Danas je Sveti Vasilije Ostroški: Dan kada se dešavaju najveća čuda
Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Rodio se 28. decembra 1610. godine, od pobožnih i blagočestivih pravoslavnih roditelja Petra i Anastasije Jovanović. Na krštenju su mu roditelji dali ime Stojan.
Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Presvete Bogorodice i kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog.
Hramovi
Poštovanje našeg naroda prema ovom Božjem ugodniku ogleda se i u podizanju u njegovu čast mnogobrojnih hramova. Posebno je lep hram podignut svetitelju u njegovom gradu Onogoštu - Nikšiću. Godine 1935. otvorena je u Beogradu bolnica nazvana po Svetom Vasiliju Ostroškom, a u Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu čuva se i danas njegov sveti omofor.
Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš odakle je utvrđivao u pravoslavlju vernike. Kada su Turci razorili Tvrdoš, svetitelj se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj opasni podvižnički život.
Upokojio se u Gospodu 1671. godine, a njegove čudotvorne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama.
U narodu je Sveti Vasilije poznat po svom podvižništvu i mnogobrojim čudotvornim isceljenjima. Poklonička putovanja narodna u Ostrog počela su još za zemaljskog života Svetog Vasilija, nastavljena su po proslavljenju njegovih svetih moštiju i traju i danas.
Osim praznika Svetog Vasilija, dani sabora u Ostrogu su Trojičindan, Petrovdan, Ilindan i dan Uspenja Presvete Bogarodice. U te dane u Ostrog se okuplja i po deset i dvadeset hiljada pobožnih poklonika.
I danas je ostroška isposnica, u kojoj se podvizavao Sveti Vasilije i gde počivaju njegove svete mošti, mesto isceljenja na kojem mnogi nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i telom.
Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko Svetog Vasilija učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja.
Čuda Svetog Vasilija Ostroškog
U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostrog, jedna granata iz brdskog topa nemačkog udarila je u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvici Časnog Krsta, ali nije eksplodirala. Granata se od pada razbila na dvoje. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila sasvim ispravna. Očigledno je da Svetitelj to nije dopustio. Ova granata se i danas čuva u Gornjem manastiru.
Jedna od mnogobrojnih starih legendi koje svedoče o milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija između ostalog jeste i priča da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispala beba iz kolevke. Budući da je se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, maltene uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine, veselo se smeškajući.
Običaji i verovanja
Za Vasilija čudotvorca vezuju se i narodna verovanja. Jedno od najzastupljenijih je da Sveti Vasilije noću ustaje iz kovčega, šeta po stenama i tako pomaže vernicima koji su od njega došli da zatraže pomoć. Navodno su to potvrdili monasi i druga sveštena lica - vunene čarape na nogama svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene cele. Zbog toga pojedini vernici u Ostrog nose i par vunenih čarapa. Na današnji dan, prema verovanju, ne bi trebalo raditi teško fizičke poslove, ali valja očistiti kuću da bi u domu vladali mir i harmonija tokom čitave godine. Mnogi veruju da ako se zavetuju da će na Duhove otići u Ostrog njihova bolest ili bolest nekog njima bliskog nestati.
