Novi život srpskog Loh Nesa
U promotivnim prospektima Kopaonika, pored hotela, skijanja i raznih letnjih sadržaja, nudi se i poseta Semeteškom jezeru, prirodnom fenomenu i dragulju sakrivenom u bespuću planine, još uvek neistraženom i sve donedavno potpuno zapuštenom...
U obliku levka
Semeteško jezero karakteristično je po velikoj dubini, niko tačno ne zna kolikoj, i po plovećim ostrvima koja plutaju površinom jezera dugačkog stotinak i širokog 80 metara. Jezero se nalazi na oko 900 metara nadmorske visine, ima oblik levka i vrlo je duboko, meštani tvrde da mu nema kraja. Prosečna temperatura vode je desetak stepeni, leti 20. Iz jezera ističe Semeteška rečica koja se kasnije uliva u Radošiću reku...
- Ovde možeš da budeš gospodar svog ostrva, pa još i da ga veslajući pomeraš sa jedne na drugu stranu jezera... Ostrva obrasla šumom obično pokreće vetar, nekada sporije, a nekada, kad su grane pune lišća, brže - objašnjava meštanin Mirko Košanin i dodaje:
Legende
Po legendi koja se prepričava na Kopaoniku, na Semeteškom jezeru okupljale su se vile, a noću je sa jezera dopirao čudan glas od koga se meštanima ledila krv u žilama. Navodno je neki pop želeo da obavi vršidbu na Svetog Ćirila, a meštani su ga upozoravali da na praznik ne treba to da radi. On je započeo posao, a zemlja se otvorila, progutala njega i konje, a iz anbisa je iskuljala voda koja i danas treperi.
- Dolazili su razni znatiželjnici, prirodnjaci i ronioci, čak i iz inostranstva, ali spuštali su se samo do desetog metra, dalje nisu mogli, ni smeli, jer su ih jake struje vukle u dubinu. Mi meštani ranije nismo smeli ni da se približimo jezeru, jer smo se plašili aždaje koja, po pričama naših predaka, živi u njemu, noću glasno urliče i povremeno izlazi na površinu, obično bi se trudili da rano zaspimo i da pre jutra ne izlazimo iz kuće. Zbog mističnosti, neistraženosti i ala koje u njemu žive, naše jezero stranci su nazvali srpskim Loh Nesom - priča Košanin.
Prirodni dragulj
Do jezera stiže kolima iz pravca Raške, preko Radošića, delom asfaltom, a delom lošim makadamom... Dolazi se i pešice(ko može da pešači) kozjim stazama iz Turističkog centra na Kopaoniku. Mada je interesovanje turista, domaćih i stranih, za posetu ovom prirodnom raritetu ogromno, samo retki se usude da pešače pet-šest sati do jezera i isto toliko nazad do hotela na Kopaoniku.
Pretila je opasnost da se naš biser potpuno uruši i zatruje fekalijama i smećem koji su u njega bacani, nekim čudom jezero nije ušlo u sastav Nacionalnog parka Kopaonik, a ni opština Raška dugo nije ništa činila da uredi i svetu približi ovu lepotu, jedinstvenu na Balkanu, a verovatno i u Evropi. Srećom, poslednjih godina stvari se brzo menjaju nabolje - kaže Radan Anisijević, poznati turistički radnik sa Kopaonika, koji je bio i pionir turizma na Semeteškom jezeru...
- Prvo smo morali da očistimo vodu, što je bio dug proces, pa da zaštitimo ostrva osipanja i uredimo obale... Izvršeno je i delimično poribljavanje, pravo tek sledi. Potom je na jezeru niklo i nekoliko etno-objekata i restorana u kojima gosti Kopaonika i ljubitelji netaknute prirode mogu da uživaju po nekoliko dana... Nudimo im da sa meštanima peku rakiju, čuvaju ovce, cepaju drva i da se na druge načine opuštaju u tišini i divljini, nema više ni straha od aždaje, pa se naši gosti i meštani leti i kupaju u jezeru - dodaje Anisijević.
Decenijama u zapećku
- Žitelji kažu da ih leti posećuju i veće turističke grupe (dođe i po pun autobus) i da se posebno raduju što će do oktobra biti asfaltirano i poslednje parče prilaznog puta iz pravca Raške i Kopaonika. Nadaju se da će se realizovati i plan Turističke organizacije Raška da se iz mesta Glog (na magistralnom putu Rudnica-Kopaonik) izgradi asfaltna prečica do srpskog Loh Nesa.
- Ako se i to realizuje bićemo ozbiljan turistički potencijal Raške i odlična dopuna turističkoj ponudi Kopaonika. Mnogo godina i decenija Semeteško jezero bilo je u zapećku, vreme je da ga potpuno otkrijemo i svima učinimo dostupnim - naglašava meštanin Zoran Sekulić.
Sabor na Svetog Iliju
Svake godine na Semeteškom jezeru se, 2. avgusta, na Svetog Iliju, organizuje veliki narodni sabor koji okuplja meštane kopaoničkih sela, ali i druge goste iz cele Srbije... Popije se, zapeva i zaigra, meštani se takmiče u sviranju na fruli i harmonici, a smeliji i u plivanju i skokovima u vodu.
