Nema sreće bez dece i vere
S radošću se širom naše dijaspore obeležava najveći hrišćanski praznik jer je Vaskrs dan kada je Hristos pobedio smrt. Poručujem našima u rasejanju da istraju u svojoj pravoslavnoj veri ma gde bili i da u tom duhu i svojoj deci prenose veru. Znam da je teško u tuđini sačuvati jezik i običaje, ali neka naši mladi budu misionari pravoslavlja, iskreni borci za istinitu veru. Ovako je Vaskrs čitaocima "Vesti" čestitao jerej Vasilije Vojvodić, starešina hrama Svetog Trifuna i sekretar Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Otac Vasilije (51) je umnogome neobičan i sveštenik i Srbin. Najpre, zato što sa suprugom Irinom (48) ima čak jedanaestoro dece, šest kćeri i pet sinova, a zatim što mu je sveštenički poziv bio "drugi izbor", pošto je pre Bogoslovije završio Pravni fakultet u Beogradu, a zatim izvesno vreme radio u bankama.
Plaćanje ceha komforu
Otac Vasilije je svestan da je "neobičan" zbog 11-oro dece. Ipak, primećuje da je samo pola veka ranije u Srbiji bilo neuobičajeno da neko ima samo jedno ili dvoje dece.
- Čini mi se da su najdramatičnije promene poslednjih 50-60 godina. Kada su sadašnje bake i deke rođene ne samo što nije bilo interneta ili mobilnih telefona, već su čudo bili i radio i televizija. Verovatno je drastično smanjenje nataliteta koje krasi ne samo Srbiju, već i celu Evropu, zapravo ceh želje da se živi znatno komfornije i da su ljudi sve više, nažalost, okrenuti sami sebi - smatra Vojvodić.
U svom domu na Banovom brdu dočekuje nas širok osmeh većine dece. Jednostavno, zbog raznoraznih obaveza, jer neki se bave sportom i muzikom, teško ih je sve sakupiti na jednom mestu. Pri tom, reč je o odličnim studentima i učenicima. Najstarija Hristina ima 23, završila je Pravni fakultet u Beogradu sa prosekom 9,8 i ne samo što je upisala master studije iz sfere privrede, već planira da svoje znanje još više usavrši drugim masterom u Francuskoj.
- Diplomirala sam u septembru 2016, a bilo je još desetak studenata sa boljim uspehom - kaže skromno ova devojka koja i pored odličnog proseka ima vremena i za druženja i izlaske, što potvrđuje da se sve može uz dobru organizaciju.
Jovana (22) i Stefan (20) su treća, odnosno druga godina Fakulteta organizacionih nauka, Anastastija (16) ide u drugi, a Danilo (18) u četvrti razred gimnazije. Teodora (8), Marta (10), Marija (12) i Marko (14) su osnovci, pohađaju od drugog do osmog razreda. Najmlađi ukućani, četvoroipogodišnji Maksim i šestoipogodišnji Jovan bar će još malo biti pošteđeni školskih "muka".
Vaskrs je prilika da se okupe, ali i za naše čitaoce otkriju kako ga proslavljaju.
- Decu vaspitavamo da su tokom posta najbitniji molitva i bogosluženje pa tako, i pored brojnih obaveza koje imaju, ipak uspevaju da ih usklađuju i sa odlaskom u crkvu, odnosno učestvovanjem u liturgijama. Poslednja nedelja vaskršnjeg posta je, bar kada je reč o bogosluženjima, najdinamičnija, pa smo uglavnom porodično prvo na jutarnjoj svetoj liturgiji za Veliki četvrtak, kada je ustanovljena tajna večera, a zatim i tog dana, na večernjoj službi, kada se čita 12 jevanđelja. Svi smo na okupu u crkvi i na Veliki petak, kada se u 15 časova iznosi plaštanica, platno sa izvezenim Hristovim likom, telom koje se polaže u grob, a zatim i na liturgiji na Veliku subotu - objašnjava otac Vasilije.
Jesu li sva vaša?
Mnogobrojna porodica često izaziva komentare. Otac Vasilije kaže da su većinom pozitivni, ali ima i onih od kojih se i sami nasmeju.
- Kada negde moramo automobilom, bilo da vozimo moja supruga ili ja, a zaustavi nas policija, na zadnjim sedištima zna da bude i po sedmoro-osmoro dece. Neki upitaju jesu li sva naša, ili me zapitaju, mada sam u mantiji: "Da li je iz više brakova?" Međutim, svaki put bi nam poželeli srećan put uz rečenicu: "Svaka čast."
Ali, uz verski deo, ova mnogobrojna porodica se i u svom domu priprema za proslavu Vaskrsa. Pričaju da sve počinje još u ponedeljak velikim spremanjem stana.
- Ranije je mama na frižider postavljala spisak zaduženja za svakog od nas. Ali, kako smo sada već dovoljno stari, svako već zna ko šta radi, a "opomena" je tabela na kojoj svako od nas upisuje šta smo tog dana uradili - priča Danilo.
Tradicionalno farbanje jaja je ostavljeno za Veliki petak i to je posao u koji su uključeni svi ukućani.
- Prethodnih godina smo farbali mnogo više, ali u poslednje vreme to je tek tridesetak jaja i razlozi su krajnje praktični. Naime, na Vaskrs, kada nam dođu prijatelji i rodbina, svako donese onoliko jaja koliko je i ukućana, pa se nakupi i previše da bi bilo zdravo pojesti ih. Međutim, mnogo važnije je da su deca od malih nogu naučila da svako šara jaja na način na koji to želi i tehnikom koju smatra da je odgovarajuća - veli otac Vasilije i dodaje da se proslava Vaskrsa obavezno započinje jutarnjim odlaskom u crkvu.
- Posle toga sledi ručak koji je ipak spremljen dan ranije. U spremanju su deca glavni asistenti, ali su ipak glavne moja majka i supruga, jer se dogovaraju šta će biti. Ne mora to uvek da bude pečenje, već na trpezi mogu da budu i šnicle, krompirići i salata. Ali, za nas je ipak mnogo važnije od toga kakav će to ručak biti, da svi tog dana budemo zajedno u crkvi - kaže otac Vasilije.
Kum mitropolit Amfilohije
Specifičnost porodice Vojvodić jeste što je mitropolit crnogorsko-primorski najpre venčao Irinu i Vasilija, a zatim i krstio svu njihovu decu.
- Neka imena deci smo odabrali sami, a druga su dobila imena po praznicima na koje su rođeni. Jedino smo za Markovo ime bili neodlučni. Bile su tri opcije, a da bismo razrešili problem, ispisali smo imena na cedulje, a kum je imao zadatak da izabere jednu - priča otac Vasilije.
