"Vesti" u Dortmundu: Rodni kraj u srcu nose
Ni tmurno i oblačno vreme iznad Dortmunda nije bilo prepreka da se na tradicionalnom Kočićevom zboru okupi više od 2.800 poštovalaca kulture i običaja Krajišnika.
Manifestacija Fondacije "Petar Kočić", postala je tradicija i jedna od najvećih ove vrste, izvan zavičaja, a održana je 21. put.
Porta hrama Sv. Luke, bila je popunjena gostima iz cele Nemačke, Holandije, Belgije i Luksemburga. Ipak, najduži put od 650 kilometara od Pasaua do Dortmunda prevalili su porodice Petra Stanišića i Zorana Krasojevića.
Pomoć zavičaju
Predsednik Vergić je zahvalio svima iz radnog tima i svim gostima koji više od dve decenije sa Fondacijom "Petar Kočić" pomažu nejač u zavičaju.
Zborovanje je počelo blagoslovom, a ovaj put je to učinio protojerej-stavrofor Branislav Čortanovački, a zatim je usledila i pozdravna reč Slobodana Vergiča, presednika Fondacije "Petar Kočić".
Zaorila se potom ona stara "Nema raja bez rodnoga kraja", a njom je Ranko Stanić - Džimi dirnuo u srce i dušu sve one koji su davno otišli iz zavičaja.
Uvertiru u kulturno-umetnički deo programa napravila je mlada grupa Srbije. Bilo je zatim kola i pesme u izobilju baš kao i specijaliteta koje su pripremile vredne domaćice.
Posebnost je bio vo na ražnju težak više od 250 kilograma, koga je pripremio Manojlo Šljivić sa drugarima, a od koga je u ranim popodnevnim satima ostao samo skelet. Na drugoj strani porte dimna zavesa se sa roštilja dizala do neba.
Džimi i Brane Trifković u muzičkom delu programa, ispunili su mnogo želja, da bi se zborovanje privelo kraju u prvim večernjim satima.
Snagatori na megdanu
Po starom dobrom običaju u popodnevnim satima na redu su bili drevni krajiški sportovi, bacanje kamena s ramena i nadvlačenje konopca. Na kamenu su već godinama najuspešniji Rajko Dajević sa 9,67, Aleksandar Trzin 9,50 i Petar Dašić 9,10 metara. U nadvlačenju konopca, na travi su se nadmetali pravi snagatori. Prva tri mesta su pripala ekipama: Osnabrik, Ham i Srpski brod Šikare.
Tuča pred kraj
Dobro organizovana manifestacija nije, izgleda, bila po meri nekih pojedinaca pa su svoje nesporazume, kada se priredba već privodila kraju, pokušali da reše pesnicama i neprimernim ponašanjem. Morala je da interveniše i nemačka policija. Svi se slažu da je ova grupa bezumnika zaboravila da se nalazi u porti hrama Svetog apostola i evangeliste Luke i da nije bilo ni vreme ni mesto da na tako vulgaran način rešavaju međusobne probleme. Sreća je da se na kraju ipak sve završilo bez težih posledica.
