Čovek koga je cenio ceo svet
Dr Dušan Bataković, istoričar i diplomata, bivši ambasador i direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, iznenada je 27. juna preminuo u svom stanu u Beogradu.
Ugledni istoričar imao je šezdeset godina kada nas je napustio, ali su njegovo delo i društveno-diplomatska angažovanost poslednje tri decenije ostavili dubok trag u javnom životu Srbije i srpskog naroda u celini.
Dušan Bataković bio je jedan od onih retkih intelektualaca koji je mogao da svojom erudicijom i patriotizmom spoji dve, vazda zavađene, Srbije. Bio je intelektualac i gospodin u onom najplemenitijem smislu te reči, s poštovanjem se odnosio prema sagovornicima i onda kada se ideološki sa njima duboko razilazio.
Njegovim odlaskom javna reč u Srbiji izgubila je jednog od najboljih zagovornika racionalnog promišljanja državne i nacionalne politike i istovremeno neizmerne ljubavi i požrtvovanja za otadžbinu i narod kojem pripada.
"Vesti" imaju poseban sentiment prema Dušanu Batakoviću. Uvek nam je izlazio u susret. Na svaku našu molbu za izjavu, intervju, mudru reč, toliko potrebnu u svetu koja slavi prosečnost, nalazio je vremena. I kada je u tri mandata uplovio u diplomatske vode, prvo kao ambasador u Grčkoj, zatim u Kanadi i na kraju u Francuskoj, nije se izgovarao na obavezu da traži dozvolu nadležnog ministarstva. Imao je i poseban odnos prema dijaspori, njenom značaju u vraćanju Srbije među uređene, demokratske i poštovane evropske države.
I njegov privatni život govori nam o čoveku visokih moralnih nazora i požrtvovanosti. Kada je 2000. njegova voljena supruga Milica iznenada, u 38. godini, preminula, on se u potpunosti posvetio podizanju i vaspitavanju njihove dece Olge i Marka.
I u momentu kada je napuštao ovaj svet, sin Marko je bio pored njega. U iščekivanju da dođu kola hitne pomoći, pokušao je da ga reanimira, ali Dušanovo srce nije izdržalo.
O identitetu
- Srpski identitet je bio sasvim stabilan do stvaranja Jugoslavije. Tek tada je poljuljan, počeo da se razvodnjava u jugoslovenstvu, jer se Srbi po navici identifikuju sa državom i brane je do poslednjeg daha. Umesto dalje nacionalne integracije, koja je pojačana kod Slovenaca i posebno Hrvata, kod Srba je uz jugoslovenstvo relativizovano sve što je srpsko i favorizovan, posebno u komunizmu, regionalni i versko-regionalni umesto nacionalnog identiteta: stvarane su nove nacije iz srpskog etničkog korpusa, brisano i preimenovano nasleđe, zaboravljeni sunarodnici u susednim državama, proganjani od Albanije do Rumunije, Bugarske i Mađarske... Srpski identitet nije slučajno često jači u dijaspori nego u matici jer u dijaspori nema ideoloških prepreka i predrasuda.
Nadajmo se da će bar njegova i naša deca za svojih života dočekati Srbiju kakvu je promišljao i kakvoj je težio veliki gospodin, erudita i patriota Dušan Bataković.
Iz poslednjeg intervjua za "Vesti", koji je septembra prošle godine dao našoj novinarki i njegovoj porodičnoj prijateljici Radi Lončar, citiramo vam neka nacionalno-politička promišljanja istoričara i diplomate Dušana Bataković
O tezi da dobijamo ratove, a gubimo u miru
- Nije tačna teza da Srbi dobijaju ratove, a gube u miru: rekao bih da su Srbi kao narod izgubili Drugi svetski rat, jer je Srbiji kao matici bila slomljena kičma, omladina poslata na klanicu Sremskog fronta, a nacionalna elita likvidirana pod izgovorom "saradnje sa okupatorom".
Erudita starog kova
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uputio je telegram saučešća Balkanološkom institutu SANU povodom iznenadne i prerane smrti Dušana Batakovića.
- I kao istoričar i kao diplomata i kao naučni radnik, Dušan Bataković posedovao je retku vrstu posvećenosti svom pozivu. Bio je erudita starog kova, kome patriotski duh i ljubav prema Srbiji nisu bili prepreka da bude i građanin sveta - naveo je Vukosavljević.
O mitu Srbi narod najstariji
- Srpstvo se ne meri "starinom", nego rezultatima, kvalitetom i originalnošću kulture, umetničkim i duhovnim doprinosima evropskoj i svetskoj istoriji, iskoracima i dometima u vrednostima koje nas Srbe čine različitim od drugih naroda, posebnim i specifičnim, naravno u pozitivnom smislu. Ne bih imao ništa protiv da smo mnogo stariji narod nego što jesmo, naprotiv bilo bi mi veoma milo, ali nažalost nismo, i to ne mogu promeniti nikakve teorije koje se zasnivaju na neznanju i slobodnom maštanju, a ne na raspoloživim istorijskim činjenicama.
