Građani spremni, čekaju udar na sivu ekonomiju
Ogromna većina stanovnika BiH spremna je da menja svoje navike i da podrži državu u borbi protiv sive ekonomije.
To je pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija “Ipsos” u deset zemalja centralne i istočne Evrope.
Siva ekonomija, pokazalo je istraživanje, najzastupljenija je u BiH jer čini 25,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Rezultati istraživanja pokazali su da je 93 odsto stanovnika spremno da podrži vlast u borbi protiv sive ekonomije, jer su svesni da ovaj problem uzima sve više maha i sprečava razvoj zemlje, dok samo tri procenta manje ne bi imalo problem da menja navike kako bi pomogli u suzbijanju te pojave i uzimali bi račun pri svakoj kupovini ili plaćenoj usluzi.
- Više od 80 odsto ispitanika u deset zemalja pozvalo je svoje vlade da preduzmu korake u borbi protiv sive ekonomije. To je učinilo 72 odsto ispitanika u Poljskoj pa do 93 odsto njih u BiH - navedeno je u istraživanju pod nazivom “Smanjenje sive ekonomije putem elektronskog plaćanja” koje je naručio “Masterkard”.
Najveći broj ispitanika smatra da bi siva ekonomija mogla biti manja ako bi trgovci koristili fiskalne kase.
Za sivu ekonomiju je čulo 76 odsto ispitanika u BiH, a najveći broj njih tu pojavu povezuje sa neprijavljivanjem radnika, neregistrovanjem dela ili svih prodajnih transakcija i skrivanjem dela ili celog prihoda firmi.
Njenu štetnost prepoznaju kroz smanjenje mogućnosti države da pruži javne usluge, ograničavanje ekonomskog rasta i podsticanje nelojalne konkurencije među preduzećima.
Programski direktor Centra za istraživanje i studije GEA iz Banjaluke, koji se takođe bavio istraživanjem u vezi sa sivom ekonomijom, Ognjen Đukić kaže da su njihova istraživanja pokazala da je ta pojava izuzetno izražena i da uzima sve više maha.
- Taj problem je posebno povezan sa radom na crno i radom na sivo. Poslodavci posežu u tu zonu zbog previsokih stopa za oporezivanje rada. To za sobom vuče i nedostatak novca za doprinose iz kojih se finansiraju javni fondovi u RS. Da bi taj problem bio koliko-toliko smanjen, potrebno je sniziti stope oporezivanja rada. Iskustva drugih zemalja pokazala su da smanjenje oporezivanja rada može biti stimulans za dodatno zapošljavanje i smanjenje neformalne ekonomije - kazao je Đukić.
