Okrugli sto "Vesti": Koji su dometi protesta mladih, sindikata vojske i policije?
Širom gradova Srbije više od dve nedelje se organizuju "Protesti protiv diktature". Studenti i studentkinje, đaci, penzioneri, seljaci i svi ostali nezadovoljni građani naše zemlje zahtevaju fer i slobodne izbore, momentalno uređivanje biračkog spiska, smenu članova Republičke izborne Komisije i Regulatornog tela za elektronske medije, obezbeđivanje jednakog pristupa medijima svim političkim kandidatima, strogo sankcionisanje kupovine glasova i ucenjivanja glasača, uvođenje obaveznog TV duela, javnost finansiranja kampanja, departizaciju, razrešenje svih stranačkih i korumpiranih funkcionera u javnim preduzećima, decentralizacija i premeštanje političke moći na lokalni nivo, zaštitu prava i poboljšanje statusa svih radnika, zaštita životnog standarda stanovništva, javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo. Šta zapravo znače svi ovi zahtevi i da li ovako objedinjeni jasno pokazuju sliku u kojoj se nalazi srpsko društvo?
x Šta se krije iza svih ovih zahteva koji se mogu čuti, ali i pročitati sa transparenata širom gradova Srbije?
x Protesti traju više od dve nedelje, ali niko zvanično nije rekao da će uslištiti ijedan od zahteva. Da li se ide ka tome da se protesti sami od sebe "uguše"?
x Premijer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da svako ima pravo da protestuje. Da li tu njegovu izjavu vidite kao istinsku demokratsku poruku ili kao činjenicu da on ne vidi probleme na koje se sa protesta ukazuje?
x Kako vidite ishod protesta i da li bi trebalo pristati da sa premijerom "u četiri oka" razgovara o zahtevima?
x Kako je medijsko izveštavanje o protestima? Šta je najgore što ste pročitali o sebi?
x Da li je zastrašivanje kada poslanici na RTS-u pokazju fotografije sa učesnika protesta?
x Na protestima se govorilo o pozivanjima na razgovore, predstavnici sindikata i policije javno su obavestili građane da im se jave ako imaju problema. Da li vlast, njeni predstavnici na lokalu i preko policije zastrašuju građane? Imate li informacije o tome?
x Na protestima se čulo da su vojnici u misijama i policajci na terenu morali da se odreknu biračkog prava. Kako rešiti taj problem i problem svih onih koji nisu kući kada se glasa?
Učesnici: Novica Antić, Dragoljub Draža Petrović, Veljko Mijailović
Autor: Jelena L. Petković
Naši sagovornici izjasnili su se o ovim i brojnim drugim temama. Njihova mišljenja, stavove, sugestije i predloge objavićemo u vikend izdanju "Vesti" od 22. aprila.
Dragoljub Draža Petrović je glavni urednik beogradskog dnevnog lista Danas. Rođen je 6. decembra 1970. u Beogradu. Sin je glumca Bogoljuba Petrovića. Počeo je da se bavi novinarstvom u Borbi 1994. godine. Sa redakcijom lista odbija poslušnost novom režimskom rukovodtsvu Borbe i prelazi u novoosnovanu Našu Borbu. Sudobitnik je nagrade Stanislav Staša Marinković za 1997. godinu zajedno sa novinarkom Tanjom Jakobi.
Od 1997. godine do 2006. stalni je saradnik nezavisne TV produkcije VIN (Video nedeljnik) za koju je kao autor uradio stotinak TV priloga. Iz Naše Borbe prelazi 1998. godine u Glas nedelje. Od 1999. godine je novinar Glasa javnosti, gde je radio kao reporter, urednik reportaže i kolumnista. Od decembra 2004. piše kolumnu Važne stvari u Glasu, koja u martu 2005. biva preimenovana u Čekajući fajront. Od januara 2006. postaje i stalni kolumnista tabloida Kurir za koji piše nedeljnu kolumnu Srbija do Tokija.
Od juna 2009. radi u dnevnom listu Danas gde piše kolumnu "Žvaka u pepeljari". U tradicionalnoj novogodišnjoj anketi magazina Status, u kojoj je učestvovalo više od 100 novinara i urednika, proglašen je za najboljeg novinara 2010. godine. Drugi put dobio nagradu Stanislav Staša Marinković 9. juna 2011. Dobitnik nagrade "Dragiša Kašiković" i nagrade „Desimir Tošić" za 2013. godinu. Dobitnik nagrade Udruženja novinara Srbije "Laza Kostić" u kategoriji novinska satira za 2016. godinu. Glavni urednik lista „Danas" postao je u martu 2016. Kum mu je bio glumac Dragan Nikolić, kolega njegovog oca.
Novica Antić, predsednik je jedinog reprezentativnog sindikata zaposlenih u Vojsci Srbije, Vojnog sindikata Srbije. Rođen je u Beogradu 27.02.1978. godine, u oficirskoj porodici. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. U jesen 1997. godine, odlazi u vojnu školu.
Vojnu školu smer inženjerija, završava ubrzo po okončanju NATO agresije 1999. godine, kao prvi u klasi. Nakon toga biva raspoređen na službu u jedinice vojne policije. Tokom 2000. godine, takođe sa najvišim ocenama završava specijalističku obuku za rad u kriminalističkoj vojnoj policiji gde se i sada nalazi na službi. Od 2001. godine radi na poslovima kriminalističke tehnike i suzbijanja kriminaliteta, a za zasluge u obavljanju službe više puta je pohvaljivan i nagrađivan sa najvišeg nivoa komandovanja.
U građanstvu je dugo godina bio član izviđačke organizacije u kojoj je nosilac najvišeg izviđačkog zvanja "izviđač orao". Jedan je od osnivača odreda izviđača "Breza" sa Čukarice. Osnivač je nekoliko udruženja građana, a u Vojnom sindikatu Srbije je od njegovog osnivanja, čiji predsednik zvanično postaje u decembru 2014. godine. Trenirao je taekvondo i veslanje. Oženjen je i sa porodicom živi u Kragujevcu. Slobodno vreme koristi za izučavanje i studiranje prava i druženje sa prijateljima. Kroz karijeru, a u životu, promoviše poštovanje zakona i nastoji da bude legalista.
Krajem 2008. i početkom 2009. godine, po prijavi Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo, tužilac haškog tribunala, Serž Bramerc pokrenuo je istragu protiv Antića, u predmetu Milutinović i drugi, osumnjivčivši ga za nepoštovanje suda i uticaj na svedoke. Do ovoga je došlo je je, kako kaže, u službi postupao prema jednom zaštićenom svedoku. Nakon tri godine je oslobođen, jer su istražitelji Tribunala utvrdili da je sve što je radio bilo u skladu sa zakonom. Sa kolegama iz Policijskog sindikata Srbije pre desetak dana organizovao je protest u Beogradu, povodom lošeg stanja u društvu i tom prilikom je na ulice Beograda izašlo preko 80.000 ljudi, što nije viđeno još od 5. oktobra 2000. godine. *
Veljko Mijailović, rođen je 16.08.1971. godine u Nemačkoj, u dijasporskoj porodici. Završio srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, a zasnovao radni odnos u MUP Srbije 02.07.1990 godne. Službu je započeo kao policajac pozornik, a već 1991. godine upućen je na teren na Kosovo i Metohiju gde boravi 3 meseca. Na Kosmetu je u borbenim operacijama bio i 1998. i 1999. godine za vreme NATO agresije, kao i 2000. i 2001. godine na terenima u Bujanovcu i Preševu, tokom pobune na jugu Srbije.
Za vođu sektora u Policijskoj stanici Čukarica postavljen je 2001. godine, a 2003. godine postavljen je za šefa smene PS Čukarica, da bi 2005. godine bio postavljen za pomoćnika komandira PS Čukarica i na tom radnom mestu se nalazi i danas.
Sa kolegama sa cele teritorije Srbije avgusta 2006. godine formira Policijski sindikat Srbije. Sindikalno organizovanje u policiji bilo je tada novina, pa vrlo brzo dolazi u konflikt sa tadašnjim ministrom policije Draganom Jočićem. Mijailoviću je 2007. godine prekinut radni odnos rešenjem prvostepene i drugostepene disciplinske komisije MUP Srbje, jer je u svojstvu predsednika sindikata kritikovao tadašnjeg ministra Dragana Jočića i njegove saradnike. Međutim, 2009. godine Vrhovni sud Srbije poništava ovu odluku i vraća ga na posao.
Policijski sindikat Srbije 2009. godine postaje punopravni član Evropske policijske unije, krovne organizacije policajaca u celoj Evropi. Ubrzo, 2010. godine, Evropska policijska unija na kongresu u Berlinu imenuje Veljka Mijailovića za zamenika generalnog sekretara EPU, funkciju koju obavlja i danas. PSS je jedini sindikat policije iz Srbije koji je član EPU.
Kao predsednik Policijskog sindikata Srbije uvek je stajao uz svoje kolege i organizovao veliki broj protesta, štrajkova, svih zakonskih pritisaka na vlast, kako bi se poboljšali uslovi rada u MUP Srbije. Tako je 2010. godine Policijski sindikat Srbije, protiveći se zaključku Vlade Srbije, pravi protest 5. 10. 2010. godine ispred Vlade na kom je prisustvovalo preko 10 hiljada policajaca, tražeći da se policajcima dozvoli usvajanje Posebnog kolektivnog ugovora. Nakon nekoliko dana Vlada Srbije menja zaključak i odobrava pregovore oko Posebnog kolektivnog ugovora koji je i potpisan 28. 2. 2011. godine u Vladi Srbije. Protiv posebnog kolektivnog ugovora bilo je rukovodstvo Nezavisnog sindikata policije što je dodatno otežavalo pregovaračku poziciju sa Vladom Srbje.
Pre desetak dana Veljko Mijailović i PSS su sa kolegama iz Vojnog sindikata Srbije organizovali novi protest protiv stanja u državi i tom prilikom se na ulicama Beograda okupilo preko 80.000 ljudi, što je bio najveći protest u Beogradu još od 5. oktobra 2000. godine. Oženjen je i otac dva sina. *
*Biografije dostavljene redakciji "Vesti"
