Gradi se tunel ispod Beograda, ali postoje i uslovi
Tunel koji bi trebalo da poveže Savsku i Dunavsku padinu, biće dug 1.993 metra, a prostiraće se od Ulice Gavrila Principa u zoni Kameničke do sedišta Policijske uprave Beograd u Bulevaru despota Stefana.
Ovu varijantu idejnog rešenja ponudila je projektantska kuća "Ces Cowi", a ono predviđa dve razvdojene tunelske cevi koje će imati po dve saobraćajne trake i ulaze odnosno izlaze.
- Reč je o modernom tunelu koji će rešiti veliki saobraćajni problem i spojiti dva dela grada koji imaju veoma frekventan saobraćaj. Do kraja godine očekujemo usvajanje projekta da bi poslednjih meseci 2018. mogla da počne gradnja - rekao je gradonačelnik Siniša Mali.
Na ulazima i izlazima tunela moraće da se poruši 21 objekat ukupne površine 4.671 kvadratnih metar.
Najveća dubina biće ispod Terazija i iznosiće oko 38 metara.
Ukupna širina poprečnog profila u jednoj tunelskoj cevi biće 9,56 metara sa saobraćajnim trakama širokim po 3,5 metara i pešačkim od 0,93 metra.
Predviđena su i dva evakuaciona izlaza za vozila.
Ranije procene govorile su da bi ovaj projekat mogao da košta između 100 i 130 miliona evra, a poslednja je, tvrde u Gradskoj upravi, da će za tunel biti potrebno 78 miliona.
A uslov je...
Međutim, postoji i mali problem koji bi mogao značajno da poremeti rokove, pošto je uslov za gradnju da se prošire Cvijićeva i Dunavska ulica kako bi se unapredila saobraćajna mreža u toj zoni.
Očekuje se da će za četiri godine broj automobila u centralnom delu prestonice bude smanjen za 10 do 15 odsto, a vreme putovanja i emisija ugljen-monoksida biće smanjena za oko 10 odsto.
Ideja o ovom tunelu stara je 70 godina, a stručnjaci su u prethodnom periodu razmotrili čak 13 različitih varijanti i trasa tunelske mreže.
