije bila njegov najveći uspeh, ali rado se seća susreta u Olimpijskom selu u Rimu 1960. godine gde se upoznao i slikao sa olimpijskim šampionom iz 1936. godine Džesijem Ovensom koji je 1960. bio ambasador pri Ujedinjenim nacijama. Miloje je prestao da se takmiči 1964, a po završetku karijere i posle pauze od 10 godina počeo je da se takmiči za veterane. U toj konkurenciji je čak četiri puta bio svetski prvak na 400 i 800 metara!
Ljubav Miloja i Danice datira još iz školske klupe. Beba, kako svi zovu Danicu, i Miloje su bili školski prijatelji čuvenog režisera Dušana Makavejeva i nedavno preminulog pesnika Raše Popova i ta divna drugarstva su kasnije prerasla i u kumstva. Bili su, takođe, pioniri časopisa "Novosadski srednjoškolac".
Medalje poklonio unučićima
Medalje koje je Miloje osvojio tokom atletske karijere danas nosi njegovih petoro unučadi. U šali Miloje često kaže da mu se medalje sjaje na dva kontinenta, budući da mu neki od unuka žive u Australiji, a neki u Južnoj Africi.
- Glavni mozak naše družine bio je Dušan Makavejev. Raša je pisao pesme, a ja sam ih snabdevao fotografijama. Daleke 1955. godine druženje iz školske klupe preraslo je u ljubav sa Bebom, a ta ljubav krunisana je brakom 25. novembra 1955. Posle deset godina došli smo u Južnu Afriku, gde su nam se rodile ćerke Zorana i Maja - priča Miloje.
- Često nas pitaju zašto smo se odlučili baš za Južnu Afriku. U to vreme ja sam imala ujaka u Australiji, a Miloje tetku u Čikagu i nekako bi logično bilo da smo se odlučili za Australiju ili Ameriku. Međutim, presudilo je što je u Južnoj Africi živeo Duško, naš drug iz tinejdžerskih dana i sin vazduhoplovnog majora stare Jugoslavije Milana Andrina - priseća se Beba.
Po dolasku u Južnu Afriku 30. oktobra 1965. godine, Miloje je već sledećeg dana počeo da radi u mesari, da bi 1968. postao vlasnik polovine firme.
Danica, po struci diplomirani agronom, pored toga što je zajedno sa suprugom radila od dolaska, bila je i članica Kola srpskih sestara i predsednica u lokalnoj komuni. Njen trud je prepoznao i patrijarh Pavle, koji je Danicu nagradio počasnom gramatom Srpske pravoslavne crkve.
Najbolja klima
Na pitanje kako su se borili sa nostalgijom i šta ih je toliko privlačilo u Južnoj Africi, Miloje i Danica su spremno odgovorili da im najviše odgovara klima koja je najbolja na svetu!
- Prve dve i po godine su bile vrlo teške, a kada sam prvi put otišla u Srbiju kod svojih i vratila se, nostalgija je nestala - priseća se Beba, kojoj 84 godine na ramenima ne predstavljaju problem da sama ponovo putuje u Srbiju.
Bebina majka na Predićevoj slici
Bebinu majku Ivanku oslikao je poznati slikar Uroš Predić na slici "Sveti Sava blagosilja srpčad" 1921. godine. Inače, Bebini roditelji bili su i prijatelji gospođe Nušić, supruge velikog pisca i diplomate Branislava Nušića.
Govoreći o razlikama u životu u Srbiji i Južnoj Africi, Miloje kaže da su u Srbiji ljudi kulturni, a u Južnoj Africi civilizovani.
- U Srbiji su školovani i već u gimnaziji se nazire ko će biti doktor nauka, dok se u Južnoj Africi sve završava sa "hvala" i "nema na čemu" - govori Miloje.
