Krv dao 140 puta
Kada se u Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Priboju, Prijepolju i drugim okolnim gradovima desi neka nesreća, kada su bolesni životno ugroženi i kada je tokom porođaja ili neke komplikovane operacije hitno potrebna krv, svi odmah traže i zovu Sjeničaka Hasiba Bogućanina (62), poznatijeg po nadimku Duda, decenijama dobrovoljnog davaoca krvi i velikog humanistu koji je svojom dragocenom tečnošću do sada spasao na desetine života u ovom kraju i širom Srbije....
Kao vojnik spasao druga
Imam relativno retku i vrlo traženu krvnu grupu ("B"-pozitivnu) i uvek se odazovem, a vrlo često, čim čujem da se desila neka nesreća ili da je nekome potrebna krv, dolazim i bez poziva...
Tako je to od moje dvadesete godine, od kada sam, kao vojnik u Zagrebu, prvi put dao krv.
Tada sam spasio život mom drugu iz stroja Radetu Zoleu, rodom negde iz okoline Gospića, koji se neopreznošću teško ranio i kome je život visio o koncu.
Od tada, pa do danas krv sam dao 140 puta, još tri-četiri puta mi nisu upisali u knjižicu - kaže Bogućanin i dodaje:
- Čim sam se vratio iz vojske i zaposlio u sjeničkom rudniku uglja Štavalj, gde sam proveo ceo svoj radni vek i gde su se često dešavale povrede rudara kojima je valjalo pomoći, odlučio sam da budem stalni dobrovoljni davalac krvi i da na taj način pomažem ljudima u nevolji. Do sada sam dao više od 60 litara krvi, mnogima je moja krv spasla život, neke od spasenih znam, a neka nikad neću ni upoznati, niti oni znaju da u njihovim venama teče i koja kap moje krvi - priča popularni Duda.
Dobitnik brojnih priznanja
Dobio sam mnogo priznanja, jedan sam od najpoznatijih dobrovoljnih davalaca krvi u Srbiji, lepo je to, ali meni je najlepše priznanje kad me na ulici u Sjenici ili Prijepolju sretne gospođa sa već odraslim dečakom i kaže: "Znaš sine, da nam je ovaj čika spasao život, da nije bilo njegove krvi ko zna kako bi prošao carski rez nakon koga si ti došao na svet."
Obično mi se zahvale i kažu da nikada neće zaboraviti moju dobrotu. Imali veće nagrade od toga.
Spasao sam mnogo ljudi i stekao puno prijatelja: u Novom Pazaru, Kraljevu, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Prištini i širom Evrope, neki mi se javljaju čak iz Amerike...
Oni su moje su najveće bogatstvo - naglašava Bogućanin.
Dugo će ovaj poznati i uvaženi Sjeničak pamtiti jednu epizodu iz devedesetih godina prošlog veka...
Događaj se zbio u užičkoj bolnici u danima dok su se nedaleko, preko granice, u Bosni, vodile teške borbe između Srba i Bošnjaka...
Cilj još 10 boca
Dok sam prolazio kroz hodnik sasvim slučajno video sam dečaka i devojčicu kako plaču ispred jedne sobe...
Rekli su mi da se zovu Dušica i Zoran, da im se tata iznenada razboleo, da se bori za život i da je mama otišla da po Užicu traži dobrovoljne davaoce krvi.
Sin očevim stopama
Dobrovoljni davalac krvi je i Hasibov sin Elvis Bogućanin (38), on ima još ređu krvnu grupu AB pozitivnu i do sada je krv dao 50 puta.
Ugledao se na oca, prvi put krv je dao u vojsci i do sada je spasao mnogo života širom Srbije.. Često krv daje u redovnim akcijama zajedno sa ocem Hasibom...
Ispostavilo se da je njihovom ocu potrebna baš moja B pozitivna, odmah sam pozvao doktorku ( Olja se zvala) i ponudio krv...
Sećam se da je doktorka, dok je gledala moje papire sa koleginicom, tiho prokomentarisala: "Bog te... pa ovo je musliman"...
Dušicin i Zoranov tata tada je spasen, dugo smo bili u kontaktu, umro je prošle godine, sa Dušicom, Zoranom i doktorkom Oljom i danas sam dobar prijatelj.
Nikad nisam pitao: kome dajem krv, koje je vere i nacije i sl.
Uvek sam polazio od toga da je čovek i da spasavam nečiji život - priča Hasib Bogućanin od 2014. godine zaslužni rudarski penzioner.
- Po pravilima, krv mogu da dajem do 65. godine, cilj mi je da pređem brojku od 150 boca...
Niko me ni kasnije, ako me zdravlje posluži, a bude zatrebalo, ne može sprečiti da pomognem mojim komšijama i sugrađanima - poručuje popularni sjenički Duda.
Pomagao i na druge načine
Osim krvlju, pomagao je Hasib Bogućanin žiteljima Štavlja i drugih pešterskih sela i rudničkim buldožerim, kojima je leti gradio puteve, a zimi iz mećave i smetova spasavao decu, bolesne i stare...
I na ovaj način spasao je mnogo života.
U vreme poplava u Obrenovcu i Šapcu prvi se prijavio i ponudio da zajedno sa sinom Elvisom ode na najugroženija područja i pomogne ljudima u nevolji.
Takav je naš Duda, nesebičan i beskrajno dobar - kažu njegove komšije Simo Pajović i Zukrija Šabanović.
