Humanitarni most "Vesti": Borba za svaki dečji osmeh
U organizaciji Catalyst Balkans i Trag fondacije u Beogradu je održana nacionalna konferencija o filantropiji u lokalnim zajednicama, gde su i naše "Vesti" imale priliku da predstave Humanitarni most i da s ponosom govore o čitaocima i donatorima velikog srca.
Čovekoljublje u vreme zla
Brojni učesnici, neprofitne organizacije i fondacije tom prilikom saznali su da je od trenutka kad su se "Vesti" 15. decembra 1992. godine prvi put pojavile na kioscima širom Evrope rođen i Humanitarni most, na inicijativu predsednika kompanije "Nida Verlag" Dušana Vidakovića.
Tačnije, u vreme kad se ratni požar nezaustavljivo širio prostorima bivše Jugoslavije, a naši čitaoci na izveštaje s ratišta, bolnica, iz spaljenih sela i gradova reagovali na do tada nezabeležen način, šaljući šlepere pomoći i pakete lekova, sanitetskog materijala, opreme, odeće, konzervirane hrane...
Masovni odziv ljudi iz dijaspore spremnih da pomognu otadžbinu bio je i pravi trenutak za ovako posebnu rubriku, koja i posle 24 godine predstvalja zaštitni znak "Vesti".
I mnoge druge pojedinosti iz više od dve decenije rada i postojanja izazvale su veliko interesovanje učesnika filantropske konferencije.
Lideri u humanosti
U ime organizatora konferencije obratila se prisutnima Zorana Brozović.
- Svih ovih godina pažljivo pratimo napore koje ulažu mnoge humanitarne organizacije i bilo nam je fascinantno da smo samo tokom 2016. na ovu temu zabeležili više od 720 naslova u "Vestima". Iza toga stoji 720 priča o teškim ljudskim sudbinama i isto toliko reakcija dobrotvora s imenom i prezimenom ili onih koji žele da ostanu anonimni. Sve njih "Vesti" spajaju iz dana u dan i tako godinama - rekla je Zorana Brozović.
I Ana Košel, direktorka fondacije "Ana i Vlade Divac" govorila je o svojim i iskustvima pomenute organizacije u humanitarnom radu.
- Posle mnogo rada, susreta i kontakata rekla bih da ne treba samo mi da nešto očekujemo od dijaspore već i da dijaspora s punim pravom očekuje da i mi nešto uradimo. "Vesti" su u toj oblasti, kao i u mnogim drugima, pravi lider - pohvalila je naš list Ana Košel.
Sofijin praznik
Umrežavanje sa dijasporom izavalo je veliko interesovanje prisutnih, pa su usledila brojna pitanja.
Na svako smo se potrudili da odgovorimo, ističući da su pažljivo osluškivanje naših čitalaca, u svakom trenutku pružanje verodostojnih informacija i negovanje izgrađenog poverenja najvažniji činioci zahvaljujući kojima ova rubrika i danas živi.
O tome mogu da posvedoče brojni primeri, a najaktuelniji je slučaj malene Sofije Nikolić iz Zemuna, rođene s rascepom dušnika i jednjaka, koja je zahvaljujući ogromnoj podršci ljudi dobre volje otišla na spasonosni hirurški zahvat u parisku bolnicu Neker.
Ali, i ništa manjoj podršci naših plemenitih sunarodnika iz Pariza, posebno gospođe Planke Bondulić, koja je Nikoliće za nekoliko mececi boravka u "gradu svetlosti" ugostila kao rod rođeni.
Naša ekipa je iz dana u dan budno pratila stanje ove devojčice, pa smo ljupku Sofiju posetili dan pošto je napunila dve godine i uručili joj rođendanski dar Mitra Žuže iz Pariza. Zauzvrat, malena Sofija i njena majka Bojana svojim dobročiniteljima šalju najlepši osmeh uz poruku da devojčica napreduje iz dana u dan i donosi ogromnu radost svima s kojima se sretne.
S ljubavlju uz Teodoru
Sudbinu teško bolesne Teodore Vranješević iz Kragujevca, još jednog deteta koje je celu Srbiju i dijasporu digla na noge da u rekordnom roku za lečenje u Frankfurtu prikupe čak 350.000 evra, takođe ćemo pomno pratiti. Kao i sve akcije koje su se našle u "Vestima". I upravo je to ono što nas čini jedinstvenim.
