Beg sa vrelog asfalta
Vrmdža je verovatno jedino selo u Srbiji u kojem raste broj meštana. U poslednjih desetak godina u ovom selu, sa koga pogled puca na misterioznu planinu Rtanj, kupljeno je 34 kuća i placeva. Novih žitelja Vrmdže sve je više, a došli su iz različitih krajeva Srbije, ali i sveta. Svako od njih ima svoje specifične razloge za dolazak, međutim, svima je zajednička ljubav prema prirodi i zdravom životu.
Selo su nastanile porodice iz urbanih srpskih sredina, ali i žitelji SAD, Italije i Srbi koji su radni vek proveli u inostranstvu. Svi oni su imali isti cilj. Biti daleko od vrelog asfalta, okruženi zdravom životnom sredinom i organizacijom života po sopstvenim pravilima.
Iz ministarstva u njivu
Ilija Travar je iz Beograda i proveo je 15 godina u Ministarstvu spoljnih poslova. Koliko god to neobično u današnje vreme zvučalo, odlučio je da državni posao zameni proizvodnjom organskog začina orgeta, a užurbani život u gradu mirnim životom na selu.
Primer razvoja srpskog sela
Zadovoljan je i predsednik mesne zajednice Slaviša Krstić, koji kaže da je od 2006. mnogo pažnje posvećeno promociji sela. Još tada napravljena je internet prezentacija Vrmdže, čime se ni danas, 10 godina kasnije, ne mogu pohvaliti sela u Srbiji.
- Trenutno obrađujem dva hektara, gde gajim organsko povrće i spravljam organsku vegetu koju prodajem na pijacama širom Srbije - kaže Ilija, čiji je brend Orgeta u usponu.
Srđan i Sandra Prvulović su pre sedam godina odlučili da svoj posao presele iz Beograda u Vrmdžu. Vlasnici su uspešne firme koja se bavi ljudskim resursima u IT sektoru, a njihovi klijenti su najznačajnije kompanije u ovoj oblasti poput Frejma ili Majkrosofta. Srđan je u Vrmdžu došao sa suprugom i ćerkicom. Po izrazu lica vidi se da su srećni.
- Čovek ima mogućnost da bira gde će da živi. Ako imaš zanat u ruci, možeš da radiš bilo gde. Tri godine smo tragali za mestom gde ćemo spustiti sidro. Dugo smo putovali, a onda je supruga otkrila Vrmdžu. To je bilo kao u priči: kuća, ispred drvo, reka, sunce iza stena. Prvo smo napravili most, kuću, a onda i sve ostalo - kaže Srđan zadovoljno.
Sreća vidljiva u oku
Miloš i Ana Ninković došli su u Vrmdžu iz Zemuna, odnosno Užica. Ovaj mladi bračni par zajednički vodi rtanjski Centar zdravog života u koji dolaze ljudi iz svih krajeva kako bi se oslobodili stega i zidova koji postoje u gradu, i kako bi u suživotu sa prirodom vežbali, šetali, igrali. Žive skromno sa svojim istomišljenicima, a sreća im je vidljiva u oku. Njihovu školu redovno posećuju mnogi poslovni ljudi iz cele Srbije, koji žele relaksaciju od stresnih poslova.
- Mi smo kao ekipa odlučili da dođemo u prirodu, u selo, da napustimo potpuno grad i odvojimo se od tih gradskih priča, mučenja oko poslova. Mislili smo da to može vrlo brzo da se desi, međutim, trebalo nam je sedam godina da se svi prilagodimo prirodnim uslovima i, evo, sad to počinje da poprima oblik te originalne ideje - objašnjava Miloš. Kaže da im je prvi filter bila planina Rtanj.
- Rtanj je vrlo moćna planina i ako se tone može se osetiti na prvu. Već posle tri dana počinje da izlazi iz tebe ono što nosiš sa sobom. Ponekad to ne može da se podnese i ljudi beže - kaže Ana Ninković.
Goran Orlić je došao u Vrmdžu nakon radnog veka provedenog u Italiji. Pre četiri godine odlučio je da mu je dosta grada i na svom imanju, zajedno sa suprugom, napravio je pravu oazu za uživanje. Penzionerske dane provodi družeći se sa novim komšijama.
Poslovne ideje
Osim što su dolaskom u Vrmdžu povećali broj žitelja, novi stanovnici sa sobom su poneli i poslovne ideje. Radom na njima, zajedno sa starosedeocima, od Vrmdže stvaraju koncept održivog sela.
Sve ovo doprinelo je i razvoju seoskog turizma. Prošle godine je oko 8.000 izletnika posetilo Vrmdžu, a tome svakako doprinose i prirodna bogatstva, Vrmdžansko jezero, zatim Latin grad iz 3. veka, ali i brojne manifestacije poput planinarskih pohoda, a u planu je i pokretanje festivala turističko-dokumentarno-ekološkog filma.
Šta kažu starosedeoci?
Vrmdža sada ima nešto manje od 600 stanovnika. Meštani Vrmdže zadovoljni su dolaskom novih komšija, jer je selo ponovo oživelo i rađaju se deca. Tokom 2014. godine rođeno je šest beba.
- Neka dođu, neka ima u selu nekog. Svi što su došli, dobro su se snašli - kaže Biserka Milisavljević. Vodeničar Miodrag Nikolić smatra da je dobro što dolaze ljudi iz grada.
