Darinka Jevrić: Simbol prkosa i ponosa
Heroina Darinka Jevrić, Desanka Maksimović našeg vremena, ovaj svet je napustila pre deset godina. Njena poezija je diskretna i na svoj način bolna. Ona više sugeriše, no što prevodi na razumljive znake. Sva je melanholični blagi sjaj, sjaj zatomljene čulnosti, ocenio je Miroslav Egerić, književni kritičar i esejista, istoričar književnosti, nekadašnji redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Pesnik, esejista, političar, predstavnik poetske metafizike, Slobodan Rakitić, zaključio je da njene pesme imaju svojstva lirske "rasprave" o smislu istorije, mita, sudbine, pravde, morala, smrti.
Nesumnjivo, reč Darinke Jevrić ostavila je neizbrisiv trag. A njeni bivši sugrađani, Prištevci, nisu dozvolili da padne u zaborav i na jedan poseban način joj se odužili. Prva čitaonica, južno od Ibra, otvorena u Domu kulture u Gračanici, nosi njeno ime, a u njoj građani, studenti i đaci mogu da uživaju u blagu od 10.000 naslova iz fonda Narodne biblioteke Gračanica i biblioteke Doma kulture. To je, ujedno, prvi prostor takve namene od kada su 1999. Srbi proterani iz gradova južno od Ibra.
Darinka Jevrić spada u red najvećih jugoslovenskih pesnikinja, kaže za "Vesti" Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici.
- Ona je pesnik jednog, da se grubo izrazim, tržišta od 22 miliona ljudi. Na nebu našeg jezika od 22 miliona ljudi, Darinka Jevrić je bila, ima i jeste ime, koje je svojom snažnom, autentičnom, čistom velikom poezijom mogla da ponosno kaže: "Svedočim i ovaj prostor. Svedočim svoju poeziju, svedočim svoj prostor, svedočim svoj jezik, svoju hvosnansku zemlju i svoj narod."
Odbila Decembarsku nagradu Kosova
Darinka Jevrić rođena je 21. oktobra 1947. u Glođanima kraj Peći. Objavila je pesničke knjige: "Dodir leta" (zajedno sa Ratkom Deletićem i Branislavom Todić), "Prevareni tišinom", "Nestvarni zapisi", "Ižice", "Hvostanska zemlja", "Slovo ljubve", "Judin poljubac", "Dečanska zvona i druge pesme", a posthumno su objavljene "Poslanice s Prokletija". Dobitnica je brojnih književnih nagrada: Mladosti, Limskih večeri poezije, Ratkovićevih večeri, Smederevske pesničke jeseni, "Lazar Vučković", Vukove nagrade, Gračaničke povelje, "Milice Stojadinović Srpkinje", Matićeve povelje, "Gordana Todorović", i posthumno Povelje "Knez Lazar" i "Dušan Kostić".
Bila je dobitnik Decembarske nagrade Kosova koju je odbila. Pesme Darinke Jevrić zastupljene su u brojnim antologijama i prevođene na više stranih jezika. Radni vek provela je u prištinskom "Jedinstvu" i kao urednik poezije u "Stremljenjima", a bila je i član uredništva novosadske "Scene".
Ona je bila posebnog gospodstva, čovek posebne tolerancije, posebnog i naglašenog osećaja za pravdu i ljudskost. Darinka je zakleti svedok svojih ideja i bila je u potpunom saglasju sa Miljkovićevom rečenicom - sada moje reči traže moju glavu - ističe naš sagovornik.
Za svoju nekadašnju sugrađanku kaže i da je apsolutno išla za svojom poezijom.
- I u tome je velika i u tome smo potpuno saglasni da ona ima čitaonicu. Jer, ne postoji niko tako veliki ko je mogao svoje potrebe, poeziju, komfor i život da svede dobrovoljno na deset kvadrata i da ne odlazi iz svog grada. Poručila je: "Ne odlazim iz svog grada! Ne dam ovaj grad! Ja sam ugrađena u njegove temelje." Ona to nije transparentno govorila, ona je to radila svojim životom.
Kad se knjige "naljute"
Prve biblioteke nastale su pre više od 1.000 godina. Prva srpska čitaonica osnovana je 1841. godine u Irigu, a onda, šireći se gradovima decenijama unazad su bile centralne tačke kulturnog i društvenog života. Za Srbe iz Prištine čitaonica je brutalno ukinuta 1999. Tek ove godine otvorena je u Gračanici. Prva južno od Ibra.
- U svima nama spava, u nama svih ovih godina u getu nije prestao da živi duh grada. Nisu prestali da žive mirisi naših biblioteka. Mi smo se u tim bibliotekama formirali i te biblioteke su nas formirale. Danas, mi suštinski znamo šta nam nedostaje. Suštinski znamo da je to neka komponenta na koju se možemo nasloniti. Mi smo u Prištini ostavili biblioteku od 800.000 bibliografskih jedinica na slovenskim jezicima i te knjige niko ne čita. I kada me jednom pozvao neki zvaničnik EU da učestvujem na nekom skupu u toj biblioteci, shvatio sam svu suštinu ličnog poraza. Otpisao sam mu da ne mogu da dođem, jer se plašim da će me 800.000 knjiga na mom jeziku pitati zašto nas toliko dugo niko ne čita. I to pitanje ne mogu da izdržim. Ne postoji prostor na svetu u koji ne mogu da uđem, sem Narodne i Univerzitetske biblioteke u Prištini. Njihov prag ne mogu da preskočim - ističe Živojin Rakočević.
Knjige srpskih pisaca i dalje su u Prištini. Niko ne zna u kakvom su stanju. Zna se da je bilo "čišćenja" i da su iz fundusa izbačene knjige Dobrice Ćosića.
I u njenom srcu, u njenom životu je pucalo, onda kada je oko nje gorelo - ističe Rakočević, podvlačeći kako je Darinka ostala u Prištini posle 1999. godine.
Tada je sa svim knjigama preseljena u prištevsko univerzitetsko naselje.
- I onda je neko odlučio odatle da je izbaci. Izbacili su sve njene knjige, a to su tovari knjiga i slika. Sve su to izbacili ispred zgrade i mi smo onda nadigli veliku medijsku buku. Negde oko sedam uveče javio se jedan vrlo uvaženi urednik Dnevnika sa RTS-a i pitao može li Darinka da se uključi uživo u program, na šta je ona odgovorila: "Nema problema." E sada, u Univerzitetskom naselju su ostali psi, čiji su vlasnici bili profesori (koji su izbegli). Darinka im je davala imena prema imenima njihovih vlasnika i mnogo ih je volela. Jedna od njih se zvala Maza. Kada je došlo vreme uključenja u Dnevnik, Mazi se to nije dopalo i počela je da laje na sav glas. Darinka je shvatila da Maza treba da se uključi u Dnevnik i prepustila telefon psu koji je sve vreme lajao. Urednik je prekinuo vezu, a Darinka je rekla: "Druže, Maza im je rekla sve" - seća se naš sagovornik.
Darinka Jevrić je svedok realnosti - žive li mališani koji će čitati u novoj čitaonici realnost stihova Darinke Jevrić?
- To je veoma teško jer je Darinka veliki i široko obuhvatni pesnik koji je prepoznat na jednom širokom terenu srpskog jezika. Ali poezija koja je nastajala u poslednjoj deceniji njenog života jeste iskonsko svedočenje realnosti. I u njoj se mi prepoznajemo. U njoj će se prepoznati đaci koji će ulaziti u učionicu. I đaci i naučni radnici jer Darinka je čudesnom silom i iskustvom pisca uspevala da uhvati one najvažnije trenutke našeg poraza, naše slabosti i naše nesreće - ističe Rakočević.
