"Vesti" su mi kao ljubavnica!
Rade Adamović, rodom iz Bosanske Krupe, decenijama žitelj Pariza, tačnije predgrađa Obervilije, cenjeni građevinac, relaksirani penzioner, autor roman-trilogije i zbirke poezije. Dok završava još dve knjige, glasno i jasno saopštava da voli da pročita novine, a posebno "Vesti".
Navikao je na, kako kaže, svoj dijasporski list, koji svakodnevno može da kupi na kiosku ili u prodavnici štampe, a to ovako opisuje:
- E, što volim kad ujutro, na astalu, uz kaficu ili rakijicu listam novine, to je kao da vodim ljubav sa ženom. Ja sam za "žive" novine, za živu i opipljivu ljubav. Ovo drugo, ovo čitanje štampe na ekranima mi je umetno, plastično, to je za ove mlađe, čujem da imate i digitalno izdanje. Ja, pak, volim i prste da uprljam od novina, da osetim miris štampe, da je osetim kako šušti, da daje zvuk, volim novine koje imaju tri i dodatne dimenzije.
Proći će moda telefona
- Siguran sam da će se ljudi vratiti novinama, starim običajima. Evo, danas sam prvi put posle mnogo godina video da u metrou tri čoveka sede jedan do drugog, čitaju knjigu. To je bilo davno prošlo vreme koje se vraća, sve se više čitaju knjige, zato i predviđam da će ponovo na red doći i novine, proći će moda buljenja u ekran telefona - tvrdi Rade.
Sledi ozbiljna konstatacija:
- Žao mi je što se novine manje čitaju. Nekad smo novine u neki ugao ostavljali da predahnu i vraćali smo im se, nekad skupljali novine, određene tekstove, feljtone, izrezivali, kao blago čuvali. Nekad su u metrou svi čitali novine, sada samo bulje u telefon.
Dodao je Rade i ovo:
- Sada je moderno da se kaže: "Novine su skupe", a ja odgovaram da novine ne kupuje onaj ko ima novca, već onaj ko je navikao i zna da u njima uživa.
