Mučenička smrt oca Haritona
"Sa Kosova ne odlazim ni živ ni mrtav. Ovo je srpski narod, srpska zemlja, nikome ništa nismo nažao učinili. Za sve su krivi komunisti", rekao mi je dan ranije. To je rekao i vladici Artemiju.
Ovo su neke od poslednjih reči oca Haritona, monaha u manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena, kidnapovanog i brutalno ubijenog juna 1999, u 39 godini života, a koje nam prenosi bivši iguman ove svetinje Stefan.
Svedočenje muslimanke
Telo oca Haritona je pronađeno obezglavljeno godinu i više od nestanka, a izveštaji veštaka ukazuju da mu je glava odsečena oštrim predmetom, polomljena kičma, nekoliko rebara i kosti leve ruke. Telo je pronađeno u monaškoj mantiji i džemperu, a rascepi na njima ukazivali su da mu je stomak rasporen i da je nožem izboden u predelu srca. Glava nikada nije pronađena.
U međuvremenu se pojavilo jezivo svedočenje jedne muslimanke, koja je ispričala da je videla mudžahedine kako "igraju fudbal sa glavom popa."
Dokazi i izveštaj patologa predati su istražiteljima Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, ali taj zločin nikada nije procesuiran. O tragičnoj sudbini oca Haritona i tome šta se sve dešavalo tih dana u carskom gradu priča arhimandrit Stefan, tada iguman manastira Svetih Arhangela, a danas iguman manastira Zočište.
- Glava nije pronađena. Glavu su kao trofej uzeli mudžahedini. Ko zna da li će ikada otkriti - priča otac Stefan.
Manastiri bez zaštite
- Vesti o ocu Haritonu doneo nam je Kfor koji je došao na dogovore da preuzmu zaštitu Arhangela, Bogorodice Ljeviške, Bogoslovije... Ali, oni su tih prvih dana bili bez vojne zaštite. Mi u tom trenutku nismo znali koliko je Srba ostalo, jer je oko 6-7 hiljada 13. juna otišlo sa gradonačelnikom - priča otac Stefan.
Njegovo svedočenje ukazuje i da bi nemački Kfor pod komandom generala Frica fon Korfa mogao imati dragocena saznanja koja bi dovela do rasvetljavanja stravičnh zločina nad Srbima koji su se tih dana dešavali u Prizrenu, odnosno odlaska vojske Jugoslavije i dolaska NATO snaga.
- Kada su počeli svi događaji, povlačenje naše vojske iz Prizrena, bili smo svedoci šta se dešavalo 13. i 14. juna 1999. godine. Zajedno sa ocem Haritonom sam posle liturgije u Arhangelima koja se završila u 8 sati odlazio do vladike tadašnjeg Artemija na dogovore da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Jer vladika je već rekao, ako se budu povlačili narod i vojska i mi da budemo spremni da se povučemo. Tako smo mi tri dana prolazili kolima kroz gužv u centru Prizrena, pored hotela Teranda da bismo stigli do episkopije. Još na početku, ocu Zoranu su razbili kola kada su videli da je sveštenik. Ali, nas su tih dana nekim čudom pustili, razmicali se da prođemo. To je bilo neobično - priča otac Stefan.
Okupatori žmurili na pakao
Tog trećeg dana od dolaska Kfora u gradu je odjekivala lomljava stakla, a sveštenstvo je gledalo kao je masa rušila i vukla veliki kip Cara Dušana.
- Čudo je Božje kako smo uopšte mogli da dođemo tu, a da nas ne rastrgnu usput. Zaista je bio opšti haos. To je bilo ko u paklu. Takve vike, dreke, jeze, da je to strašno. Oni su po dozvoli Kfora činili sve te zločine. To nam je posle i policija rekla. Rekla je da su im oni dozvolili i dali naredbu da se sahrane koji su ostali. To moram da pomenem, da ostane zabeleženo, da su okupatori to dozvolili.
Otišao i nije se vratio
U Prizrenu je, dodaje, tih dana bila velika gužva i haos.
- OVK je došao na nemačkim tenkovima. Svojim očim sam gledao kao su išli i skandirali. Toliko ih je bilo na ulicama, kao da su iz zemlje nikli. Zaista, da je bilo kiše, na zemlju ne bi mogla da padne. Kroz tu gomilu smo prolazili tri dana, sve do tog 15. juna. Tada je naš golf vozio otac Harition. Dan ranije, a nas dvojica smo svašta preživel, rekao mi je - Sa Kosova ne odlazim ni živ ni mrtav. I zaista Bog mu je dao da ne ode sa ove svete zemlje ni živ ni mrtav.
I tog dana, 15. juna, prošli su kolima kroz gomilu, preko mosta u centru Prizrena, pored Bogoslovije i kroz šadrvan.
- Ušli smo na glavna vrata u dvorište episkopije i parkirali auto kod male crkve Svetog Đorđa. Kada smo izašli napolje, sa prozora je otac Vasilij, koji se zajedno sa ocem Haritonom monašio i zvao ga kume, doviknuo: "Kume, ajde, Svetlana je Miškova spremila pitu za vladiku, ako možeš da mu doneseš. Zvala je." On je bez reči, kao što je bi oposlušan, seo u auto i krenuo. U tom momentu, kolima je sa druge strane naišao otac Antonije i doviknuo: "Pa gde ga šalješ, OVK će ga kidnapovati." Posle smo saznali da je 11 Srba u Prizrenu kidnapovano tog dana - seća se otac Stefan.
Kada oca Haritona nije bilo više od 15 minuta, otac Vasilj se zabrinuo.
- Jao, pa njega su kidnapovali, viknuo je. Pozvao je ljude kod kojih je otišao, ali su oni rekli da otac Hariton nije ni stigao do njih. Rekli su da OVK skuplja oružje. Otac Vasilije se uplašio, jer ga je on poslao. Nismo ništa uspeli da saznamo, dok u popodnevnim časovima nije došao glavnokomandujući nemačkog Kfora nemački general Fon Korf sa prevodiocem kome je na grudima pisalo ime Teut. Saznalo se od nekog nemačkog novinara, koji je bio svedok, pa je preko Kfora obavestio da je oca Haritona negde kod Doma vojske zaustavila grupa u OVK uniformama, da su ga legitimisali, a onda ga prebacili pozadi u naša kola, a oni seli napred i odvezli. Tada mu se gubi svaki trag.
Zversko mučenje, pa pogubljenje
Bratija manastira Sveti Arhangeli do novembra 2000. godine nije znala šta se desilo sa ocem Haritonom.
- Nismo znali šta se sa njim desilo konkretno do iduće godine kada je Kfor otkrio gde je njegov grob i to što je nađeno. Otac Mihailo je preuzeo posmrtne ostatke. U tri kese su mu dali. Telo je vraćeno bez glave. To malo odeće je bilo, primetio sam da nigde nije bilo krsta. Brojanice su iskidane tamo gde je bio krst. Patolog je rekao da je bila bolna smrt, šest uboda u stomak, smrskana leva šaka i laktovi. Ko zna koliko je tučen i odsečena mu je glava. Mučili su ga. Telo je pronađeno u Prizrenu, iza bolnice. Po izveštaju policije, i strane i naše, Kfor je dao nalog da se svi sahrane. Znaju sve, ali neće da objave. Od jedne muslimanke smo saznali da su mudžahedini igrali fudbal sa glavom koja je imala bradu, od popa, kako je ona rekla - seća se otac Stefan.
