Dragana ubili beda i stid
Stotinak muškaraca i žena, rođaka, ogrubelih lica i duša ćutke je stajalo na lokalnom groblju u Velikoj Plani da se poslednji put oproste od oca, sina, kolege Dragana Mladenovića (56). On se dan ranije obesio u hali fabrike vagona Goša u Smederevskoj Palanci zbog nemaštine. Još jedna žrtva ratova, neuspele tranzicije, loših privatizacija i svih neuspeha koji su pratili srpsko društvo.
Para ni za sahranu
Porodica je tražila pomoć prijatelja i kolega da bi ga sahranila.
- Zvao me je njegov sin i rekao da nemaju para da ga sahrane. Pozvao sam rukovodstvo Goše i rekli su mi da sakupi račune i da ih donese, pa će fabrika platiti troškove sahrane. I mi smo skupili neki novac i dali porodici. Koliko smo mogli, jer smo i mi bez plata - kaže Ljubomir Savić, predsednik sindikata Nezavisnost u Goši.
Radnici tiho objašnjavaju za "Vesti" šta je nateralo Dragana na samoubistvo. Kažu da je radio u Goši 37 godina. Bio je mnogo dobar čovek, ali ga je progonila sudbina svih njih. Dugo je imao finansijske probleme zbog neisplaćenih zarada. Prvo je vlasnik Goše Vladimir Poor iz Slovačke počeo sa neplaćanjem poreza, pa doprinosa.
Samo sirotinja dušu ima
Svaki dan se Miloradović švercovao u autobusu. Kako kaže jedna njegova koleginica, ljudi su hteli da mu izađu u susret.
- Vozač Jugoprevoza, koji je svako jutro saobraćao na liniji na kojoj je Dragan išao na posao, puštao ga je da se vozi bez karte. Rekao je: "Neka meni slobodno daju otkaz, ali ja ću ga voziti besplatno" - kaže Draganova koleginica.
Umiremo na rate
- Onda više nismo imali ni zdravstveno osiguranje, pa su prestali da nam daju novac za mesečne karte za prevoz. Dragan je morao svaki dan da se švercuje u autobusu iz Velike Plane, gde je živeo, do Smederevske Palanke. Možete zamisliti koliko je to sramotno za čoveka njegovih godina, da ne može porodici da obezbedi egzistenciju i da mora da se švercuje - kaže Savić.
Radnicima plata redovno kasni, pa im poslodavac duguje 15 do 20 mesečnih zarada, ni sami ne znaju koliko. Isplate 70 posto zarade, pa posle mesec-dva 60 posto i tako se poslednjih četiri, pet godina nagomilao ogroman dug prema radnicima.
Oni dodaju i da ovo, nažalost, nije prvi slučaj da neko od njih digne ruku na sebe zbog bede i očaja.
- Prošlog leta se Goran Pantelejić takođe obesio u svojoj kući. Umiru ljudi jer nemaju overene zdravstvene knjižice ili pare da odu kod lekara. U isto vreme vlasnik Goše iz Slovačke kupuje avione i pravi stadion u svojoj otadžbini. Iz naše Vlade nam samo obećavaju pomoć, a mi smo ostavljeni da umiremo na kašičicu - kažu radnici u očaju.
Cela porodica bez zdravstvene knjižice
Draganove kolege ćutke su posmatrale kako se kovčeg s telom njihovog dojučerašnjeg prijatelja spušta u zemlju. Poslednji oproštaj od Dragana se brzo završio bez prisustva sveštenika.
Radnici kažu da se on često žalio na vrlo tešku finansijsku situaciju.
- Dragan je išao u Slovačku dva ili tri puta da radi i tu se malo finansijski oporavio. Međutim, to je kratko trajalo. Davno mu je umrla supruga, a ima sina Dejana od 32 godine, koji ne radi, i staru i bolesnu majku. Svi su bili bez overene zdravstvene knjižice. Sve se to nagomilalo i očigledno je sve to bilo preteško za njega i odlučio se na samoubistvo - kaže njegov kolega Aleksandar Šetletović, koji ga je i našao obešenog.
On kaže da pored tela Dragana nije nađena nikakva oproštajna poruka, kao što se u prvi mah govorilo. Radnici su došli na posao u Gošu i čuvar im je rekao da je Dragan stigao već u šest sati ujutro u firmu. Ubrzo su se javili njegovi sin i sestra i rekli da ga traže, jer prethodne noći nije došao kući. Raširili su se po fabričkom krugu i po pogonima ne bi li ga našli. Zvali su ga mobilnim i čuli zvono.
- Telefon je bio među njegovim stvarima. Nastavili smo potragu i u magacinu našli Dragana kako visi. Onda smo pozvali policiju - pričaju njegove kolege.
Država neće srpske vagone
Fabrika železničkih vagona Goša bila je čuvena u bivšoj SFRJ, ali i Evropi. Industrijski gigant, čak je 2008. godine bio izvoznik godine u Srbije.
- I kada je Poor kupio firmu, neko vreme je bilo dobro, a onda je pre četiri godine krenuo sunovrat. Dobri poslovi su prebacivani u njegovu fabriku u Slovačkoj. Prestao je sa plaćanjem doprinosa, zdravstvenog, kasne plate. U Srbiji se kupuju vozovi iz Švajcarske, a ne iz Goše. Imamo našu fabriku u Srbiji, a drugima pravimo posao. U vreme dok je direktor Železnica bio Milanko Šarančić kupljeno je 700 vagona iz Rumunije, a nama ništa od tog posla - kažu radnici Goše.
Kraj njihovim mukama se, dodaju, još ne vidi.
- U ponedeljak imamo sastanak sa Poorom, vlasnikom Goše i ŽOS Trnava, pa ćemo videti šta dalje. Obilazili smo Vladu Srbije, ministre, državne sekretare, ali malo pomoći smo videli. Radimo povremeno neke poslove. Čak smo za Železnicu imali ugovor za 37 vagona, uradili smo petnaestak i onda je došlo do problema sa plaćanjem. Remontujemo neke krševe, uradili smo koliko smo mogli, ali je sve to ništa - dodaju radnici nekadašnjeg industrijskog giganta u SFRJ.
