Srpski jorgani stigli do Kanade
U Beogradu je nekada bilo 100 radnji u kojima su vrsni majstori pravili prekrivače, a danas su ostale samo tri. Vlasnik jedne od njih je Predrag Janković sa Dorćola. On je treća generacija Jankovića koja jede hleb od ovog zanata.
Učio od dede
- Radnju je pola veka držao moj deda Živorad uz kojeg sam još kao student učio tajne šivenja jorgana - kaže Predrag i dodaje:
- Kada je on otišao u penziju preuzeo sam radnju i sve radim ručno. Za punjenje jorgana koristim kvalitetan pamuk, vunu i perje koje nabavljam u beogradskim prodavnicama. Iskren da budem težak je to posao. Od velikog rada zabole me ruke jer da bih sašio jedan jorgan treba mi desetak sati aktivnog rada. Ali, najvažnije je da je svaki veoma kvalitetan i traje decenijama. Kod mene dolaze i mušterije kojima je deda šio jorgane. Najviše ih je iz prestonice i prigradskih naselja, ali i cele Srbije.
Dobar glas se daleko čuje pa sve više šije jorgane našim ljudima koji dolaze u otadžbinu na odmor iz Bugarske, Kanade, Slovenije, Makedonije i Kanade. Poznat je i po tome što svoje mušterije uvek dočeka na vratima radnje.
Besparica
- Ljudi nemaju para, teška su vremena. Najbolje se isplati šivenje jorgana kao što su radili naši preci. Kod mene dolaze sa svih strana da im sašijem prekrivač ispod kojih se hladnoća ne oseća - veli Janković.
- Svako ko dođe da mu sašijem jorgan zaslužio je da ga ispoštujem jer ja od ovog posla živim. Pored šivenja novih jorgana prepravljam i stare jorgane, jastuke i dušeke i po tom sam čuven u Beogradu.
Šiju za unuke
- Nije mi teško ni kad mi neko donese stari jorgan, rasparam ga, očešljam vunu i opšijem ga, tako da mušterije dobiju kvalitetan prekrivač. Uglavnom ih donose penzioneri koji su jorgane dobijali za vreme venčanja, a njima su pokrivali decu i unuke - veli Janković i nastavlja:
Omiljeni komšija
Majstora Predraga vole i komšije i kolege. Reporteri "Vesti" su se uverili kako ga ovih dana srdačno pozdravljaju svi koji prođu ulicom pored lokala.
- Ceo radni vek radim pošteno pa me mušterije zbog toga cene. Najbolje se osećam kad mi dođe mušterija i kaže da je prezadovoljna kako sam joj sašio jorgan - kaže Predrag.
- Dok budem mogao da radim i bude posla, boriću se da ovaj zanat ne padne u zaborav. Žao mi je što više nema zadruga jorgandžija koje su okupljale i po 20 majstora, a brojni Beograđani se sećaju tih vremena. Danas svi od ovog zanata beže. O tome ovaj čuveni majstor u prestonici Srbije kaže:
- Već dve decenije niko od mladih ljudi i ne pita za ovaj posao. Ovo je posao od kojeg se i danas može pristojno živeti. Očigledno mnogi neće ništa da rade - veli Predrag.