Utorak 22. 10. 2019.
Washington
70
  • Chicago
    80
  • New York
    130
  • Belmont
    130
  • Atlanta
    180
  • Boston
    200
  • Firt
    120
  • Denver
    200
  • Detroit
    120
  • Dover
    160
  • Hartford
    120
  • Orlean
    140
  • Helena
    180
  • Ren
    120
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    160
  • Portland
    250
  • Salem
    120
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    300
  • Topeka
    110
0
Ponedeljak 08.05.2017.
18:01
J. L. Petković - Vesti A

Muzički pečati kneza Miloša

Faraon je skinuo pečatni prsten i stavio ga Josifu na ruku. Tako je preneo na njega svoju vlast i pravo da udari kraljevski pečat na sva dokumenta, stoji u Prvoj knjizi Mojsijevoj. Za Sumerce (početak trećeg milenijuma pre nove ere), u Asiriji i Vavilonu, pa sve do današnjih dana, pečati su simboli moći, trag vremena i društva, označitelji kulturnog i političkog trenutka, nosioci nacionalnog identiteta.

M. Karović
Trag društva i vremena: Vladimir Merenik

Prekretnica srpske srednjovekovne istorije je uspostavljanje kraljevine 1217, a do sledećeg velikog poglavlja, proglašenja carstva 1346. godine, prestonim pečatima, sačuvanim i danas, prve korake srpske državnosti popisivali su kraljevi Radoslav, Vladislav, Uroš I, Dragutin, Milutin, Stefan Dečanski i Dušan. Reljefi otisnuti na papiru svedoče o veličini, moći i statusu vladara.

- To je bila stvar prestiža, posebno u srednjem veku, i u Evropi i u Srbiji - kaže za "Vesti" Vladimir Merenik, muzejski savetnik i autor kolekcije "Pečatnjaci i pečati iz zbirke Istorijskog muzeja Srbije", otvorene u Konaku kneza Miloša u Beogradu.

Na jednom mestu prvi put su izloženi najreprezentativniji i najznačajniji pečati srpskih vladara, vladika i znamenitih ličnosti.

Od nakita do Dušanovog zakonika

O prednemanjićkim pečatima se ne zna puno, ali u kolekciji je Strojimirov zlatni pečatnjak iz druge polovine 9. veka. Spektralnom analizom potvrđeno je vreme njegovog nastanka.

- Postojala su tri brata Mutimir, Strojimir i Gojnik, sinovi kneza Vlastimira, koji su nasledili presto. Mutimir je onda proterao Gojnika i Strojimira u Bugarsku, gde se oženio. Na pečatnjaku na grčkom piše - Strojimir - Gospode, pomozi! Krst na njemu je vrlo važan jer je reč o periodu kristijanizacije Srba. To je bio dug proces. Prvo su hrišćanstvo preuzeli vladari, dok je kod naroda to išlo sporije. Nezahvalno je porediti, ali to je kao ulazak u Evropsku uniju ili Ujedinjenje nacije, proces dobijanja legitimiteta - pojašnjava Merenik.

Strojimirov zlatni pečatnjak kupljen je na aukciji u Minhenu, 2006. godine, a početna cena je bila oko 20.000 evra.

Mihajlov monogram

Knez Stefan Lazarević se služio pečatom svoga oca kneza Lazara. Ali posle Kosovske bitke (1389) postepeno je preovladao heraldički tip pečata, pa se na njegovom crvenom visećem voštanom pečatu iz 1405. nalazi predstava zatvorene kacige (šlema) sa bivoljim rogovima na vrhu zakrivljenim ka unutra. To je bio grb Lazarevića.
Na izložbi je prvi put javnosti predstavljen pečatnjak sa monogramom Mihajla Obrenovića. On pripada vremenu njegove druge vladavine, od 1860. do 1868. Na njegovom vrhu se nalazi kneževska kruna, a oko nje ćirilični natpis: Kneževina Srbija Beograd. Istorijski muzej Srbije otkupio ga je 2016. godine.

- Sve je išlo diplomatskim kanalima, a zatim nama predato na čuvanje - dodaje naš sagovornik, ističući da o ovom predmetu nauka tek treba da da konačni sud. Zna se, međutim, da su mali pečatnjaci sa alkom karakteristični za 9. i 10. vek, te da su se kao deo nakita nosili oko vrata.
Lep primer velikog vladarskog pečata srpske srednjovekovne države napravljen je oko 1240. i pripada kralju Stefanu Vladislavu (1234-1243). Na aversu je predstavljen kralj kako sedi na prestolu, a na reversu na konju u galopu.

Najstariji sačuvan pečat od crvenog voska u srednjovekovnoj Srbiji je na povelji kralja Stefana Dušana iz 1334. godine. Kao kralj, imao je tajne pečate koje je koristio za pisma upućenim u Dubrovnik. Kao car, u skladu sa rangom, imao je više pečata i pečatnjaka. U njegovom carstvu, pečat osim moći simbolizuje i snagu javne vere prilikom pozivanja na sud. U članu 62 Dušanovog zakonika propisano je da veliki vlastelin treba da bude pozvan na sud "sudijinom knjigom" (pisanim putem), dok za običnu vlastelu i sve ostale važi "pečat".

Voždova prepiska

Osim Nemanjićima, najbrojniji sačuvani pečati pripadali su vladarima dinastije Lazarevića, Brankovića, Mrnjavčevića, Kotromanića i Balšića.

Bosanski kralj Stefan Tvrtko Kotromanić (1377-1391) je, recimo, imao čak četiri pečata. Ali ni on, ni car Dušan, nisu bili oduševljeni njima kao jedan srpski vladar novog veka.

Dovitljiv trgovac

Na raskršću carstava, trgovcima nije bilo lako da posluju, a u ugovaranju i pečatiranju poslova bili su i te kako domišljati. Jeremija Veličko ili Veličković je davne 1822. imao trostrani pečat. Inicijali na njemu su bili ispisani na ćirilici, latinici i osmanskom turskom. U zavisnosti s kim trguje, samo bi zarotirao pločicu na pečatu.

Najznačajniji deo zbirke pečata dolazi iz prve polovine 19. veka, vremena obnove srpske države. U toku ustaničkog perioda, napominje naš sagovornik, institucija pečata doživljava brzi razvitak. I Karađorđe i Miloš Obrenović njima su zaključivali važna akta.

Mihajlov monogram

Knez Stefan Lazarević se služio pečatom svoga oca kneza Lazara. Ali posle Kosovske bitke (1389) postepeno je preovladao heraldički tip pečata, pa se na njegovom crvenom visećem voštanom pečatu iz 1405. nalazi predstava zatvorene kacige (šlema) sa bivoljim rogovima na vrhu zakrivljenim ka unutra. To je bio grb Lazarevića.
Na izložbi je prvi put javnosti predstavljen pečatnjak sa monogramom Mihajla Obrenovića. On pripada vremenu njegove druge vladavine, od 1860. do 1868. Na njegovom vrhu se nalazi kneževska kruna, a oko nje ćirilični natpis: Kneževina Srbija Beograd. Istorijski muzej Srbije otkupio ga je 2016. godine.

- Karađorđe je recimo imao dva pečata iz perioda 1811. koje je koristio u zavisnosti od prepiske, odnosno da li je službena ili privatna. Na njima piše "verhovni vožd naroda serbskog", GP - Georgije Petrović i na njima se nalaze vojni simboli koji dokazuju moć - priča Merenik, ukazujući da recimo pečati kneza Miloša nižu genezu njegove moći.

Na prvom je bio ugraviran turski simbol, turban sa perom, ali taj je nastao neposredno nakon Drugog srpskog ustanka 1815. i usmenog sporazuma Miloša i Marašli Ali-paše.

- Miloš je tada postao neka vrsta turskog činovnika za srpske poslove, a Srbija je imala neki poluautonomni status. Međutim, kako se njegova vlast razvijala, tako su i simboli na pečatu postajali sve više srpskiji, da bi se recimo 1825. izbrisali svi islamski i turski simboli, a umesto turbana se pojavljuje kneževska kruna. Plašt postaje sve bogatiji. Tako da se može preko pečata pratiti kako se njegova vlast razvijala - kaže Vladimir Merenik, dodajući da su ti pečati ovekovečili razna pisma i službena akta koje je srpski vladar izdavao kapetanima, kneževima.

Da se zna ko je kraljica

U nekom periodu svetski vladari su svoju veličinu dokazivali i veličinom svojih pečata. Engleska kraljica Viktorija (1837-1901) imala je najveći pečat čiji je prečnik bio čak 15 centimetara. I crkveni velikodostojnici su se trudili da njihovi pečati budu veliki kao i vladarski.

Kristal zaštite i ravnoteže

M. Karović
Karađorđe je koristio dva pečata

- Miloš je bio nepismen, pa su njegovi pisari u knjaževskoj kancelariji upotrebljavali te pečate. On je, recimo, imao i turski pečat na osmanskom turskom jeziku za prepisku sa pašama, muhafizima, turskim starešinama. Osim toga, on je voleo pečate i stalno je naručivao nove. U monografiji Mihajla Gavrilovića čak stoji da je iz Beča naručivao pečate koji su imali muziku u sebi. Kakvi su to pečati bili ne znamo, ali verovatno su bili u kutiji koja je imala mehanizam - zaključuje naš sagovornik.

Pet, pa šest baklji

- Jedan od zanimljivih eksponata je iz vremena 1945. godine kada Drugi svetski rat još nije bio ni gotov. Na njemu, naime, piše - Demokratska Federativna Jugoslavija - Srbija. Ta takozvana DFJ je trajala od 7. marta 1945. do 29. novembra 1945. i samo u tom vremenskom periodu se ovaj pečatnjak koristio. Verovatno je svaka republika imala za sebe jedan. Ali, ono što je karakteristično jeste da je na njoj bilo pet baklji koje simbolizuju pet konstitutivnih naroda. Kao što znate, to je posle zamenjeno sa šest baklji koje predstavljaju šest republika - kaže Vladimir Merenik, dodajući da je taj redak primerak slučajan nalaz na terenu, odnosno neko je hteo da ga baci.

U vreme srpskih kraljeva, carevine, kneževine, pečati vladara su bili izraz visokog društvenog položaja i prava koji tom položaju pripada i oni su vodili računa kako izgledaju. Na njima su se, možda slično političkim prilikama danas, videli uticaji Istoka i Zapada, ali izvesno, Srbija je bila u korak sa Evropom. Izgledali su glamurozno.

Veprova glava probodena strelom

Lep i raskošan je pečatnjak patrijarha Josipa Rajačića iz 1860. On obuhvata grbove svih teritorija koje su pod jurisdikcijom Patrijaršije, to jest pre toga Mitropolije sremsko-karlovačke. Na njemu je grb Tribalije, veprova glava probodena strelom, to je grb koji simbolizuje tursku Srbiju. Tu je oklopljena i sabljom oružana desnica. Zatim grb Dalmacije, tri krunisana leopardova lica. Zatim regalija, kraljevska kruna na purpurnom jastučetu sa četiri zlatne kvasne. U šestom polju su tri hrta, simbol Podunavske Slavonije. U umetnutom štitu u centru je grb Raške. Iznad te kompozicije nalazi se šest štitova sa grbovima Dardanije (Stare Srbije), Baltičke Slavonije (Pomeranije), Srbije, Hrvatske, Srema i Bosne. Josif Rajačić je bio karlovački mitropolit, a Majska skupština 1848. proglasila ga je za srpskog patrijarha.

Pečatnjak kralja Milana Obrenovića napravljen je od ametista u srebrnom ramu sa drškom u obliku suze. Merenik podseća da se tu već vidi viši rang Srbije. Proglašena je 1882. za kraljevinu, a na poludragom kamenu, kristalu zaštite, nesebičnosti, plemenitosti, ravnoteže i unutrašnjeg mira, ugravirana je kraljevska kruna. Lep, po meri prvog novovekovnog kralja.
Za razliku od pečatnjaka, veliki deo arhiva sa dokumentima na koje su bili utisnuti, uništen je tokom svih ovih ratova.

Plemićki grbovi stare dijaspore

Iz perioda austrijske uprave Srbijom (1718-1739) poznati su pečati biroa Avrama Grujića i Gavrila Raškovića, koji su se nalazili na čelu Beogradske opštine. Sačuvan je pečat Beogradske opštine iz 1725. na kojem se nalazi Sveti arhanđel Mihailo kao njen patron.

Pečati ustaničke Srbije se izrađuju u Habzburškoj monarhiji, tek neki u Rusiji.

Pečatnjak vojvode Stojana Čupića (1765-1815), čuvenog Zmaja od Noćaja, učesnika i Prvog i Drugog srpskog ustanka, ima krst sa ocilima i ispisanu reč - Mačva. Uz njegovo ime stoji vojni rang tisućnik koji se javlja u srednjovekovnoj Rusiji i Srbiji, odnosno vojvoda, zapovednik vojne formacije.

Iz tog vremena postoje pečati institucija ustaničke Srbije, magistrata, odnosno nahijskih sudova. Naš sagovornik dodaje da oni nisu najpreciznije rezani, ali svedoče o razvoju institucija mlade ustaničke države.

Nejasne slike

- Na nekim retkim dokumentima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka sačuvani su otisci pečata, ali slike nisu najjasnije, jer su ih pečatoresci gravirali za otiskivanje u vosku, pa se najfiniji detalji u dubokom rezu ne vide dobro kada se stave u mastilo - podseća autor izložbe.

- Oni su s jedne strane potvrda o tim institucijama, a s druge strane, bilo je nezamislivo da neki dokument ima validnost, a da nije overen pečatom - dodaje Vladimir Merenik.

U kolekciji su, modernim jezikom, i plemićki grbovi srpske dijaspore. Naime, tu je grb Teodora - Tea Radosavljevića, Srbina iz Austrije, rodom iz Šimanovaca u Sremu, koji je bio u austrijskoj službi. Franc Jozef mu je dodelio čin pukovnika 1856, a onda je on bio austrijski konzul u kneževini Srbiji od 1850. do 1858.

- Njegov pečat je godinama bio u porodici pre nego je došao u muzej. U kolekciji je i pečat Avrama ili Abrahama Radosavljevića, Teodorovog oca koji je dobio plemstvo od austrijskog cara. Inače, konzul Austrije u Srbiji je bio u dobrim odnosima sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem - ističe Merenik.

U Konaku kneza Miloša nalaze se i pečati glavnog odbora Narodne radikalne stranke koja je osnovana 1881. S obzirom na to da je prva skupština stranke organizovana naredne godine u Kragujevcu, pečatnjaci verovatno datiraju iz 1883. godine.


 

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2019 © - vesti online