Aktuelizovane optužbe o štetnosti vakcine: Sina sam jedva spasla
U Srbiji je drastično opao broj dece koja su primila MMR vakcinu protiv malih boginja, crvenke (rubele) i zaušaka, što je vlast predugo ignorisala kao i činjenicu da se stvaraju lobiji "za" i "protiv" koje vode mahom nestručni ljudi, pa se situacija otela kontroli.
Roditelji su uplašeni tekstovima na internetu da vakcina izaziva autizam kod dece. Lekari ih razuveravaju i upozoravaju na opasnost usled odsustva imunizacije, a Sara Popčetović tvrdi da je MMR, takozvana živa vakcina, izazvala paralizu centra za finu motoriku koja je kasnije prerasla u autizam kod njenog sina Đorđa Miloševića.
Šetnja po bolnicama
Sara za "Vesti" kaže da je Đorđe imao dve godine i mesec dana kada je odveden da primi tu vakcinu. Inače je davanje MMR-a odlagano jer je od rođenja reagovao frasom, temperaturom i sličnim pojavama zbog petovalentnih vakcina.
- Kada je primio MMR dobio je fras i visoku temperaturu zbog kojih smo morali da se vratimo kod lekara. Rečeno nam je da je to normalna reakcija i dat mu je dijazepam čije je dejstvo bilo kratko, pa smo morali opet u bolnicu. Tamo je zadržan pod jakim lekovima i otpušten sledećeg dana. Od tada, dete koje je znalo da kaže "Mama, volim te", koje je hodalo i smejalo se, postalo je nemo i tromo. Prestao je da govori, ispuštao je krike i zurio u prazno - priseća se Sara.
Voleli bi da ne postojimo
Sara kaže da ih zakon ne štiti nimalo i da bi država volela da ne postoje.
- Đorđe je debeo jer nema gde da se igra, trči i bude dete. Imam pravo na tuđu negu i pomoć koja košta do 28.000 dinara, a nama je zakonom određeno 4.000 - ilustruje Sara.
Sara je član udruženja roditelja koji imaju decu na isti način obolelu od autizma "Veliki osmeh".
Pokrenula je akciju da se otvori školica sporta kako bi ova deca mogla da žive zdravije i da se razvijaju. Obratila se na nekoliko mesta kako bi joj se pomoglo da projekat uspe, ali je država nezainteresovana.
Vodila je Đorđa kod raznih lekara, kaže da su ih šetali s jednog kraja grada na drugi i prva dijagnoza bila je da je reč o autizmu i da je genetski. Sara kaže da u njenoj porodici niko nije imao takav gen i da je zato odmah znala da je doktorima to bilo najlakše rešenje. Ali, poverovala je sistemu i počelo je lečenje.
- Đorđe je stalno dobijao lekove i sve više tonuo, a ja sam se osećala bespomoćno - priča Sara.
Sigurnije u Evropi
- Nisam protivnik vakcinacije, jer ni moje dete danas ne bi bilo sa mnom da ga nisam vakcinisala. Moj savet je da se roditelji dobro informišu i ne rade ništa bez nalaza. Svakako, ako imaju mogućnosti treba da odu u Evropu, u zemlje gde su vraćene "mrtve vakcine" - preporučuje Sara.
Medicinski fenomen
Lečila je sina "sistemski" do pete godine, a sve troškove po bolnicama je sama morala da podmiri, bez ičije pomoći. Prelomna tačka je bila kada je doktorka rekla da Đorđe nikada neće moći da priča, hoda, drži olovku, da neće skinuti pelene. Rekla je Sari da je mlada i da bi trebalo da ostavi sina u specijalizovanoj ustanovi "za takve" i rodi drugo dete.
Roditelji ne veruju državi
Miroslav Petrović iz organizacije Pravo na zdravlje ukazuje da je mnogo napisa, priča i podataka o vezi vakcinacije sa bolestima.
Prvenstveno se u vezu s autizmom dovodi MMR vakcina, ali poznato je da je vakcinacija iskorenila neke od najtežih bolesti kao što je dečja paraliza, pa Petrović zaključuje da je problem očito u nepoverenju građana u državu.
- Neko se ovde igrao sa vakcinama iz čega se videlo da je komercijalni momenat prevladao nad interesom građana, a za to niko nije odgovarao - kaže Petrović za "Vesti".
On smatra da su pacijenti savršeno opravdanje za javne nabavke i podseća da je Aleksandar Vučić dok je bio premijer javno rekao da godišnje iz zdravstvenog sistema nestane milijarda evra.
- Nažalost, sve se završilo na toj izjavi, a iz budžeta nestaje ogroman novac. Da li su to ustupci nekim moćnim ljudima? Ko upravlja zdravstvom, resorno ministarstvo, trgovci ili lobi grupe - pita dr Petrović i kaže da je jasno zašto ljudi ne veruju zdravstvenom sistemu kada imamo trgovinu listama čekanja za zračenje ili umiranje od sepse.
Sara je tada odlučila da uzme stvar u svoje ruke. Odvela je Đorđa u Rusiju i prvo što joj je doktor rekao jeste da mališan pod hitno mora da se očisti od lekova kojim su ga lečili od autizma u Beogradu. Kada je pokušala da odnese urin na ispitivanje, dno bočice je iščezlo. Naime Đorđev urin sadržao je visok nivo amonijaka, što je analizama kasnije i potvrđeno. Godinu i po mu je trebalo da se očisti od lekova.
"Mrtva vakcina" bezbedna
Takozvana mrtva vakcina sadrži veštačke viruse, dok "živa" ima prave virusa kojima se ubacivanjem u krv deteta gradi imuni sistem. Upravo roditelji "živu vakcinu" smatraju glavnim krivcem za pojavu autizma, dijabetesa i paralize.
U Srbiji se ovom vakcinom bavila jedina ustanova koja je imala uslove za praćenje vakcinacije, a zadužen za nadgledanje razvoja bio je primarijus dr Radmilo Petrović, epidemiolog.
On je rekao da su SAD, a kasnije i Evropa, nakon što je ustanovljen veći broj paraliza izazvanih "živom vakcinom", odmah prešli na "mrtvu". Jer ona ne može da izazove paralizu, a efikasna je 100 odsto. Otkriveno je 15 slučajeva paralize od 1988. do 1992. izazvanih "živom" poliovakcinom, i potvrđeno je da se radi o "vakcinalnom" virusu, a ne o prirodnom ili "divljem virusu."
Rusija je bila otkriće, dosta je promenila i Sarina razmišljanja, ali i stanje njenog sina. Sara ga je odvela ponovo kod doktorke koja je savetovala da ga se odrekne. Kada ga je videla, doktorka je rekla da je Đorđe medicinski fenomen.
Kazne ne pomažu
- Novčane kazne za roditelje koji ne vakcinišu mališane imaju kontraefekat i opet komercijalizuju priču. Šta ako sutra nekom padne na pamet da je ovde obavezna vakcinacija protiv ebole iako kod nas nema te afričke bolesti - kaže naš sagovornik Petrović.
Od paralize, preko autizma do teške mentalne retardacije, dijagnoze su koje je Đorđe dobio u Srbiji, a da niko nije seo s dečakom i uradio testove.
Sara je postigla veliki napredak s Đorđem. On danas ima elemente autizma, ali se polako osamostaljuje. Sve uz pomoć Sare, njenog strpljenja, velike ljubavi i truda.
Podsmeh dečjoj nesreći
- Ljudi su zli, pakosni i žele da ti naude, da se podsmevaju tuđoj nesreći. Toliko prekih pogleda, gađenja, osuda i zla sam doživela da bi mi bilo lakše da su nas vređali otvoreno. Pre neki dan smo naišli na devojku koja je videla Đorđa i uzviknula: "Pu, daleko bilo." Niko od tih ljudi ne zastane i ne pita kako je majci takvog deteta i da li joj sve to treba. Kao da sam ja htela da se on rodi zdrav i dobije autizam od vakcine - opisuje Sara svoju i Đorđevu svakodnevicu.
Ona zaključuje da je inkluzija (uključivanje u društvo) glupost, ako država nije obučila ljude da se time bave, ako nije informisala narod da su ta deca ista kao ostala i da samo imaju poremećaj i potrebno im je vreme.
- U školi su Đorđu slomili zglob na dva mesta, a reakcija učitelja je bila: "Pa deca su!" - priča Sara.
