Plemeniti gest Prijepoljca odjeknuo Srbijom: Duša meka kao hleb
Srpskim fabrikama plamte i gase se štrajkovi, penzioneri su na istoj muci, ali ne mogu da obustave rad. Za to vreme narodne kuhinje otvaraju se i zatvaraju da bi se na kraju firme otimale na tenderima za taj unosan biznis finansiran novcem poreskih obveznika koji ujedno donacijama skupljaju pare za narodne kuhinje na Kosovu, ali i lečenje inostranstvu dece za koje državni fondovi nisu izdvojili novac.
U oblaku jada i čemera Srbijom je odjeknuo gest prijepoljskog pekara Ferhata Hođaja (34), odlučnog da utoli glad sirotinje makar u svom gradu.
Doline gladi
Dolinu Lima, kao nekada Kragujevac, zovu dolinom gladi. U Priboju je stao FAP u kome je radilo i mnogo Prijepoljaca i Novovarošana. Nema više ni tekstilnog kombinata "Ljubiša Miodragović" koji je upošljavao oko 2.000 radnika, a ugašene su još mnoge fabrike.
Narod je oteran na ulicu, kraj je pasivan, pa ne može da se živi od poljoprivrede. Zato su mnogi našli spas u inistranstvu ili to pokušavaju. Iz Priboja je otišao ko god je imao gde, odlazi se listom i iz Prijepolja.
Vlasnik Samostalne zanatske radnje Arena na izlozima svoje četiri pekare u Prijepolju, Brodarevu i na Kolovratu, Hođaj je pre nedelju dana nalepio obaveštenje na kome piše: "Sugrađani koji nisu u mogućnosti kupiti hleb kod nas mogu dobiti besplatno."
Čiko, je l' sav lebac tvoj?
"Čiko, je l' sav ovaj lebac tvoj" pitao je tada dečak Žarko Jokanović pekara, glumca u partizanskom klasiku "Užička Republika" i kada je dobio potvrdan odgovor zaključio opet pitanjem: "Pa što ga onda ne jedeš, čiko?"
Danas, 43 godine kasnije kada se u Srbiji dešavaju scene kao iz ratnih filmova, Jokanović je pisac i kolumnista koji i preko Tvitera oštro kritikuje negativne pojave u društvu.
- Prosečan račun u prodavnici pre dve godine bio je 2.000 dinara ili 16,6 evra, a sada 1.200 dinara, odnosno oko 10 evra. To je mera SNS "uspeha", ilustrovao je nedavno Jokanović pad standard građana, a kasnije i zaključio: "Gladni Srbiju vole, lopovi je vode."
Ponosne komšije
- Na ovaj korak naveli su me moji Prijepoljci koji dođu u radnju prebroje se i odu jer nemaju dovoljno novca da kupe hleb ili pecivo. Razmišljao sam puno o onima koji nemaju, a ne mogu i neće da prose. Informisao sam se i shvatio da je puno takvih u mom gradu. To je bio razlog da pokušam da pomognem komšijama. Želja mi je da u Prijepolju i celoj Srbiji ne bude gladnih, da koliko toliko podelimo ono što imamo i da bar za malo promenimo socijalnu sliku ovog kraja. Sit čovek se drugačije oseća i pozitivnije razmišlja - priča ovaj Goranac koji od malih nogu živi u Prijepolju.
Narod ne veruje državi
Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava, ističe da su ljudi digli ruke od države i u nedaćama se oslanjaju jedni na druge.
On kaže da loše stanje u zemlji nije novost, ali jeste zatvaranje očiju pred aktuelnom situacijom.
- Na ulici vidimo gladne ljude i one koji po kontejnerima preturaju za korom hleba, dok izvršitelji upadaju u stanove da plenidbom podmire dugove. U isto vreme iz vlasti nam stižu poruke o neverovatnim uspesima Srbije i da smo najbolji u regionu - kaže Popović.
Svi u njegovoj porodici bili su pekari: otac, deda i pradeda, a posao je preuzeo pre osam godina.
Građani mahom pozdravljaju Ferhatov gest. Međutim, ako je suditi po prvim danima, samo retki dolaze da iskoriste povoljnost da dobiju hleb besplatno. Ferhat veruje da će ih, kada se pročuje, biti više. Akcija nije vremenski ograničena i važi za sve Prijepoljce.
Porez i na dobročinstvo
Pre nego što je krenuo u ovu "malu neizvesnost", Ferhat se konsultovao s nadležnim inspekcijskim službama, jer je želeo da izbegne svaku eventualnu neprijatnost i da sve bude po zakonu.
- Plaćam PDV (porez na dodatu vrednost) i na hleb koji besplatno podelim. Za sada to nije neki veliki trošak, međutim, ako interesovanje građana bude veće, trebalo bi da i država ima malo više razumevanja - naglašava dobrotvor iz Prijepolja.
Vera u ljude
- Videćemo kako će sve teći narednih dana i meseci. Poznajem moje sugrađane, dobri su i pošteni ljudi i siguran sam da niko neće zloupotrebiti i ometati moju dobru i iskrenu nameru. Znam da zloupotrebama nisu skloni ni moji radnici, a oni su me odmah podržali - dodaje Hođaj i naglašava da besplatan hleb sirotinji ipak nije akcija već gest dobre volje i želja da se teret teške situacije podeli sa sugrađanima.
Hajde malo da se nadmećemo u ljudskosti a ne u prebrojavanju krvnih zrnaca. pic.twitter.com/YqgjxKi6Zg — Kuke, motike (@UsraneMotke) July 26, 2017
Milodar Kovačević, meštanin Prijepolja, ne usteže se da pokaže divljenje prema Ferhatu.
- Svaka mu čast! Ni on nema para previše, bori se da radi i zaradi, ali ne zaboravlja ni svoje najsiromašnije sugrađane. Malo je danas takvih ljudi, a sve više je gladnih. Mnogi u Prijepolju, a posebno u obližnjem Priboju, godinama ne primaju platu i gladuju. Ceo ovaj kraj je ubila tranzicija, i ne verujem da će opet stati na noge - kaže Milodar.
Beda mori četvrtinu Srbije
Prema ovogodišnjim podacima Evrostata (zvanične statistike Evropske unije), čak 24,5 odsto stanovnika Srbije, odnosno svaki četvrti građanin, može da sklizne u bedu. Prema ovom pokazatelju, srpska ekonomija bila je najgore rangirana od ukupno 34 posmatrane zemlje.
Posle Srbije, visoku stopu rizika od siromaštva imaju Rumunija (oko 22 odsto), Bugarska, Grčka i Španija.
Evrostat od 2013. rangira Srbiju po ovom pokazatelju, i od tada se stopa rizika od siromaštva povećava.
