Poražavajući tretman pacijenata u Srbiji
Već 20 dana ne radi skener u Opštoj bolnici u Pirotu. Dok se aparat ne popravi, hitni pacijenti šalju se u Klinički centar u Nišu. U poslednjih deset godina, Piroćanci su se sa različitim kvarovima skenera susretali više od 20 puta. Prema rečima direktora Opšte bolnice, Gorana Petrovića, reč je o kvaru na izmenjivaču toplote za rendgen cev skenera, za čiju je popravku potrebno oko 22.000 evra.
- Obavestili smo nadležnu filijalu zdravstvenog osiguranja i Ministarstvo zdravlja. Sredstva za popravku skenera trebalo bi da obezbedi Ministarstvo - rekao je Petrović. On je istakao da u Opštoj bolnici liste čekanja za skener nikada nije bilo.
- Dok se ne reši situacija sa ovim kvarom, formirana je petočlana lekarska komisija koja određuje koji su slučajevi hitni. Takvi pacijenti se šalju u Klinički centar u Nišu na Institut za radiologiju. U prethodne dve nedelje 14 pacijenata je iz Opšte bolnice Pirot transportovano u Niš - kaže Petrović.
Neslavni jubilej nemara
Punih 30 godina neuseljena stoji zgrada Poliklinike Kliničkog centra Srbije. Ova zgrada od 12 spratova je podignuta 1987. godine, ali unutrašnji radovi nikada nisu privedeni kraju. Prema rečima nekadašnjeg direktora Poliklinike KCS Arsena Ristića za dnevnik "Blic" iz 2011. godine, još 2009. godine je obezbeđen novac iz kredita, sproveden tender, urađen je projekat da se ova zgrada osposobi za pacijente.
- Trebalo je čak da se podigne još jedna takva kula i da se sve klinike, instituti i službe, osim ginekologije, neurohirurgije i endokrinologije, smeste u ove dve kule - rekao je dr Ristić. On je istakao da je postojao plan da tu budu smešteni i ležeći pacijenti, operacione sale, kao i ceo Urgentni centar, ali se od toga ništa nije desilo. I niža kula, koja je useljena 1987. godine, i ova znatno viša, koja nikad nije primila pacijente, građene su tih godina od doprinosa građana. Dr Ristić kaže da mu je žao što država nije prepoznala koliko je ovo bitan projekat za srpsko zdravstvo i da bi u cilju što bržeg osposobljavanja ove zgrade i izgradnje nove kule možda trebalo razmisliti o akcizama na duvan i alkohol od kojih bi novac išao za ovu namenu.
Pored pacijenata koji trenutno pristižu iz Pirota, 2,5 miliona ljudi koristi usluge Kliničkog centra u Nišu. Zbog nedovoljnih kapaciteta i loših uslova, 2013. godine započeta je izgradnja novog Kliničkog centra, koji će biti jezgro zdravstvene zaštite juga Srbije. Ali, prvi rok za završetak radova bio je oktobar 2016. godine, međutim tada je otvaranje bilo pomereno za 27. mart 2017. godine. U martu je otvaranje pomereno za maj, a ni tada do otvaranja nije došlo. Ministarstvo zdravlja razmatra da od glavnog izvođača radova na Kliničkom centru Niš zatraži da plati penale zbog kašnjenja sa završetkom gradnje.
Penali zbog miliona
Vrednost građevinskih radova na novom KBC Niš je oko 32 miliona evra, a italijanska firma Inso je prema pravilima Evropske investicione banke dala najbolju ponudu. Inženjer Radisav Belaćević istakao je da će zbog dodatnih radova koji nisu bili prvobitno predviđeni planom, izgradnja koštati više od 32 miliona. Evropska investiciona banka uložila je 35 miliona evra za izgradnju KCB Niš, dok je Vlada Srbije za opremanje izdvojila 17 miliona evra. Ali, zbog velikih kašnjenja sledi i naplata penala.
- Za tom opcijom ćemo posegnuti tek nakon konsultacije sa Radnom grupom pri Kancelariji za javna ulaganja. Uobičajena praksa je da iznos penala bude 10 odsto ukupne vrednosti ugovora - navode u Ministarstvu. Kao jednu od interventnih mera zbog kašnjenja radova, Vlada Srbije je uvela nadzor nad objektom. Koordinaciona grupa Kancelarije za javna ulaganja, na čelu sa inženjerom Radisavom Belaćevićem, preuzela je taj deo posla. Prema rečima Belaćevića, nakon razgovora sa predstavnicima firmi koje rade na izgradnji, ugovoreno je da Klinički centar bude otvoren do kraja godine.
Zbog nepoštovanja rokova za izgradnju, došlo je do poništavanja tendera za opremanje klinike, ali prema rečima direktora Kancelarije za javna ulaganja Marka Blagojevića, ugovoreni su konačni rokovi i dinamika unošenja i instaliranja opreme, kao i dodatna zaštita od prokišnjavanja, koja po dosadašnjem planu nije bila dobra.
