Srbija siromašnija i od nekih afričkih država: Bolji život samo na televiziji
Srbija je, prema statističkim podacima, jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a analize pokazuju da je na ivici bede svaki četvrti građanin. To je i razlog zbog čega izrada socijalnih karti čeka, jer vlast ne želi da prizna koliko smo siromašni. Na osnovu ovih karti utvrđivala bi se visina mesečne pomoći najugroženijima. Tu tezu potvrđuje ekonomski analitičar Branko Pavlović koji kaže da Vlada Srbije zazire od izrade socijalnih karata, jer bi na taj način priznala koliko je beda ušla u srpske domove.
- Sasvim je jasno da Vlada ne želi da prizna koliko siromašnih ima u Srbiji, jer se sve vreme govori o boljem životu koga ima samo na televiziji - ističe Pavlović.
Portal HowAfrica pre nekoliko meseci objavio je spisak deset najsiromašnijih zemalja Evrope, odnosno država u kojima se živi gore i od afričkog proseka, po kojem je Srbija na četvrtom mestu, iza Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije. Srbija je na četvrtom mestu liste evropskih zemalja u kojima se živi gore i od afričkog proseka.
Stopa siromaštva
Srbija 25,5 odsto
Rumunija 22,6 odsto
Bugarska 21,2 odsto
I istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da je stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto, te da je četvrtina građana u riziku da završi kao sirotinja. Riziku od bede najviše su izloženi mladi od 18 do 24 godine, dok najnižu stopu za rizik od siromaštva imaju ljudi stariji od 65 godina. Kad se gleda po regionima, u Srbiji se najbolje živi u Beogradu i Vojvodini, dok je jug na ivici provalije.
Pet opština Pčinjskog okruga spadaju u najsiromašnije u Srbiji, u kojima je stopa siromaštva veća od 50 odsto. Prema statistici, najbednije su opštine Tutin i Preševo gde siromaštvo dostiže 63,6 odsto U grupu izrazito siromašnih spadaju i Bujanovac, Bojnik, Vladičin Han, Trgovište, Bojnik.
Ekonomista Vladana Hamović kaže da Srbi žive ispod svakog minimuma.
- Plate i penzije jedva pokrivaju troškove komunalija i hrane. Ukoliko se neko razboli u porodici nastaje problem jer lekovi koštaju. Isto je i sa obrazovanjem dece. Kod nas je školovanje samo na papiru besplatno. U praksi sve se plaća i to papreno - kaže Hamović.
Stoga ne čudi što građani Srbije hrle put zapadne Evrope.
Udarac na budžet
Kada bi Vlada pristupila detaljnoj izradi socijalnih karata za svaku siromašnu četvoročlanu porodicu trebalo bi izdvojiti na ime socijale oko 17.000 dinara (141 evro). To bi bio pretežak udar na budžet jer bi se pokazalo da socijalnih slučajeva ima više nego sada u evidenciji.
Miladin Ševarlić, poslanik u srpskom parlamentu, iznosi poražavajuće podatke o opštini Despotovac, u kojoj živi oko 5.000 žitelja. Čak 7.000 stanovnika je ranije napustilo rodni kraj i nalazi se na radu u inostranstvu.
- Samo u jednoj godini 500 porodica sa više od 1.500 članova podnelo je zahteve za iseljenje u Švedsku, što znači da će samo za 12 meseci ova varošica ostati bez trećine stanovništva - kaže dr Ševarlić.
On daje još jednu ilustraciju katastrofalnog stanja u Srbiji.
- Migranti se plaše registracije u Srbiji, jer smatraju ako to učine ovde da će ih u nekom momentu zapadne zemlje vratiti upravo kod nas. To nikako ne žele zbog siromaštva koje vlada ovde i to pokazuje u koliko smo jadnom stanju - zaključuje Ševralić.
