Bez pokajanja nema oproštaja
Krsnu slavu Ilindan protekle nedelje proslavili su vernici parohije Sveti Ilija u Nijagara Folsu. Liturgiju u iznajmljenoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi služio je protojerej stavrofor Lazar Vukojev, a pojali su otac Milenko Zec i popadija Milica Vukojev. Na kraju liturgije održan je pomen svim Srbima stradalim u strašnoj i sramnoj "Oluji" koja je pre 22 godine oterala više od 250.000 Srba sa njihovih vekovnih ognjišta.
Obavljeno je tradicionalno lomljenje slavskog kolača, a kum ovogodišnje slave bio je dr Bojan Ratković, dok se za narednu godinu ove časne dužnosti prihvatio Milan Filipović. Za slavskom trpezom gostima se obratio dr Goran Popović, nekadašnji potpredsednik Eparhije kanadske, istakavši da se među vernicima ove parohije oseća kao da su u zavičaju iz kojeg su, silom prilika, morali da pobegnu.
Perfidan nastavak
- Navršile su se 22 godine od strašnog pogroma, od najvećeg etničkog čišćenja i genocida posle Drugog svetskog rata. Ono se dogodilo nad srpskim narodom u srpskoj Krajini, naočigled moderne Evrope i uz pomoć zemalja NATO-a, pre svega Amerike, a da za to do danas niko nije odgovarao - rekao je u svojoj besedi otac Lazar Vukojev.
On je dodao da je u "Oluji" proterano oko 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta, da je ubijeno oko 2.000 ljudi, najviše staraca, žene i dece, a da se 795 ljudi i posle 22 godine vodi kao nestalo!
- Do danas je ekshumirano samo 379 žrtava, uništeno je oko 140.000 stambenih objekata, kuća i stanova. Neki zaseoci su potpuno uništeni i više ne postoje ni na geografskim kartama.
Čaplja kao opomena
- U manastiru Bođan, u bačkoj Eparhiji, freske je slikao monah i književnik Hristifor Žefarović, koji je ujedno bio i iguman manastira i čiji se memorijalni muzej tamo nalazi i čije se slikarstvo ubraja u pravo barokno. Postoji na jednoj njegovoj fresci barska ptica čaplja kako stoji sa jednom uzdignutom nogom u kojoj drži kamen. Čudno, zar ne? Ali nije. Ako zadrema, moraće da ispusti kamen, on će bućnuti u vodu i ona će se prenuti. Dakle, budnost i oprez neka budu opomena nama hrišćanima baš u ova smutna i izazovna - rekao je otac Lazar Vukojev.
Uništeno je 78 crkava, 920 spomenika i mnogo grobalja. Nastojalo se da se ostvari ono pakleno: trećinu Srba pobiti, trećinu pokatoličiti, a ostalo iseliti. Nije se ostvarilo baš tako, ali se ne smemo zanositi, jer "Oluja" ima svoj nastavak, koji je veoma perfidan. U Srbiji blizu 20.000 Srba iz Hrvatske i dalje ima status izbeglica. Tužno je to i sramotno. Prema popisu iz 1936, na teritoriji današnje Hrvatske živelo je 1,2 miliona Srba, a danas ih ima jedva 186.000 - rekao je otac Lazar Vukojev.
Protojerej Vukojev je istakao da na svim srpskim skupovima povodom "Oluje" provejava misao koju je davno, u Jasenovcu, izgovorio pokojni patrijarh German: "Moramo oprostiti, ali ne smemo zaboraviti."
Potrebna budnost
- Lepo to zvuči, i hrišćanski, ali kako dalje? Da vas podsetim kako se molimo: "Oprosti nam kao što i mi opraštamo"! Kao što vidite, nema oproštaja bez pokajanja, tako i kada se pred ispovednikom ispovedamo Gospodu, molimo da nam oprosti grehe i obećavamo da ih nećemo ponoviti. Bez pokajanja nema ni praštanja! Za "Oluju" niko se još nije ni izvinio, a kamoli iskreno pokajao i zatražio oproštaj. Naprotiv, taj gnusni zločin proglašen je za veliku pobedu i nacionalni praznik - kazao je Vukojev.
Uništeni tragovi logora smrti
Vukojev je u svojoj besedi podsetio da je nemački kancelar Vili Brant kleknuo u Aušvicu, pomolio se i zamolio za oproštaj zbog holokausta koji su Nemci sproveli u Drugom svetskom ratu.
- U Jasenovcu se još niko nije izvinio, a kamoli kleknuo i zamolio za oproštaj, nego su gotovo svi tragovi tog logora smrti uništeni, da bi, evo, posle 55 godina, Jasenovac bio ponovljen. Takvo zverstvo ne prašta ni gospod Bog, niti ljudi mogu oprostiti, jer nema osećanja krivice, nema pokajanja, a do tada nema ni praštanja - rekao je Vukojev.
On je ponovio da je Srbima u rasejanju potrebna budnost kako ih kojekakvi jereti ne bi bili zaveli i odvojili od pravoslavne vere i nacije.
- Naravno, budnost je potrebna i u otadžbini da ne bi bili ponovo prevareni, pa da isele Srbe sa Kosova i Metohije kao što je to dobrim delom urađeno u Raškoj oblasti - zaključio je u svojoj besedi protojerej stavrofor Lazar Vukojev.
