Umetnost leči dušu
"Ulice pune su ljudi. Smeju se, a mrze se. Pogledaj u lepše sutra. Pogledaj, prepoznaj me". Realnošću, ali i optimizmom stihovi grupe U škripcu ušuškali su prostoriju dnevne bolnice Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Velikom stolu, posred sobe, naizmenično je prilazilo 15-ak ljudi. Potez po potez, stegnutih obrva, širokog osmeha ili potpuno zamišljeni, debelim plavim flomasterom dočaravali su svoj unutrašnji svet.
Goran Stojčetović, umetnik i scenograf Narodnog pozorišta iz Prištine, davao im je podsticaj i podršku. U atmosferi koja je sve suprotno od izmaknutog tla pod nogama, u spokoju, nežnosti, osećanju pripadnosti, obeležene su dve godine rada Art Brut studija, terapije koja leči umetnošću.
Izložba u Italiji
Ovi nesvakidašnji umetnički radovi imali su i svoje izložbe.
- Evo sada imamo izložbu koja traje već dva meseca u Italiji u okviru projekta galerije Art primitive iz Sancane. Tema je između genijalnosti i ludila. Izlažu umetnici iz okruženja, među njima i naš studio. Sve više napredujemo i sve je više interesovanja iz inostranstva. Nažalost, ovde se retko ko zanima za ovako ozbiljne stvari koje su neophodne - kaže Stojčetović.
- Ozbiljna umetnost, ona suštinska je u svakom čoveku. Pitanje je samo da li će da ga izazove u nekom trenutku. Često se to dešava preko bola, a možda smo i razmaženi. Što je tragično tragati za sobom? To je sasvim normalno i naravno da je teško. Ko sam, gde sam, kako da budem nasmejan, a preti se ratovima, sve su to normalna pitanja. Ne vidim ovde ništa patološki, mi smo ovde svi saborci - ukratko objašnjava Goran, koji se satima nije odmaknuo od platna.
U skladu sa malim jubilejom, umesto belog papira i grafitne olovke, kreiralo se na "evergrin" mušemi sa cvetnim printom, modernim 60-ih prošlog veka. Art Brut studio je jedini takav u regionu i nije čudo da radi u najprestižnijoj klinici na Balkanu koja godinama neguje art terapiju. Studio svake nedelje radi sa dve grupe.
- Princip rada je sličan i zasniva se na nadrealističnoj umetničkoj praksi i Jungovoj analizi snova. Krećemo od nesvesnih spontanih linija, prolazimo kroz prve asocijativne faze, tražimo neki psihološki smisao, a kada dođemo do njega ulazimo u čistu likovnost, rasterećujemo se. Pacijentima se nesvesno otvaraju, prosto vide unutrašnje slike. Tu nema laži, nema prevare, to dolazi iz dubine duše - dodaje umetnik.
A na ideju je došao sasvim slučajno:
- Čuo sam da postoji art terapija. Ne mora čovek da bude u nekom ozbiljnom problemu da bi video šta mu se dešava. Obična vizuelna vežba za sat vremena može da pokaže šta je bar trenutno u osećanjima, slutnjama i namerama pojedinca.
Ma koliko ovi umetnici duše delovali spokojno, proces stvaranja, kao i samog lečenja, ume da bude i trnovit.
- Nekada nekome bude neprijatno, jer u svom crtežu vidi nešto što ne bi voleo. Tu je negde i vrednost nadrealizma i Art Brut pokreta. Kada im objasnimo da to postoji 100 godina, onda se oslobode. Mnogima, naročito na početku, recimo, oči koje su nacrtali deluju strašno, pa misle "ko zna šta je u meni". Ali ovde vlada sasvim druga logika. Ono što je nametnuto, racio, to nas ne zanima, igramo se informacijama, vestima, ranijim iskustvima, otkrivamo potencijale života i kako da se izborimo - pojašnjava Stojčetović.
Art Brut studio radi sa grupom od oko 15 pacijenata koji dolaze u dnevnu bolnicu Klinike za psihijatriju, ali i sa šestoro pacijenata kluba lečenih psihoza.
Cica Mica Šlagerica birala pesme
Bojana Rudović Žvanut iz Ljubljane, širom regiona poznata kao di-džej Cica Mica Šlagerica, povodom godišnjice, izborom šlager pesama inspirisala je pacijente dnevne bolnice, umetnika Stojčetovića, ali i stručno osoblje bolnice na zajedničko crtanje i druženje.
- Ovako nešto nikada nisam radila. Imam karate klub i radila sam sa klincima koji su bili gluvi, nagluvi i autistični. I dalje želim da radim sa specijalnim grupama. Ovo mi je super i vidim da su svi zadovoljni - kaže Bojana, koja ima emisiju na radiju Študent u Ljubljani.
- Neverovatna je sreća kada se vidi napredak. Od fiksacije jedne boje, posle godinu-dve, vidimo crtež koji se rađa, ima unutrašnju logiku, širi se, ima sve više boja, različitih linija. To je dokaz da osoba više oseća, bolje čuje, jasnije vidi i ima više mogućnosti da se izbori za svet oko sebe i za sebe. To je najbitnije. Jedna osoba je recimo imala klaustrofobiju, pa je čak, ovde do 14. sprata, stalno dolazila peške. Jednoga dana, a verujem da je i Art Brut studio na to uticao, ušla je i rekla: "Došla sam liftom!" - kaže on.
Stojčetović kaže da svi imamo dobre mašine, ali nešto škripi.
- Nisam ovde kao školovani psihoterapeut ili arteterapeut, nego kao čovek koji se otarasio alkohola preko umetnosti. Ništa ne propagiram, ovde se dešava ozbiljan život. Umetnost postoji u svakom čoveku - zaključuje, pokazujući ponosno novo umetničko delo nastalo nakon četvoročasovne seanse.
Razbijanje emotivnih kočnica
Pacijenti dnevne bolnice, pojašnjava Tatjana Stojanović, specijalista medicinske psihologije na VMA, tokom terapije prevazilaze otpore, kako oni koji razumeju svoj problem, ali su emotivno zakočeni, tako i oni koji žele da rade, ali ne znaju kako.
- Da bi čovek radio na sebi mora biti veoma opušten. Glavni cilj nam je da kreativnost iskoristimo u terapijske svrhe. U svakom kreativnom činu dolazi do izražaja naše nesvesno i kroz taj kontakt sa nesvesnim mi olakšavamo ljudima da postanu svesniji gde su njihove blokade, potisnute traume i to kasnije koristimo u psihoterapijskom radu. S druge strane, oni se ovde podstiču i ohrabruju da urade nešto novo, drugačije, što je veoma važno za psihoterapijski proces. I nama je kao osoblju dosta interesantno - kaže Tatjana Stojanović.
