Život u Americi, srce u Srbiji
Krštenje jednogodišnjeg Nikole okupilo jednog avgustovskog nedeljnog popodneva u crkvi Svetog Marka u Beogradu brojne goste. To ne bi bila nimalo neuobičajena pojava, da ovaj dečak nije doleteo čak iz Čikaga da bi svetu tajnu primio baš na tom mestu.
Njegov otac Goran Đenadić, iako je rođen i odrastao daleko od Srbije, nikada nije zaboravio svoje korene. Mada pravoslavna crkva postoji i u Americi, srce je ipak vuklo u Srbiju kako bi njegova deca ovaj svečani čin obavila baš u zemlji njegovih predaka, a ekipa "Vesti" bila je tu da isprati ovaj poseban dan za porodicu Đenadić.
Zemljaci se drže zajedno
Goran Đenadić ističe da u inostranstvu ima mnogo srpskih prijatelja.
- Mi se tamo držimo svi. Iako ovde nikada nisam živeo, ipak mi postojbina nedostaje. Svi mi koji živimo tamo mnogo bolje vidimo koliko je Srbija lepa i posebna. Crkvu Svetog Marka sam odabrao jer je za mene najlepši božji hram u Beogradu, a Beograd je srce ove zemlje. Svaki put kad dođem, posetim crkvu - kaže Goran.
- Mogao se Nikola krstiti i u Americi, ali nije to to. Mnogo je lepše doći na izvorište srpske vere. Na ovaj način stvaram dublju vezu između svog sina i zemlje iz koje je potekao, a pravoslavlje je neodvojiv deo svega toga. Želja mi je da ovo bude početak, da ga inspirišem da se ovde rado vraća, da poželi da poseti crkvu u kojoj je kršten, da upozna zemlju u kojoj njegova familija živi - rekao je Goran.
Pre tri godine na istom mestu krstio je i ćerku Sofiju. Iako ni sam nije rođen u Srbiji, porodica mu je usadilo duboke emocije prema rodnoj grudi koju on želi da prenese na svoju decu, te je crkva Svetog Marka prva adresa odakle put te ljubavi treba da krene.
Goran se rodio u Bonu u Nemačkoj, gde je njegova majka radila kao službenica u ambasadi. Studije su ga odvele u Ameriku, gde je ostao i osnovao svoju start ap kompaniju. Tamo je upoznao i svoju suprugu Brigitte, koja je sa oduševljenjem prihvatila njegov predlog da baš u Beogradu krste decu.
- Amerika je zemlja u kojoj živim, radim i odakle je moja supruga. Naravno da je volim. Ali, Srbija je zemlja koja u mom životu ima posebno mesto. Brigitte je naravno rado prihvatila moju želju, jer je i sama želela da vidi odakle je moja porodica. Njoj se naša zemlja veoma dopada. Naš mentalitet je poseban i začas može osvojiti svakoga ko dođe. Ovde je hrana sjajna, posebno se dopala roditeljima moje supruge - kaže Goran.
Smatra da naš narod ima prelepe običaje i poručuje da će u tom duhu vaspitavati svoju decu. Pored roditelja, najviše uzbuđenja moglo se videti na licu Nikoline bake Slavke Vesić, ali i dede Rodžera i babe Bek koji su doputovali iz Amerike da bi prisustvovali svetkovini.
Veselje u Skadarliji
Nakon svečanog čina slavlje je nastavljeno u restoranu Tri šešira u srcu Beograda u Skadarliji. Gosti su se zabavljali do kasnih večernjih časova, a atmosferu je do usijanja dovela jedna od gošći, velika prijateljica porodice Đenadić, čuvena pevačica Hanka Paldum. Ona je ponesena veselom atmosferom, zapevala u Nikolinu čast.
- Sada je Srbija deo našeg života. Oduševljeno smo prihvatili ideju da dođemo ovde i mnogo nam se dopada. Zemlja je prelepa, a ljudi su toliko topli, srdačni i ljubazni da se osećamo kao da smo došli na drugu planetu. Sofija i Nikola su ceo naš svet, a Gorana smo prihvatili kao svoje dete. Sada shvatamo da je on tako divna osoba jer je njemu to u krvi - rekao je Rodžer.
Njegova prija Slavka trudila se takođe da im ulepša boravak u srpskoj prestonici.
- Oduvek mi je bila želja moj sin ne zaboravi nikad odakle je potekao. Insistirala sam na srpskom jeziku, na tome da redovno dolazimo i sada će on to preneti dalje na svoju decu, a nadamo se i oni na svoju. Srce mi je danas puno - rekla je Slavka.
Krštenju su prisustvovali članovi familije porodica Đenadić i Vesić, ali i brojni prijatelji. Najsrećnija je bila Nikolina starija sestra Sofija koja je razdragano trčkarala na platou ispred crkve. Tokom samog obreda Nikola je zaspao u maminom naručju, pa se sveštenik našalio kako je mališan u crkvi pronašao mir, pa je uspeo i da odluta u zemlju snova.
Majka Tereza iz Bona
Slavka Vesić, Goranova majka, među zemljacima je poznata i kao bonska Majka Tereza. Kada su tokom rata devedesetih godina izbeglice pristizale u Nemačku, ona je činila sve što je u njenoj moći da im pomogne. Trudila se da im pronađe smeštaj, članove porodica, da im obezbedi medicinsku pomoć ukoliko im je potrebna i da im bude podrška u borbi protiv rana i trauma nanetih ratom u bivšoj Jugoslaviji. Za nju nije bilo važna veroispovest, već je svaku izbeglicu gledala istim očima, kao čoveka u nevolji.
