Srbin zaljubljenik u paraglajding: Leti sa orlovima!
Dragan Količić (49) rodom iz Radujevca iz Srbiji, koji živi u Frauenfeldu, u istočnoj Švajcarskoj, bavi se lepim, ali opasnim hobijem, neki bi rekli i ekstremno opasnim - paraglajdingom. Letenjem nekom vrstom padobrana sa kojim može da se "uzleti" i sa obližnjeg brda i nošen vazdušnim strujama dosegne visine i od par hiljada metara, bavi se od 2009. godine, kada mu je dosadio "snoubord" (skijanje po snegu na "dasci").
Obuka godinu dana
- Tražio sam nešto što više diže adrenalin i u paraglajdingu sam to pronašao. Za ovaj sport, koje ne zovu ekstremnim bez razloga, potrebna je licenca pilota, a obuka traje najmanje godinu dana - kaže naš sagovornik.
Skup sport
Oprema je padobran za jedrenje, sedište i sistem za povezivanje, rezervni padobran, zaštitna kaciga, obuća, odeća i rukavice, kao i oprema za vezu i navigaciju. Za ovaj sport treba da se odvoji i dosta novca, oko 10.000 franaka, za obuku je potrebno 3.000 i plus oprema oko 7.000 franaka.
- Oduvek sam sanjao, još kao malo dete, da letim slobodan kao ptica, i evo sada mi se ta dečačka želja ostvarila. Kada sam počeo sa bavim ovm hobijem, kao početnik sam izbegavao takozvanu termiku (tople vazdušne struje koje paraglajdera mogu podići jako visoko) jer je to jako opasno ako ne znaš kako da postupaš, pa sam leteo uglavnom pre podne ili uveče, kada termika nije bila jaka, ali vremenom se dobija osećaj šta se dešava u vazduhu i onda polako pokušavaš da kružiš u termici. Na početku sam leteo na paraglajderu za početnike koji oprašta sitne greške, tako da nisam imao neke baš opasne situacije. Sada letim sa više "klasifikovanim" paraglajderom i vremenom dobija se osećaj, tako da sada letim i kada su "termike" jake, jer jedino tad može da se ide na prelet i leti više sati bez prekida - priča Količić i ističe da mu je najduži let i lični rekord sedam sati i 20 minuta koje je bez prekida proveo u vazduhu.
- Prilikom leta doživljava se sve i svašta, adrenalin raste, orlovi lete ponekad pored paraglajdera, čak se desi da napadnu padobran jer sam ušao u njihov revir, ali sve je to normalno. Osećam se kao ptica, a sa visine sve je mnogo lepše. Naravno, za one koji se plaše visina nije ovaj sport, jer najgore je ako te uhvati panika - onda si izgubljen.
Priča nam naš zemljak da mu se par puta desilo da je zbog jakog vetra morao da hitno sleti, "ali to nije ništa strašno".
- Da se, ne daj Bože desi, da nemam kontrolu nad letilicom, onda imam rezervni padobran koji se nalazi ispod sedišta. Ali uglavnom kada vidim da vreme ne odgovara, onda ne idem da letim. Video sam nekoliko kolega iz mog kluba koji su reskirali i padali prilikom kolapsa paraglajdera, ali na sreću prošli su sa manjim povredama. Ali, ima pilota koji riskiraju mnogo više, pa tako ovde u Švajcarskoj godišnje pogine i desetak paraglajdera! Uglavnom zbog toga što previše reskiraju ili su meteouslovi bili jako nepovoljni, a oni ipak uzleteli. Zato, kaže on, u Švajcarskoj ne može tek tako da se leti paraglajderom, a treba mnogo da se uči.
Uvek ima straha
- Pre letenja obavezno pogledam na internetu, gde imamo stranicu, kakvi su meteouslovi i vazdušni prostor za taj dan kada planiram da letim, da li je slobodan.
U Švajcarskoj postoje četiri vazdušna prostora Golf, Eho, Delta i Čarli, pa moram tačno da znam gde smem da letim, a gde ne. Mi letimo vazdušnim prostorom Golf i Eho a to znamo pomoću instrumenata koje moramo da imamo sa sobom, GPS i variometar. Ti instrumenti nam pokazuju gde se nalazimo, koja je visina, brzina i pravac vetra u odnosu na zemlju i koordinate, takoreći navigaciju. Za vazdušni prostor Čarli nam treba dozvola od kontrole leta aviona u Cirihu.
Ponekad postoji dani takozvani HX kada avijacija Švajcarske trenira svojim borbenim avionima, pa moramo da smo stalno na frekvenciji i ako traže od nas odmah da prekinemo let i sletimo na zemlju - priča nam Dragan Količić i dodaje:
- Ako neko kaže da se nikad nije uplašio u toku leta paraglajderom, ne govori istinu ili nije normalan. Iskusni piloti dožive strah tokom leta kada uslovi za letenje nisu povoljni. U početku je strah mnogo jači i intenzivniji, ali vremenom sa porastom veštine, strah se smanjuje, a uživanje raste u lepoti slobodnog letenja. Želja za letenjem je uvek jača od straha.
Četvrti na klupskom takmičenju
Inače, Dragan učestvuje i na raznim takmičenjima, svaki let je registrovan i po tome se dobijaju poeni, a ima i druga takmičenja, gde se paraglajderi takmiče ko će duže da preleti i koliko kilometara može da se leti samo pomoću termike. U klupskom takmičenju od 120 takmičara, ove godine je trenutno na četvrtoj poziciji sa 6.464 pređena kilometra.
