Teraju nas na ulicu pod stare dane
Radnici nekadašnjeg građevinskog giganta Trudbenik svakodnevno strahuju da li će završiti na ulici.
Više od 30 porodica na beogradskom Konjarniku živi u barakama koje su pre 25 godina dobili od preduzeća kao privremeni smeštaj. Čekajući stanove koji su im sledovali, firma je privatizovana, zakoni promenjeni, zemljište na kojem su barake je prodato, a porodice na korak od toga da ostanu bez jedinog krova nad glavom.
Porodice Luković i Jokić koje tu žive od 1992. godine prve su na spisku za napuštanje svog doma. Njihovo iseljenje je bilo zakazano za 16. maj. Ipak, uz intervenciju predsednika opštine Zvezdara i protest komšija, akcija iseljenja bila je neuspešna.
- Sada svakog dana čekamo poštara sa novim rešenjem o iseljavanju. Kad god ga vidim, meni nije dobro. Mi živimo u strahu, a ne želimo da strepimo da li će nas neko isterati odavde svakog časa. Ako me isele, ja ću da se preselim na trotoar, tu ispred kuće - kaže očajni Vojimir Luković, invalid u penziji, koji u baraci živi sa svojom suprugom Marom.
Policajcima bilo neprijatno
Oni su pre 25 godina dobili rešenja za privremeni smeštaj dok ne dođu na red da dobiju stan.
- Mnoge porodice su dobile stan. Privremeno se u našem slučaju pretvorilo u 25 godina.
Preduzeće je onda propalo, a naš problem ostao nerešen. Novi vlasnici su u početku govorili da nas neće dirati, ali onda su isisali sve što su mogli iz firme i bacili je u stečaj. A zakon nas ne štiti jer u zakonu privremeni smeštaj ne postoji - objašnjava Vojimir.
Govoreći o danu kada je policija došla da ga iseli iz njegovog doma, nije mogao da suzdrži suze.
- Taj dan je bio vrlo mučan. Opkolila nas je policija, kao da smo najgori kriminalci. Kordon policije je zatvorio ulicu kako niko ne bi mogao da priđe našoj kapiji. Čemu toliki broj policajaca, za nas dvoje? Ne mogu reći da su oni bili prema nama grubi, čak se videlo da je i njima neprijatno. Šta će, ljudi su samo radili svoj posao - ispričao je vidno potresen Vojmir.
Njegova komšinica Milica Jokić, koja je sa suprugom Vojislavom takođe tog dana bila na redu za iseljenje, ističe da već godinama žive u agoniji.
- Već deset godina doživljavamo stresove i strahujemo kada vidimo da nam je stigla pošta. Nemamo više ni pravo da se žalimo, i Privredni i Apelacioni sud su doneli odluku da se iselimo. Mi smo bili prvi na redu, ali svih 30 porodica ovde čeka kada će stići njihov datum. Ovde ima invalida, ljudi u osamdesetim godinama, zar oni sada da se iseljavaju po stare dane - pita se Milica.
Otkaz pred penziju
Ona objašnjava da je njen suprug u Trudbeniku proveo 37 godina i da je bez posla ostao maltene pred penziju.
- Zar sada još i da ga izbace na ulicu i to na takav način, s tolikim brojem policajaca? Mi nećemo odustati. Borićemo se dokle god budemo mogli. Nikada ismo tražili da nam iko išta pokloni. Tražili smo da nam daju da otkupimo naše barake i svojevremeno nam je rečeno da je to moguće. Investitor koji će na ovom zemljištu da gradi zgradu mogao bi da nam svima da po jedan stan, ništa veći od ovih tridesetak kvadrata koliko sada imamo, a mi da to otplaćujemo. Samo želimo da konačno živimo mirno i da znamo da niko ne može da nas istera - rekla je Milica Jokić.
Čekaju svoj "sudnji" dan
Miroslav Krstić i supruga Stana još nisu dobili konačan datum iseljenja, ali jesu presudu da se isele.
Dvostruki aršini
Jedna od najvećih misterija koja muči stanare u ulici Luneta Milanovića na Konjarniku jeste kako su pojedine komšije dobile mogućnost da otkupe svoje barake ili dobiju neku stambenu jedinicu u zamenu za barake koje su predviđene za rušenje.
- Iste sudije su sudile, u istoj firmi smo radili, pod istim uslovima stanujemo, a presude su različite. Osećamo se kao građani drugog reda, kao da ne važe ista pravila za sve. To nas najviše boli. Mi ne znamo kako je to moguće, ali se dogodilo. Mi nismo kivni na te komšije, jer razumemo da se svako bori za sebe, ali jesmo na sud koji nas ne tretira podjednako. Sudilo se kako je kome odgovaralo - ispričao je za "Vesti" Vojimir Luković.
- Moj suprug je težak srčani bolesnik. Za njega je sve ovo izuzetno stresno i opasno. Živimo sa dva odrasla sina i nemamo gde. Mi se ovde svi držimo međusobno i zajedno se borimo jer je lakše kada nas je više. Obraćali smo se svim državnim institucijama, ali niko nije preduzeo ništa! Borićemo se do zadnjeg atoma snage - rekla je Stana Krstić.
Upozoravala i Verica Barać
GP "Trudbenik" je jedna 24 žrtve loše privatizacije. Firma Montera u vlasništvu Dragana Kopčalića, bivšeg visokog funckionera DS, otkupila je Trudbenik 2008. za svega sedam miliona evra, iako je vrednost firme bila procenjena na više od 15 miliona! Više od polovine radnika tada je ostalo bez posla, svi ugovoreni poslovi ovog preduzeća su u tom trenutku raskinuti, a Montera je počela rasprodaju izuzetno vredne imovine Trudbenika.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, uputila je 2009. Vladi Srbije dopis u kojem ukazuje na nepravilnosti pri otkupu Trudbenika. Tada je predložila i da Vlada i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preduzmu odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti. Međutim , još nije pokrenut nikakav postupak za utvrđivanje odgovornosti i naknadu štete pričinjene preduzeću i radnicima.
Danas se Trudbenik nalazi u stečaju, a osim radnika ove firme smeštenih na Konjarniku, slične probleme imaju i radnici Trudbenika na nekoliko drugih lokacija u Beogradu. Veliki broj porodica živi u samačkom hotelu u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, kao i u Pančevu i u Krnjači. Na vrata više desetina porodica su u poslednjih deset godina kucali sudski izvršitelji radi nasilnog iseljenja iz skromnog smeštaja.
Više od 80 porodica čeka iseljenje, a 2013. radnici su održali miran skup ispred vlade kako bi se rešio njihov problem. Premijer Aleksandar Vučić je tada obećao da će preduzeti sve što je u njegovoj moći da problem bude rešen.
