Simino vino pije cela bivša Juga

Republika Srpska poslednjih godina polako ulazi na vinsku mapu Bosne i Hercegovine, ali i šireg područja bivše Jugoslavije. Dva su najpoznatija regiona gde se uzgaja vinova loza i prave vina: Hercegovina i Trebinje i region Banjaluke i Prnjavora.

B. Miličić

Pored svojih vina: Simo Kuzmanović

Prema zvaničnim podacima u Republici Srpskoj ima 35 renomiranih proizvođača vina, 25 ih je u Hercegovini, a najpoznatiji su vinski podrumi Tvrdoš i "Vukoje", dok preostalih 10 vinarija egzistira u regionu Banjaluka-Prnjavor. Tu su najpoznatiji Vinarija "Jungić" Čelinac - Banjaluka i Vinarija "Kuzmanović" iz Mišinaca kod Dervente. Na teritoriji Republike Srpske vinovom lozom je zasađeno 546 hektara zemljišta. U Banjalučkoj regiji vinogradi se prostiru na 100 hektara zemljišta.

Posebno je interesantna priča o Vinariji "Kuzmanović" iz Mišinaca, sela 15 kilometara udaljenog od Dervente. Tamo je Pero Kuzmanović sa sinom Simom 2009. godine zasadio sedam hektara vinove loze. Oni su uspeli da proizvedu nekoliko vrlo kvalitetnih vina, koja su na manifestaciji Dani vina u Banja Luci 2012. godine osvojila najviša priznanja. Pinot sivi je osvojio prvo, a pinot bijeli drugo mesto u konkurenciji 43 izložena vina koje je proizvelo 40 vinogradara ove regije.
Simo Kuzmanović je tridesetogodišnjak koji je jedno vreme boravio i radio u Švajcarskoj, ali se vratio u zavičaj i počeo da se baviti vinogradarstvom.

Promocija regija

- Mi u našim vinogradima uzgajamo sedam sorti vinove loze od kojih proizvodimo vina šardone, pinot sivi i bijeli, merlot, frankovka i pinot crni. Naše iskustvo govori da se od 20 tona grožđa dobije 10.000 litara vina. Godišnje proizvedemo oko 40.000 litara vina i sve uspemo da prodamo, iako ne idemo u trgovačku mrežu. Zadovoljni smo podrškom države i opštine Derventa u ovom poslu i nameravamo da postepeno širimo površine pod vinovom lozom - rekao je Simo Kuzmanović.

B. Miličić

Deo asortimana Vinarije "Kuzmanović"

Kupci im dolaze kući

Simov otac Pero je reporteru "Vesti" rekao da njihova vinarija ima devet hektara vinograda, od čega je na dva hektara mladi vinograd koji treba da počne da rađa sledeće godine.
- Pored toga, mi smo ugovorili sadnju još dva hektara vinograda sa našim komšijama i mi ćemo kada ta loza donese plod otkupiti sve što oni proizvedu. Tako ćemo uskoro imati 11 hektara pod vinovom lozom. Sve količine vina koje proizvedemo prodamo tokom godine. Naši kupci dolaze kod nas kući i kupuju vino, a tek od ove godine moći će da se naše vino kupi u prodavnicama Trgovačkog centra "Đurić" u Doboju, Modriči, Derventi i još nekim mestima u okolini. Iskreno rečeno, mi nismo ništa radili na reklami i propagandi za naša vina, ali ipak sve što proizvedemo to i prodamo. Ljudi su čuli za nas i dolaze kod nas da kupe neko od naših vina - kaže Pero Kuzmanović.

Poslednjih godina održavaju se manifestacije koje podstiču podizanje vinograda, razvoj vinogradarstva i proizvodnju vina. Tako je osnovano Udruženje vinara i vinogradara Republike Srpske koje ima više od 70 članova. U martu ove godine na Drugom susretu vinara banjalučke regije u Kozarskoj Dubici na jednom mestu bilo je 11 vinarija sa svojim proizvodima. Neki od vinara dobili su priznanja i izvan Republike Srpske što govori o kvalitetu vina proizvedenih u ovom severo-zapadnom delu Republike Srpske. Zbog svega toga, ali i činjenice da se sve veći broj poljoprivrednih domaćinstava odlučuje da sadi vinovu lozu i podiže vinograde, došlo se na ideju da se u Republici Srpskoj promovišu vinarske regije što je deo većeg projekta "vinski put Republike Srpske".

Amateri u Doboju

Poslednjih nekoliko godina vinogradi se podižu i na području Dobojske regije, gde se održavaju susreti i razgovori sa zainteresovanim pojedincima i domaćinstvima za uzgoj vinove loze i podizanje vinograda.

Dragiša Marković, rukovodilac Resora za pružanje usluga u poljoprivredi RS u Područnoj jedinici Doboj, kaže da je još uvek na ovom području bavljenje vinogradarstvom na nivou amaterizma i da ovde nedostaje tradicija u vinogradarstvu i proizvodnji vina. On kaže da je vino dobra roba i da se može prodati na tržištu. Dobojski region ima 40 hektara zemljišta pod vinovom lozom, što je za početak bavljenja ovom granom poljoprivredne proizvodnje dobra osnova.