Istorija na dugme!
Kulturna, umetnička i naučna baština Srbije koja se nalazi u muzejima, arhivima, privatnim zbirkama i na drugim mestima, uskoro će u svom integralnom obliku postati dostupna široj javnosti i naučnim krugovima u zemlji i svetu preko internet-platformi.
Ovo je cilj novog projekta u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti. SANU je u oktobru 2015. godine objavila da je proces digitalizacije arhivske građe iz perioda od 1903. do 1914. uspešno završen.
Reč je o zlatnom dobu srpskog parlamentarizma i političkog, privrednog i kulturnog života. To je vreme vladavine kralja Petra Prvog Karađorđevića. Tako je priveden kraju poluvekovni napor započet 1964. godine.
Radoslav - Rale Zelenović, koji je uz akademika Aleksandra Kostića kopredsednik Odbora čiji je zadatak osnivanje Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju, ističe da se bogata riznica srpskog hrama nauke i umetnosti putem digitalne karte plasira svetu.
Oteto od zaborava
Od zaborava su oteti dragoceni podaci o razdoblju u kojem su vidljiva sudbinska iskušenja srpske istorije i sve protivurečnosti sveta koje su i proizvele globalni konflikt. U digitalnom obliku istorija se servira na tacni, pritiskom na dugme, velikom broju korisnika.
Značaj ovih diplomatskih dokumenata je od nemerljive vrednosti za srpsku istoriju. Tu je zapisano sve ono što okupatori i velike sile nisu želele da izađe na videlo. Arhivsku građu u oba svetska rata zaplenili su nemački i austrijski okupatori i odvozili je vozovima i šleperima.
- To se ponajbolje vidi po zapisnicima komisija - objašnjava akademik Vasilije Krestić.
Namera okupatora bila je da objave odabrane dokumente i tako okrive srpsku vladu i narod za izbijanje sukoba. Cilj je bio spiranje ljage sa Nemačke i Austrougarske. Nekadašnje velike sile i još neke od država objavile su predratnu diplomatsku građu kako bi opravdale svoju tadašnju osvajačku politiku.
U ovim knjigama posebno se ističu odnosi Srbije sa velikim silama, sa susednim državama, kao i relacije moćnih država, pitanje oslobođenja i ujedinjenja... Sakupljanje dokumentacije bilo je dodatno otežano jer je mnogo toga bilo na nedostupnim mestima, a neka su bila i oštećena.
Beč vratio građu
Olakšica u pripremi bilo je to što je građa, koja se nalazila u Beču, posle Drugog svetskog rata u potpunosti vraćena.
- Naši priređivači nisu bili ograničeni cenzurom - ističe akademik Mihailo Vojvodić - a iz tekstova nije izostavljena ni jedna jedina reč, a kamoli delo.
Zakašnjenje se ne meri vekovima, ali se meri decenijama i to je ostavilo traga i na procese uvođenja kompjuterske tehnologije u posao kojim se, između ostalog, bave istoričari, naglašava dopisni član SANU Ljubodrag Dimić i napominje:
- Upotreba kompjutera i savremenih tehnologija nije stvar izbora istoričara, već elementarne potrebe koju oni imaju. Sredinom '90-ih godina tu priču su prepoznale i naučne institucije na ovom prostoru: Matematički institut SANU, Etnografski institut SANU, arhiv Srbije, Jugoslavije, Grada Beograda. Potreba savremenog društva za informacijama koje će biti dostupne na brz, jednostavan, efikasan, komforan i jeftiniji način dodatno je podstakla razvoj informacionih tehnologija i u oblasti istorijskih nauka.
Građa od 24 sveske
Celokupna građa sastoji se od sedam knjiga što podrazumeva 24 sveske sa četiri sveske dodataka građe, 42 toma, 15.761 dokument, u papirnom obliku 29.279 stranica teksta plus rečnik stranih reči i izraza i registara. Prva knjiga obuhvata šest tomova tj. period od 1903-1914, a sedmi tom govori o prvoj polovini 1914. godine.
Time su otvorene neslućene mogućnosti na polju istraživačkog rada. Pojavili su se specijalizovani sajtovi, baze podataka, elektronske biblioteke.
Predstavljeni su dokumenti koji pripovedaju sopstvenu priču, a ona je podudarna sa opštom istorijom srpskog naroda. Ljubodrag Dimić kaže da se podjednako govori o prošlosti koliko i o budućnosti, dodajući da dokumenti započinju drugi život i dobijaju novu naučnu budućnost.
Razjašnjenje spornih pitanja
Audio-vizuelni arhiv SANU bi mogao da postane krovna institucija Srbije, u kojoj bi bila smeštena sva papirna dokumenta, audio-zapisi, pokretne slike i svi ostali formati u kojima se čuva naše nasleđe.
Važan zadatak Arhiva bilo bi i pronalaženje baštine i njeno digitalizovanje po najvišim svetskim standardima. SANU je ovom zbirkom pružila dokazni materijal koristan za razjašnjenje mnogih spornih pitanja.
Matematičari u akciji
U osnivanju sajber riznice bitan saveznik je i Matematički institut SANU, čiji je predstavnik prof. dr Zoran Ognjanović.
- Da bi nauka mogla da radi na kvalitetan način, podatke je potrebno modelirati, definisati odgovarajuće operacije i relacije i razviti efikasnije procedure za rad sa tim informacijama - ističe prof. dr Zoran Ognjanović, dodajući da su imali finansijsku podršku Ministarstava za kulturu.
