Prodavnica voća i povrća danima traži prodavca: I piljari bi u pevače
Radmila Ljubičić, vlasnica zemunske prodavnice voća i povrća već dugo traga za jednim prodavcem koga bi da uposli. Svi bi po onoj narodnoj "leba bez motike". Nudi platu od 28.000 dinara (235 evra), sedmočasovni rad i zasnivanje radnog odnosa, ali kako nam priča, oglas okačen na birou rada i istaknut na piljari je već počeo da žuti, pa je slaba vajda da će ikoga uposliti.
Angažovala penzionera
- Verujte mi da pitam i bar 100 mušterija dnevno da mi pomognu da nekog pronađem za jednu smenu, ali ništa. Izgleda da niko neće da radi napolju i prodaje voće i povrće, već bi, u debelu ladovinu i fotelju.
Crvene paprike za brata
Dragana Đokić birala je za brata isključivo crvene paprike. Ona putuje autobusom, a desetak kilograma u gepeku je postala njena duga tradicija od koje ne odustaje. Kaže da proba da ih prenese "preko grane", pa "nekad prođe, a nekad ne".
- Rizikujem i ponesem ove paprike, jer ih brat obožava, a ostalo zavisi od carinika. Ako su dobre volje, mahnu rukom i nastavimo put, ako ne, moram da ih bacim, pa idemo dalje - priča ona i dodaje da povrće ako "preživi" sve granice, završi naseckano u tiganju.
Ako neće mladi, hoće penzioneri, pa je uz Rajku, kako je kupci njenog voća i povrća "iz milošte" zovu, svakodnevno Zemunac Blagoje Dimitrijević. Nije, kaže, počeo da radi zbog novca, već što su ostali ukućani zaposleni, pa se ujutru spreme i odu na posao, a on ostane kod kuće uz televizor i "ubija se od dosade". Priznaje da iako mu platica nije bila primarni motiv, dobro dođe.
- Iskren da budem, uz ovaj dodatak na penziju, lagodniji mi je život, a mogu i da planiram odmor i negde otputujem - priča Dimitrijević.
Da mlade ne zanima da se pomuče, već birkaju poslove, Blagoje svedoči pričom o poslednjem slučaju nesuđene prodavačice oko 30-ak godina koja je, kako nam u šali objašnjava, "otišla, pre nego što je došla".
- Stiže juče ujutru ta mlada žena i kaže da se prijavljuje, jer dugo traži posao. Zaista nije danas lako naći firmu, gde vas poslodavac uredno prijavljuje i garantuje zaradu, pa sam očekivao da ona zbog uslova koje nudi gazdarica, ozbiljno zasuče rukave i baci se na rad. Međutim, svojim očima sam gledao i nisam mogao da verujem, nije prošlo ni pola sata, a ona dohvati svoju tašnu, i kratko mi povišenim tonom reče "ja ovo ne mogu, teško je, odoh kući"... Tako se pokupi i nestade, pa je konkurs za prodavca i dalje otvoren - priča vremešni prodavac.
Mlade kvare rijalitiji
Omladinu u Srbiji, uveren je Dimitrijević, pokvarili su brojni rijaliti programi i nadmetanja za muzičke zvezde od kojih vrve nacionalne TV frekvence.
- E svi bi da se proslave i obogate pevanjem, dobro plaćenim muzičkim tezgama i ludiranjem u rijalitijima, a niko ne bi da stane za ovu tezgu i meri paradajz i papriku - priča Blagoje, koga kupci hvale kao ljubaznog i šarmantnog prodavca, pokazujući na svoje radno mesto.
Mušterije ga hvale. Kažu "gde mi okom, on skokom", a da je zaista tako on je dokazao na licu mesta, priskočivši u pomoć komšinici Dragani Đokić.
Zdravlje je u radu
- Čovek i kad stekne uslov i ode u penziju, ne treba da sedi kod kuće. To je velika greška. Ja radim i uživam u tome, iako zna da bude gužva i naporno. Moj savet penzionerima je da sve dok fizički mogu, rade bilo šta, privređuju i osete se korisnim. Verujte mi čovek dok je aktivan i radi, zdraviji je - uveren je Blagoje Dimitrijević.
Ona je došla da pazari paprike za brata Dejana iz Ciriha koji već 10 godina živi u Švajcarskoj i radi kao vozač. Sluša razgovor i ne krije čuđenje što niko neće da radi u piljari. Ona smatra da plata za sadašnje srpske prilike nije tako loša.
- Ispade da smo kao nacija teški neradnici i birkamo, a nije tako. Naši ljudi u dijaspori su, čujem od brata, među najboljima i često pohvaljivani kao vredni i odlični - kaže ona.
U razgovor se uključuje i vremešna baka koja je došla na jedino mesto sa, kako pokazuje, rashlađenim lubenicama "na krišku". Ona krivi državu koja "guli kožu" privatnicima, a na kraju se to slomi na plećima građana.
- Šta sve mora da plaća jedan privatnik državi, nije ni čudo što se malo njih reši da započne neki privatni posao, ali da bi zaradili nešto, onda iskorišćavaju ovu našu decu da im rade na crno. Onda ih otpuste kroz mesec dana i plate neku mizeriju, a često ni to, pa kako onda mislite da će ovaj mladi svet posle takvih loših iskustava da hrli na ovakve poslove - kaže gospođa koja se predstavila kao "komšinica" i baka dva unuka od kojih je jedan "posao i sreću" pronašao u inostranstvu.
