Sećanje na radnu akciju na Rudniku: Sekli drva i po mećavi
Povodom 1. aprila, Dana omladinskih radnih akcija, grupa bivših akcijaša iz Gornjeg Milanovca obišla je spomen-obeležje na planini Rudnik koje je podignuto u znak sećanja na čuvenu Omladinsku radnu akciju seče drva koja je počela u januaru 1944. ORA na Rudniku, i samo nešto kasnije na Crnom vrhu kod Zaječara, imala je za cilj da se od zime i smrzavanja spasu mnogi životi ranjenika sa Sremskog fronta koji su lečeni u beogradskim bolnicama i Beograđana koji su te zime ostali bez ogreva.
Od svih učesnika u životu je jedino još Milić Jakovljević (93), u to vreme član SKOJ-a zadužen za organizaciju seče i transport drva sa Rudnika do Gornjeg Milanovca i dalje do Beograda.
- Zemlja je bila razrušena, glad na sve strane, još uvek su se čuli topovi sa Sremskog fronta, a zima, kao za inat, nikad hladnija. Bilo je teško u gradovima širom Jugoslavije, a posebno u Beogradu gde je narod i gladovao i smrzavao se. I tako, jednog dana kod nas u Gornjem Milanovcu banu Mane Gledić iz CK omladine Jugoslavije i ispostavi nam naredbu da organizujemo seču drva na Rudniku. Svi se zagledaše u mene, te mi neka posebna direktiva nije ni bila potrebna, nego put pod noge pa na Rudnik da organizujem smeštaj, ishranu i zabavni život akcijaša, zdravstvenu zaštitu, transport drva do Gornjeg Milanovca i Beograda i obezbedim akcijaša od četničkih grupa koje su se još sakrivale na planini. Namučio sam se kao nikada u životu, ali bilo je vredno svakog truda i čini mi se da bih i danas isto radio - objašnjava Milić Jakovljević.
Rabadžije dobrovoljci
- Za hranu smo se dovijali kako smo znali i umeli - nešto iz vojnih rezervi, mnogo toga su nam dali meštani takovskih i rudničkih sela, a ubrzo su nam pridružili, i to dobrovoljno, gotovo sve rabadžije koje su volovskim kolima izvlačili i prevozili drva - kaže Jakovljević.
Seča drva na Rudniku je trajala od januara do marta 1944. godine i u njoj je učestvovalo 900 omladinaca iz kragujevačkog, čačanskog, valjevskog, šabačkog, beogradskog, pirotskog, šabačkog i kruševačkog okruga i oko 300 učenika srednjih škola iz Gornjeg Milanovca koji su radili na utovaru i transportu drva od Rudnika do železničke stanice u Gornjem Milanovcu i dalje ka Beogradu. I to, po rečima Milića Jakovljevića, svi su na Rudnik došli dobrovoljno.
- I danas se zaplačem kada se setim pod kakvim su usplovima radili ti mladići. Od alata su imali samo sekire i testere i radili su u smenama. Međutim, kako nisu svi imali čizme, sačekivali su jedni druge da pozajme obuću i da krenu na posao. Omladinci su radili i po najvećoj mećavi i po snegu iznad pojasa. Čak nisu poštovali ni naredbe da se po mećavi ne radi, jer su razvili takmičarski duh i u tome ih niko nije mogao sprečiti. Koliko je tačno stabala posečeno i poslato u Beograd, ne znam, ali znam da je samo za prvih 11 dana akcije odsečeno 7.000 metara kubnih drveta - ističe Jakovljević uz napomenu da je i danas ponosan na te dane.
Akcijama na Rudniku i Crnom vrhu spaseni su mnogi životi u ratom razrušenom Beogadu, a u znak sećanja na akcijaše na Rudniku je 1980. godine podignut i skroman spomenik koji je nakon perioda omalovažavanja dobrovoljnih radnih akcija pomalo izaboravljen, ali ne od svih. Učesnici radnih akcija u posleratnom periodu i ove godine su obišli spomenik uz dogovor da se u uskoro uredi prostor oko bronzane spomen-ploče.
Večna prijateljstva
- Mi, posleratni akcijaši, samo smo nastavili ono što su započeli omladinci iz Drvara 1941, godine kada su sakupljali letinu i obavljali razne poslove za front prikupljajući odeću i obuću za borce. Potom je usledila berba kukuruza u okolini Višegrada, pa žetva u Saničkoj dolini kada su tokom avgusta 1942. oko 7.000 omladinaca obrali letinu ispred samih ustaških bunkera, a takvih je primera iz rata bezbroj. Radna akcija na Rudniku je bila samo nastavak započetog u najvećim ratnim događanjima. Koliko je kilometra pruga i puteva izgrađeno, to niko ne zna, koliko hidrocentrala, ali se zna da su mnoga preduzeća izgrađena dobrovoljnim radom prodata u bescenje. Radne akcije su imale veliki značaj. Država je dobrim delom obnovljena i izgrađena upravo zalaganjem omladine Jugoslavije, a mnogi omladinci su na radnim akcijama dobili obrazovanje, kvalifikacije i prijateljstva koja traju do danas, bez obzira u kojim državama žive. Učesnici najvećih radih akcija danas su već u poodmaklim godinama, ali i dalje ne odustajemo od ideje da organizujemo radne akcije, makar one bile i lokalnog karaktera - ističe za "Vesti" Tomislav Marković, višestruki udarnik sa brojnih radnih akcija širom bivše Jugoslavije.
