Kazne vrebaju s naplatne rampe

Ni ova sezona godišnjih odmora nije zaobišla Srbiju bez mnoštva saobraćajnih nesreća. Gotovo svakodnevno svedoci smo tragičnih udesa, smrskanih automobila, mrtvih i povređenih.

V. Sekulić

Pozitivna iskustva: Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja

Osim umora i vrućine, kažu stručnjaci, brzina je glavni uzrok nesreća. Želja da se po nesnosnoj vrućini što pre stigne do cilja svake godine uzme krvavi danak na putevima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori.

Sprečiti divljanje

Tradicionalni načini kontrole kao što su patrole sa radarima ili presretači još ne daju adekvatne rezultate.

Kako bi se sprečilo divljanje vozača po auto-putevima, MUP Srbije priprema sistem merenja srednje brzine vozila na auto-putu.

Probni projekat je već počeo i "Vesti" su se uverile na jednoj od naplatnih rampi da je na fiskalnom isečku za plaćanje putarine u slučaju prekoračenja obeležena i prosečna brzina automobila na toj deonici.

Nebojša Arsov iz Uprave saobraćajne policije kaže da je ovaj projekat u završnoj fazi i uskoro će početi da se primenjuje.

- Policija neće koristiti radare ni kamere, već postojeći sistem naplate putarina. Naime, ako znamo tačno rastojanje između dve naplatne rampe i kada je neko ušao, a kada izašao, mi ćemo lako izračunati srednju brzinu tim vozilima - izjavio je Arsov.

Zakon o bezbednosti saobraćaja predvideo je da može da se kazni vozač koji prekorači srednju brzinu kretanja na deonici, a kada na naplatnoj rampi bude plaćao putarinu tu će policija imati odgovarajuću informaciju.

Radari i dalje aktivni

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da je sekšen sistem dobar i da ga treba što pre instalirati u Srbiji, ali da je to samo jedan od načina kojima će se srpski putevi učiniti bezbednijim.

- Ovaj sistem u Srbiji neće postati potpuno operativan pre septembra, pa će se onima koji prekorače brzinu u prvo vreme slati samo opomene. Iskustva drugih država su pozitivna, ali kod nas će trebati vremena da se to primeti. Za one koji voze prebrzo još neko vreme će glavno sredstvo odvraćanja biti policijski presretači i radarske kontrole - kaže Okanović.

Prema njegovim rečima, sekšen kontrol je treći, dopunski način bolje kontrole brzine.

- Četvrti način je najbolji i on treba da nam bude prioritet. Na koridoru 10 će se postaviti automatski video-nadzor i on će registrovati brzinu automobila, te će onima koji počine prekršaj biti slate kazne. Ovaj sistem tek treba da se postavi - kaže Okanović.

Manje udesa i mrtvih

Takozvani sekšen kontrol radarski je sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici i veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji već 14 godina.

Prvi fiksni sekšen kontrol instaliran je septembra 2003. godine u tunelu Kajzermilen na bečkom auto-putu A22, a cilj je bio da se nateraju vozači da poštuju ograničenje brzine od 80 kilometara na sat u tunelu koji ide ispod dela grada.

Statistike pokazuju da je broj udesa na ovoj deonici smanjen za čak 50 odsto, a od postavljanja sekšen kontrola nije bilo nijednog udesa prouzrokovanog prekoračenjem brzine s poginulima.

Sekšen kontrol u Austriji se postavlja na deonicama koje se ocenjuju kao posebno opasne, pre svega na onim delovima auto-puta na kojima se izvode radovi.

Sistem funkcioniše tako što radar snima vozilo koje ulazi na deonicu, a drugi prilikom izlaska.

Potom kompjuterski sistem izračunava prosečnu brzinu kojom se kretalo vozilo.

Podaci o prekoračenju se upućuju nadležnima radi slanja kazne, a ako nema prekršaja brišu se iz kompjutera.

Ovaj sistem razlikuje automobile, kamione i putnička vozila s prikolicom, tako da može uzeti u obzir i različita ograničenja za s obzirom na vrstu vozila.

Nakon samo godinu i po dana austrijske vlasti su na osnovu kazni uspele su da isplate kompletan uređaj postavljen na bečkom A22.

Sekšen kontrol se u Austriji nalazi i na auto-putu A2 u regionu Vekselgebit, koji snima samo kada padaju kiša ili sneg.

Postoji i privrenemi sekšen kontrol na auto-putu A1 između Hajda i Satleta u vreme izvođenja radova, zatim, na auto-putu A9 kod Graca od 2011. godine.

Takođe su instalirani na auto-putu A2 kod Erentalerbergtunela, na A7 kod Humelhofa, a od kraja 2012. godine i na običnom putu na Kremzerštrase B37 u oblasti planine Gfeler.