Sajkovljani "okupirali" Novi Sad
Zavičajno udruženje Sajkovljana ovog proleća je u Novom Sadu upriličilo da se zemljaci koji danas žive i Srbiji, ali i oni koji su rasuti po svetu, druže i evociraju uspomene iz rodnog kraja. Uz nostalgično podsećanje na minule dane, ovi ljudi vedrog duha čuvaju uspomenu na mladost, lepotu življenja na rodnoj grudi, koju su mnogi morali da napuste iz ekonomskih razloga, ali i zbog poslednjih ratnih sukoba, kada se raspala zajednička otadžbina.
Aleksandra Baroša Sajkovljani smatraju jednim od najuspešnijih ljudi iz njihovog kraja.
- Ne znam da li sam najuspešniji, ali znam da sam zadovoljan sa onim što sam postigao, ali i sa svojim sveukupnim životom. Pare ne predstavljaju sve u životu - kategoričan je Aleksandar, kojeg prijatelji od milošte zovu Leksa iz Toronta.
Kao penzioner, on dosta vremena provodi u Srbiji gde se, kako kaže, danas najlepše oseća.
Na zavičajna druženja dolazi redovno da se sretne sa starim poznanicima i prijateljima, ali i da upozna i mlade Sajkovljane, koji su rođeni van rodnog kraja svojih roditelja.
Božo Injac iz Austriji je takođe redovan posetilac ovakvih skupova.
- Lepo je živeti u Austriji, ali rodni kraj je rodni kraj. Volim da dođem i vidim se sa poznatim ljudima. Lepo je pričati sa njima i prisećati se mladosti - veli Božo.
Na zavičajnom okupljanju Sajkovljana sreli smo i Petka i Mariju Rosić. Oni žive i rade u Austriji i za sada nemaju nameru da se vrate.
- Imamo i kuću u Bačkom Jarku, lepo nam je kad dođemo, ali nemamo nameru da se vraćamo ovamo. Možda, jednog dana... - objašnjavaju Petko i Marija.
Sledeće viđenje u Beogradu
- Cilj našeg okupljanja je da se vidimo družimo i da ne zaboravimo odakle smo. Da nam se deca upoznaju i da u budućnosti oni nastave da se druže i okupljaju - kaže za "Vesti" domaćin ovogodišnjeg novosadskog susreta Ilija Rosić.
Organizaciju i domaćinstvo za narednu godinu preuzela su braća Rosić, Dragan i Zoran, koji će Sajkovljane okupiti u Beogradu.
Na druženju je bila jedna od najstarijih Sajkovljanki Marija Stanković. Kaže da je ponosna na svoje zemljake i da će dolaziti dokle god joj noge budu služile.
Uz bogato jelo i piće, druženje je potrajalo do kasnih večernjih sati.
