Igrište kod Kuršumlije čuva sećanje na svoje heroje: Precima grade spomen-sobu
Gotovo svako selo u Srbiji ima neku svoju priču o ljudima i događajima koja se čuva i prenosi sa kolena na koleno, ali, izgleda, da su u čuvanju sećanja na dane iz Velikog rata i heroje iz tog vremena najdalje otišli meštani planinskog sela Igrište u opštini Kuršumlija.
Iduće godine biće vek od Velikog rata i velikog stradanja srpske vojske, a meštani Igrišta čuvaju sećanje na 17 mladića koji su bez ikakvog poziva, zagrljeni, otišli pravo u velike bitke na Ceru, Kolubari, Suvoboru, Solunskom frontu, Kajmakčalanu...
Zastava iznad sela
Omorike, spomenik i spomen-park, srpska zastava na jarbolu na brdu iznad sela, mnogo znače meštanima Igrišta. Ovog leta sećanje na srpske junake su dopunili i izgradnjom Spomen-sobe u kojoj će se čuvati predmeti i dokumenta iz vremena Prvog svetskog rata, koji su do sada sačuvani u seoskim kućama, a na velikoj terasi će biti prostor za održavanje seoskih svetkovina i kulturno-zabavnog programa, i to sve u čast heroja iz ovog sela i čuvara sećanja na njih.
- Od njih u selo su se vratila samo tri mladića ovenčana slavom i ordenjem za iskazano herojstvo, a 14 njih su zauvek ostali na bojištima Cera, Suvobora, u albanskim gudurama, na Krfu, ili u rovovima Solunskog fronta. Njihove žrtve i herojstvo meštani Igrišta su opevali u pesmama guslara i nikada ih nisu zaboravili. Naprotiv, ono što sada rade potomci ratnika primer je kako bi trebalo čuvati uspomene na sve naše imenovane i neimenovane heroje bez kojih danas ne bi bilo ni Srbije. Kako se ne bi zatrlo sećanje na izginule srpske ratnike iz ovog, ali i iz drugih sela, meštani Igrišta i njihovi potomci koji su se već odavno odselili osnovali su udruženje Gvozdeni puk, čiji je predsednik Života Jevremović, Beograđanin koji je, kako kaže, jednom nogom u prestonici, a drugom u Igrištu koje mu je u krvi. On dalje ističe:
- U Igrištu danas živi svega 25 duša, ali nije oduvek bilo tako. Ne znamo tačno koliko je na početku Prvog svetskog rata u našem selu bilo stanovnika, ali ako je bilo samo 17 prvopozivaca, pa ko zna još koliko drugopozivaca i trećepozivaca, onda se može samo zamisliti koliko je naroda bilo u selu. Znamo da je prema popisu iz 1953. godine selo imalo 519 stanovnika, ali je posle toga selo počelo da zamire jer su ljudi odlazili za boljim životom. Međutim, i mi koji smo otišli iz sela, kućne pragove i žrtve koje je selo dalo u odbrani Srbije u vreme Velikog rata ne zaboravljamo. Sve je počelo obeležavanjem 100-godišnjice Prvog svetskog rata kada se u Srbiji ta značajna godišnjica nije ni pominjala, i to tako što smo za naših 17 prvopozivaca zasadili isto toliko omorika - za svakog heroja po jednu. Potom smo osnovali udruženje Gvozdeni puk, pod čijim su se barjakom naši mladići borili i većina njih izginuli, a onda smo u znak sećanja na njih, ali i svih drugih heroja tog istinski herojskog vremena, podigli spomenik i uredili spomen-park. Na ovaj način, osim u guslarskim pesmama, sačuvali smo sećanje na to vreme i mladiće koji nisu znali za strah i koji su u ovo što danas imamo ugradili sve što su imali - svoje živote - kaže Jevremović.
Izlili temelje
- Već smo izlili temelj građevine, a do zime ćemo, verujem, uspeti da pokrijemo. U tome nam pomažu Srbijašume, koje će obezbediti građu za Spomen-sobu, a očekujemo pomoć i od preduzeća Simpo šik. Naravno, za sve ovo što smo do sada uradili, što radimo i što nameravamo da uradimo, imamo punu podršku i od lokalne vlasti u Kuršumliji, i to nam je od velike važnosti. Uostalom, i oni su, kao i mi, potomci velikih ratnika - kaže Života.
