Premijerka misli na dijasporu
Miodrag Jakšić, predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu, iznenađen je što premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu nije pomenula dijasporu.
- Čudi me, jer znam da ona ima odličan program za dijasporu. Lično sam imao prilike da se upoznam s tim delom njenog programa i čudi me da ga bar nije u nekoliko rečenica pomenula. Verovatno je prilikom skraćenja taj deo ispao - kaže Jakšić u razgovoru za "Vesti".
Kada već premijerka nije, otkrijte nam šta je njegova suština?
- Ne sumnjam da će ona dati dodatni doprinos saradnji sa dijasporom. U to sam uveren, jer ona ima pristup informacionog umrežavanja i saradnje, ne samo sa akademskom dijasporom, već i sa svim našim ljudima u svetu koji žele kontakt s maticom. Sve do sada što je radila kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave navodi nas na to da će takav sistem biti prebačen i na nivo komunikacije države sa našim iseljenicima. Očekujem i siguran sam da će se to u narednom periodu i desiti. Ja sam optimista kada je u pitanju saradnja sa dijasporom.
Uvećati članstvo
Matica od 2007. nije na budžetu, kako se finansirate?
- Članarinom, donacijama i kroz projekte - idemo na konkurse ministarstava, fondacija, međunarodnih organizacija. Važno je da se poveća platforma članstva, a mi ćemo omogućiti ozbiljne benefite za naše članove. Radimo na opremanju prostora u Nušićevoj 4 tako da naši ljudi, kada dođu u Srbiju, mnoge svoje potrebe mogu da ostvare kod nas, od slanja mejla, fotokopiranja dokumenata, do organizovanja sastanaka, prezentacija, promocija. Sala koja je prethodnih godina služila za skladište, sada je opremljena kompjuterima i koristićemo je za prezentacije.
Naši čitaoci iz rasejanja nisu optimisti. Institucije koje se bave dijasporom sve su manjeg ranga, od Ministarstva spalo se na Upravu?
- Nosilac svega onog što proizilazi iz Zakona o dijaspori i Srbe u regionu, sada je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbe u regionu.
Uprava već godinama nema svog prvog čoveka, što ljudi tumače kao da vlastima nije stalo?
- Može na tu stvar i tako da se gleda, ali bolje je na odnose gledati sa pozitivne strane. Moglo je da ne bude ničega. Nadam se da će direktor uskoro biti imenovan. Dobro je kad postoji šef u kući, mnogo bolje nego kada ga nema, ali je dobro da Uprava postoji, jer time država pokazuje da vodi aktivnu politiku prema dijaspori. Lako je samo kritikovati.
Kakvo je sada stanje u Matici iseljenika, čiji ste predsednik postali u februaru ove godine?
- Za dve godine biće 70 godina od osnivanja Matice, arhiva je bogata i vrlo bitna i naša je želja da država to na dostojan način obeleži. Imao sam već sastanke sa najvažnijim faktorima u našoj državi kako da se to učini. Da se objavi ozbiljna monografija, da se napravi celogodišnji program, gde će se kroz sređivanje arhive pokazati svi ti ljudi iz raseljeništva koji su dali veliki doprinos unapređenju našeg društva uopšte. Mnogo je dirljivih stvari i puno emocija u svim tim dopisima, fotografijama, zapisnicima...
Ne optuživati unapred za slike
Ovih dana saznali smo da su slike, svojevremeno poklonjene Matici, godinama bile u privatnoj kući bivšeg predsednika Matice. Da li vam je poznato da će one biti u sudskom depozitu dok se pitanje vlasništva ne istera na čistac?
- Imam samo informaciju da je pokrenuta istraga. Lično, za taj problem uopšte nisam znao do sada, a tako se dugo bavim dijasporom. U arhivi koju imamo, nismo naišli ni na jedan trag da su te slike papirološki ušle u Maticu. Istina nam je svima potrebna. Ne samo u vezi sa slikama, već svih sličnih problema koji su opterećivali saradnju sa dijasporom prethodnih godina. Najkorektnije je ne optuživati nikoga unapred i sačekati da institucije države odrade svoj deo. Lepo bi bilo da imamo priliku da te slike i sve ono što naši ljudi u dijaspori rade, okupimo na jednom mestu i da se realizuje ideja o legatu.
