Pešice od Novog Sada do Prizrena: Nikad Srbi neće dati Kosovo!
Nakon 21 dana hoda i prepešačenih oko 700 kilometara, Nina Stojanović, predsednica humanitarne organizacije Stub kralja Stefana i novinar Tomislav Lovreković, ostvarili su svoj cilj! Stigli su iz Novog Sada u Prizren, a sa nadom da su svojom neuobičajenom misijom ukazali na socijalnu i bezbednosnu ugroženost Srba na Kosovu.
Odluku o nesvakidašnjem putu, kažu, doneli su spontano, a vođeni idejom o podizanju nacionalne svesti o značaju Kosova i Metohije.
- Bilo nam je negde muka od pukog kafanskog patriotizma, dizanja tri prsta, Fejsbuk ratovanja i ostalih neproduktivnih načina navodne borbe za nacionalne interese. Prosto smo se odlučili da uradimo nešto radikalnije i konkretnije što može biti korisno i za dizanje svesti i kada je reč o konkretnim merama, u smislu donacija i akcija. Odabrali smo ovo kao najradikalniji vid akcije koji ne prelazi u potpuni ekstrem, a koji može biti interesantan širem krugu ljudi - kaže 28-godišnji Lovreković za "Vesti".
Carski grad
- Prizren, kao naš cilj je bio logičan izbor, jer je naš carski grad i naša prestonica kulture. Evo, Novi Sad je izaban za prestonicu kulture 2021. godine, a Prizren je naša prestonica kulture vekovima unazad. To je bitno da se očuva i da se prenese na neke buduće generacije - ističe Nina Stojanović.
Oliver divan domaćin
Na svom putu, oni su koracima odmerili puteve do Šapca, Valjeva, popeli se na Ravnu goru, neobičnim putem spustili do Čačka...
- Iz Novog Sada smo krenuli 29. jula i pravili smo pauze u putu. Kada pristignemo u neki grad, kada nam se učini interesantnim, ostanemo da ga obiđemo. Kada smo krenuli bili samo veoma motivisani, ali kako smo počeli da se približavamo, ta motivacija je sve više rasla jer je Prizren bliže. Naša Srbija je bogata divnim ljudima koji mogu da se sretnu na svakom koraku. I to može biti domaćica, konobar, veterinar, fudbalski trener - ističe 23-godišnja studentkinja Nina Stojanović.
Oprez
Poslednju deonicu puta, od Gračanice do Prizrena, ipak su morali da pređu prevozom.
- Rešili smo da ne pređemo peške, uz konsultaciju sa Srbima koji žive ovde, sa predstavnicima Srba, sa KPS-om, prosto nije bezbedno. Međutim, ono što je mene najviše plašilo je da ne neki moj potez neki Albanac protumači kao provokaciju i da se iskali na nekom drugom ili na članovima ogranka humanitarne organizacije koje imamo ovde - kaže Nina.
Preko Ušća i Raške, došli su na prelaz Rudnicu.
- Očekivali smo makar malo zatezanja, ali nas je iznenadilo da su se čak ponudili i da nas povezu kada su videli da ljudi idu peške. Od kako smo ušli na Kosmet, tu se poprilično zadržavamo i u svakom mestu - ističu naši sagovornici.
Osim lepote mesta, razlog su, priznaju, i dobri domaćini:
- U Leposaviću smo planirali da ostanemo noć, a zadržali smo se tri. Tu nas je ugostio Nenad Radosavljević koji nam je bio odličan domaćin i svojim iskustvima nam oplemenio i obogatio ovaj put. U Kosovskoj Mitrovici divan domaćin nam je bio i Oliver Ivanović koji nam je rešio pitanje prenoćišta i bio pri ruci za sve. A u Gračanici smo se sreli sa Branimirom Stojanovićem.
Daleko više nego sa političarima, Nina i Tomislav dužinom kosmetske trase od severa ka jugu razgovarali su sa običnim građanima, Srbima koji žive na KiM.
- Znali smo, ali ti razgovori su nam potvrdili da je realnost građana koji žive ovde na jugu veoma različita od medijske slike, od onoga što mi dobijamo. Da o mnogim detaljima iz svakodnevnog života, problemima, načinu i uslovima života, mi nemamo ni približnu predstavu, čak ni u nagađanjima - ističe Tomislav.
Šumom preko Ravne gore
- Najinteresantnija deonica centralne Srbije nam je bila Ravna Gora, odnosno put od Mionice do Ravne gore. Imali smo domaćina Nikolu Dropca koji nas je vodio kraćim putem i uštedeo nam dobar deo vremena. Preko Ravne gore prešli smo nekih 30 kilometara kroz šumu, preko stenja i potoka - pričaju naši sagovornici.
Uspela misija
Do Prizrena, do Kosova, išli su dužim putem, upravo da ne bi propustili gradove i sela i na stotine divnih ljudi koje su sreli. Sa njima, odlučno koračajući, pričali su o Kosovu.
- Lično smo se uverili da se srpski narod nikako nije odrekao Kosova i Metohije. Bar oni ljudi koje smo mi sretali, s obzirom na to da je reč o poprilično šarenim sredinama, iz različitih krajeva Srbije, može se napraviti i neka statistika da prosto ljudi smatraju da je KiM neodvojivi deo Republike Srbije i da je duhovna kolevka svih Srba na KiM - ističe Nina.
Nismo sreli nikoga ko bi nam rekao: Deco, manite se toga, dodaje Tomislav.
- Svuda se nameće da je Kosovo nebitna tema, ali evo, nakon razgovora s velikim brojem ljudi, nismo naišli ni na koga ko bi rekao da ga ne zanima Kosovo. To je suprotna slika od medijske koja se nameće - zaključuje naš sagovornik.
Nina i Tomislav u svojoj nameri su sigurno uspeli. Putem društvenih mreža kontaktirao ih je veliki broj ljudi zainteresovan za situaciju na KiM.
- Ne samo naši prijatelji i poznanici, nego i ljudi koje apsolutno ne poznajemo javljaju se sada i iskazuju zainteresovanost za stanje na KiM što ranije nije bilo u fokusu njihovog interesovanja. To jeste bio jedan od osnovnih ciljeva ove misije, tako da možemo reći da po broju ljudi koji nas je kontaktirao, po pitanjima koje postavljaju, brizi koju pokazuju, ovaj poduhvat već daje rezultate - ističe Tomislav.
Pomoć ugroženima
Stub kralja Stefana je organizacija osnovane pre dve godine i prema rečima Nine Stojanović jedina je u Vojvodini koja se bavi isključivo Kosovom i Metohijom.
- Pomažemo socijalno ugrožene porodice na KiM. Takođe smo jedini koji imamo ogranak organizacije u Gnjilanu - ističe Nina Stojanović.
